ОДРЖИВИ РАЗВОЈ ЕНЕРГЕТИКЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME190403041BKljučne reči:
одрживи развој, енергетика, енергетска ефикасност, обновљиви извори енергије, Република СрбијаApstrakt
У раду је анализиран развој енергетског сектора на подручју Републике Србије у претходном периоду, који је показао одређене економске и неекономске недостатке, који не могу бити дугорочно прихватљиви. Савремени економски развој намеће бројне изазове које треба решити да би се обезбедила дугорочна одрживост енергетског сектора, који је један од кључних покретача развоја националних економија. Ти изазови су последица дејства бројних фактора, од којих су доминантни улога коју енергетски сектор има у развоју националних економија, с једне стране, али и све веће експлоатације необновљивих енергетских ресурса и загађења животне средине, које настаје убрзаним, неконтролисаним развојем енергетике заснованој на коришћењу претходно поменуте групе ресурса, с друге стране. У прилог томе, неопходно је успоставити тзв. одрживи развој енергетике на подручју Републике Србије, који ће обезбедити истовремено задовољење економских, еколошких, социјалних и других циљева одрживог развоја. Одрживи развој енергетике Републике Србије мора да иде у правцу интензивнијег коришћења обновљивих извора енергије и повећања енергетске ефикасности како би се задовољила растућа тражња за енергетским производима. То је истовремено и институционална обавеза коју је Република Србија прихватила у погледу усклађивања сопственог енергетског сектора са истим у земљама ЕУ, у контексту европских интеграција. Да би се наведено обезбедило, потребно је диверзификовати понуду енергетских ресурса и обезбедити сигурност у погледу снабдевања финалним енергетским производима привреде и становништва, уз контролисано смањење емисије штетних гасова. Тако успостављен концепт развоја енергетике је једино дугорочно могућ и одржив.
Reference
Banjac, M., Ramić, B., Lilić, D., & Pantić, A. (2015). Energija u Srbiji 2013 [Energy in Serbia 2013]. Beograd: Ministarstvo rudarstva i energetike.
Brundtland, G. (1987). Our Common Future: Report of the World Commission on Sustainable Development. Geneva: United Nations.
Cirstea, S. D., Moldovan-Teselios, C., Cîrstea, A., Turcu, A. C., & Darab, C. P. (2018). Evaluating Renewable Energy Sustainability by Composite Index. Sustainability, 10(3), 811-830.
EU. Sustainable development in the European Union. (2018). Retrieved from https://ec.europa.eu/eurostat/documents/3217494/9237449/KS-01-18-656-EN-N.pdf/2b2a096b-3bd6-4939-8ef3-11cfc14b9329 (15.01.2019).
European Commission. Directive 2001/77/EC of 27 September 2001 on the promotion of electricity produced from renewable energies sources in the internal electricity market. (2001). Retrieved from www.ec.europa.eu/energy (21.02.2019).
Eurostat. Energy Balances in the MS Excel file format. (2018). Retrieved from https://ec.europa.eu/eurostat/web/energy/data/energy-balances (21.01.2019).
García-Álvarez, M., Moreno, B., & Soares, I. (2016). Analyzing the sustainable energy development in the EU-15 by an aggregated synthetic index. Ecological Indicator, 60, 996–1007.
Harris, J. (2006). Environmental and Natural Resource Economics. New York: Houghton.
IEA. Country profile. (2019). Retrieved from http://www.iea.org/countries/ (15.04.2019).
Karakosta, C., Flouri, M., Dimopoulou, S., & Psarras, J. (2012). Analysis of renewable energy progress in the western Balkan countries: Bosnia-Hercegovina and Serbia. Renewable and Sustainable Energy Reviews, 16, 5166-5175.
Kissinger, M., Rees, W., & Timmer, V. (2011). Interregional sustainability: governance and policy in an ecologically interdependent world. Environment Policy, 14(8), 965–976.
Kokeza, G. (2017). Strategijski pravci razvoja energetike i održivi rast privrede Srbije [Strategic directions of energy development and sustainable growth of Serbian economy]. Energija, ekonomija, ekologija, 19(1-2), 172–178.
