УПОРЕДНИ ОКВИР ЗА ОСИГУРАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ ЗА ЕКОЛОШКУ ШТЕТУ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME190220068LKljučne reči:
загађење, штета, вануговорна одговорност, ретроактивно покриће, серијска штетаApstrakt
Пораст становништва и привредних активности човека доприноси све већем броју еколошких инцидената, који се разликују по изворима опасности и према врстама загађења. После увођења обавезног осигурања од одговорности за загађење и доношења услова осигурања, створен је правни оквир за спровођење те врсте осигурања. У овом раду аутори се баве појединим правним аспектима осигурања од одговорности за загађење животне средине и тиме насталих штета. Посебно су анализиране дефиниција еколошке штете и предмет покрића, осигурани случај и период осигурања, сума осигурања и обавеза осигуравача. Аутори закључују да би издвајање осигурања (и услова осигурања) од еколошке одговорности у самосталан производ осигурања могао да буде следећи корак у развоју услова осигурања домаћих друштава за осигурање.
Reference
Allgemeine Versicherungsbedingungen für die Öko-Haftungsversicherung für Betriebe, Berufe, Immobilienbesitzer und Bauherren Baustein I, Allianz Deutschland AG, H 6162/03, 05.13.
CHUBB Contractors Pollution Liability and Errors & Omissions Insurance Policy, PF-29498 (04/10).
Davies, P, Green, M. (2015). “Environmental insurance”, available at: http://uk.practicallaw.com/3-386-3353#, 15.10.2015.
Directive 2004/35/CE of the European Parliament and of the Council of 21 April 2004 on environmental liability with regard to the prevention and remedying of environmental damage, Official Journal of the European, L 143, 30.4.2004, p. 56–75.
Faure, M, G. Jing, L. (2013). “Compensation for Environmental Damage in China: Theory and Practice”, Environmental damage compensation, vol. 31, 2013, pp. 240-321.
Faure, M. G. “Environmental Liability” (June 10, 2009). Tort Law and Economics, Edward Elgar, ed., pp. 247–286.
Fry, W. R, Saxton, J. P. (1990). “Interpreting the Pollution Exclusion Clause in the Comprehensive General Liability Policy - Ohio's next step”, Akron Law Review, Vol. 23, Issue 3, pp. 507–525.
Gesetz über die Vermeidung und Sanierung von Umweltschäden (Umweltschadensgesetz - USchadG) vom 10. Mai 2007 (BGBl. I S. 666), das zuletzt durch Artikel 4 des Gesetzes vom 4. August 2016 (BGBl. I S. 1972) geändert worden ist.
http://www.instituteforlegalreform.com/uploads/sites/1/ILR_NERA_Study_International_Liability_Costs-update.pdf. 12. 6. 2017.
International Comparisons of Litigation Costs, June 2013 Update, U.S. Chamber Institute for Legal Reform, available at:
Johnson, S. G. (2004). “Resolving Ambiguities In Insurance Policy Language: The Contra Proferentem Doctrine and Use of Extrinsic Evidence”, 33 A.B.A. THE BRIEF 33.
Kreuzer, H. (2001).“ Managing Risk with Environmental Insurance“, Pollution Engineering, Vol. 33 Issue 4, p32.
Kunreuther, H. (1987). “The Failure of EIL Coverage: Gridlock in Environmental Insurance”, Environment. Jan/Feb 87, Vol. 29 Issue 1, p18.
Noel C. Paul, N. C. (2007). “The Price of Emission: Will Liability Insurance Cover Damages Resulting from Global Warming?” Loyola Consumer Law Review, Volume 19, Issue 4 The Oil & Gas Issue, pp. 494.
Stavins, R. N. (2002). “Experience with Market-Based Environmental Policy Instruments”, Kennedy School of Government, Harvard University, W. P. No. 00-004.
Suter II G. W. (2007). “Ecological Risk Assessment” CRC Press Taylor & Francis Group, Boca Raton, Florida.
Belencan, Z. Marković, D. (2015). „Pravo na zdravu životnu sredinu, očuvanje i razvoj civilizacije“, Teme, year XXXIX, No. 1, January-March 2015, pp. 249-262.
Vujović, R. (2009), „Upravljanje rizicima i osiguranje“, Univerzitet Singidunum, Belgrade.
Law on Environmental Protection [Environment Protection Act], Official Gazette of the Republic of Serbia, no. 135 (2004), 36/2009, 36/2009 – state law, 72/2009 – state laws 43/2011 – Decision of the Constitutional Court and 14/2016, 76/2018, 95/2018 - other law.
Law on Obligations [Contracts and Tort Act], Official Gazette of the SFRY, No. 29 (1978), 39/85, 45/89 – Decision of the Constitutional Court of Yugoslavia and 57/89, Official Gazette of the FRY, No. 31/93 and Official Gazette of Serbia and Montenegro, No. 1/2003 – Constitutional Charter.
Janković, B. (2018). „Analiza revizorskih izveštaja osiguravajućih kompanija u Republici Srbiji”, TEME, year XLII, No. 4, , pp. 1277–1295.
Jokić Stamenković, D. (2017). „Srbija ne prerađuje 40 odsto opasnog otpada”, Politika, CXIV, 37225.
Labudović Stanković, J. (2012). „Osiguranje od odgovornosti za štete”, Teme, year XXXVI No. 3 pp. 1261–1278.
Radojević, D. (2005). „Nova direktiva Evropske unije o odgovornosti u oblasti zaštite životne sredine”, Međunarodni problemi, Vol. 57, no. 1-2, pp. 177–198.
Slavnić, J. (2011). „Posebne odredbe o obaveznom osiguranju od odgovornosti kao predmet regulisanja zakona koji uređuje ugovor o osiguranju – Prilog raspravi o regulisanju ugovora o osiguranju u novom Građanskom zakoniku Srbije” in: Slavnić, J. and Pak, J. (editors): Promene u pravu osiguranja Srbije u okviru evropskog (EU) razvoja prava osiguranja (173–215). Belgrade: Serbian Insurance Association.
Conditions for Liability Insurance, Енергопројект Гарант AДО, 29.3.2016.
Conditions for Business Liability Insurance for Third-Party Damages, Wiener Städtische Insurance, WS.C06.1. C. 2110, 15.1.2007.
Conditions for General Liability Insurance, Ђенерали Осигурање Србија, 16.10.2013.
Šarković. A, Cvejić S. Bogdanov, N. (2016). „Ekološka svest poljoprivrednih proizvođača u Srbiji: Stavovi prakse”, Teme, g. XL, No. 2, pp. 729–745.
Šulejić, P. (1995). Komentar uz čl. 898 ЗОО in: Komentar Zakona o obligacionim odnosima, Book II, (editor in chief: Dr prof. Slobodan Perović). Belgrade: Contemporary Administration.