Mandal, Š., & Mihajlović-Milanović, Z. (2010). Ekonomika energetike [Energy Economics]. Beograd: Ekonomski fakultet.
Mazur, A. (2011). Does increasing energy or electricity consumption improve quality of life in industrial nations? Energy Policy, 39(5), 2568–2572.
Mihajlov A. (2010). Opportunities and challenges for a sustainable energy policy in SE Europe: SE European Energy Community Treaty. Renewable and Sustainable Energy Reviews, 14, 872–875.
Milenković, S., & Bošković, N. (2011). Resursi u ekonomskoj sadašnjosti i budućnosti [Resources in the Economic Present and Future.]. Kragujevac: Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu.
Musago, J., & Brent, A. (2011). A conceptual framework for energy technology sustainability assessment. Energy for Sustainable Development, 15, 84-91.
Neves, A., & Leal, V. (2010). Energy sustainability indicators for local energy planning: Review of current practices and derivation of a new framework. Renewable Sustainable Energy Reviews, 14, 2723–2735.
OECD. Energy Prospects–An assessments of Long Term Energy Developments and Related policies. Paris: Organization for Economic Co-operation and Development. (2005).
Oh, T., Hasanuzzaman, M., Selvaraj, J., Teo, S., & Chua, S. (2018). Energy policy and alternative energy in Malaysia: Issues and challanges for sustainable growth – An update. Renewable and Sustainable Energy Reviews, 81, 3021-3031.
Patlitzianas, K., Doukas, H., Kagiannas, A., & Psarras J. (2008). Sustainable energy policy indicators: review and recommendations. Renew Energy, 33, 966–73.
Perman, R., Ma, Y., Mc Gilvray, J., & Common, M. (1999). Natural Resource & Environmental Economics. Harlow: Longman.
Perović, D., & Radukić, S. (2017). Comparative analysis of sustainable development components for the Republic of Serbia and neighbouring countries. Teme, 41(3), 747-765.
Roddis, P., Gove, B., Morrison, A., Campbell, C., Beresford, A. E., Teuten, E., Dutton, A., & Williams, L. J. (2016). The RSPB’s 2050 energy vision: Meeting the UK’s climate targets in harmony with nature. Bedfordshire, UK: RSPB.
Shortall, R., & Davidsdottir, B. (2017). How to measure national energy sustainability performance: An Icelandic case-study. Energy for Sustainable Development, 39, 29-47.
Solow, R. (1986). On the Intergenerational Allocation of Natural Resources. Scandinavian Journal of Economics, 88(1), 141-149.
Tešić, M., Kiss, F., & Zavargo, Z. (2011). Renewable energy policy in the Republic of Serbia. Renewable and Sustainable Energy Reviews, 15, 752-758.
Tsai, W. (2010). Energy sustainability from analysis of sustainable development indicators: A case study in Taiwan. Renewable and Sustainable Energy Reviews, 14, 2131-2138.
UN. Transforming Our World: The 2030 Agenda for Sustainable Development. New York: United Nations. (2015).
Vera, I., & Langlois, L. (2007). Energy indicators for sustainable development. Energy, 32, 875–82.
Vlada Republike Srbije. Odluka o utvrđivanju Energetskog bilansa Republike Srbije za 2019. godinu. „Službeni glasnik RS”, br. 105/18. (2018).
Vlada Republike Srbije. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine. (2015).
Vlada Republike Srbije. Uredba o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovlјivih izvora i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije. (2016).
WEC. World Energy Trilemma Index. London, UK: World Energy Council. (2018). Retrieved from https://www.worldenergy.org/wp-content/uploads/2018/10/World-Energy-Trilemma-Index-2018.pdf (14.03.2019).
World Bank. Regulatory Indicators for Sustainable Energy 2018. (2018a). Retrieved from http://documents.worldbank.org/curated/en/553071544206394642/pdf/132782-replacement-PUBLIC-RiseReport-HighRes.pdf (16.03.2019).
World Bank. RISE Score, Serbia - Country profile. (2018b). Retrieved from http://rise.worldbank.org/scores (16. 3. 2019).
