КЊИЖЕВНИ ЈУНАК И СОЦИЈАЛНО ОДГОВОРНО ПОНАШАЊЕ ПОЈЕДИНЦА У ЧИТАНКАМА ЗА МЛАЂЕ РАЗРЕДЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME190531075SKljučne reči:
читанка, лингвометодичка апаратура, социјално одговорно понашање, ученик, савремено друштвоApstrakt
Двадесет први век – век технике – донео је много новина, али и изазове и проблеме за све оне који живе и раде у њему. Динамичне промене савременог друштва снажно утичу на сваког појединца, а посебно на младе. Зато су неминовне промене места и улоге коју образовање има у развоју појединца како не би дошло до антагонизма на релацији ученик–школа, што може имати озбиљне последице. Избором вредних наставних садржаја, њиховим дидактичко-методичким обликовањем у уџбеницима и квалитетном наставном интерпретацијом, осим квантума знања, треба утицати на емоционално, социјално и морално васпитање младих. Вредно књижевно дело пружа велике могућности за то. Полазећи од Ингарденове тврдње да постоје две различите фазе сазнавања књижевног текста (фаза за време читања и фаза после читања), у раду се истиче значај шире интерпретације књижевног јунака за развој емоционалне осетљивости и моралне и социјалне одговорности почев од најранијег узраста.
Књижевни јунак може се анализирати са различитих аспеката. Колико се, осим на поступцима, понашању и особинама, инсистира на описима, говору, осећањима и расположењима, као и повезаности са искуством ученика – сазнаћемо анализом садржаја читанки за трећи разред основне школе издавача у Србији. Акценат је на лингвометодичкој апаратури иза текста, која представља драгоцене смернице учитељима у тумачењу и утиче на рецепцију дела од стране ученика.
Добијени резултати показују да аутори углавном ученике упућују на запажање поступака, понашања и особина јунака, мање пажње посвећују спољашњем опису и осећањима и расположењима, а најмање говору ликова, као и потреби да се предузму конкретне активности у окружењу и помогне другоме, чиме је велика одговорност на учитељу да добрим методичким приступом обезбеди ваљане подстицаје за продуктивнију анализу јунака како би код ученика дошло до саморефлексије, прихватања позитивних вредности и социјално одговорног понашања.
Reference
Abbot, D., Lundin, J. & Ong, F. (Eds) (2008). California preshool learning foundations [Osnove predškolskog obrazovanja u Kaliforniji], Volume 1. CA: California Department of Education, Child Development Division, http://www.cde.ca.gov/sp/cd/re/psfoundations.asp, посећено 29. јануара 2019.
Аврамовић, З. (2007). Школска сарадња у условима кризе породице [School Assistance in the Case of Family Crisis]. У: Н. Половина, Б. Богуновић (прир.). Сарадња породице и школе (стр. 28–39). Београд: Институт за педагошка истраживања.
Godžinu, S., Vilson, Dž. (2014). Kako postavljati pitanja: kako da učenici bolje razumeju ono što vide, pročitaju, čuju ili urade [How are Questions Asked: How Can Students Better Understand What They See, Read, Hear, or Do]. Beograd: Kreativni centar.
Ингарден, Р. (1971): О сазнавању књижевног уметничког дела [The Cognition of the Literary Work of Art]. Београд: Српска књижевна задруга.
Јевтић, Б. (2015). Корелација предшколског и школског васпитања у примени васпитних поступака [Correlation between Preschool and School Education Regarding the Use of Educational Methods]. У: Теме, XXXIX, 3, 845–865.
Јевтић, Б., Јовановић, М. (2017). Школски показатељи подстицања хуманистичког васпитања адолесцената [The Indicators of Schools Encouraging the Humanistic Education of Adolescents.]. У: Теме, XLI, (3), 587–606.
Landy, S. (2002). Parthwausto Compentence: Encouraging Healthy Social and Emottional Developmentin Young Childreen [Put ka razvoju sposobnosti: podsticanje zdravog socijalnog i emocionalnog razvoja kod male dece], Baltimore: Paul H. Brooks Publishing Co.
Марковић-Крстић, С. и Милошевић-Радуловић, Л. (2016): Хуманистичка димензија образовања младих у контексту савремених друштвених промена [Humanistic Aspect of Education of Young People in the Context of Contemporary Social Change]. Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу.
Милатовић, В. (2011). Методика наставе српског језика и књижевности у разредној настави [Methodology of Teaching Serbian Language and Literature in Class Teaching]. Прир. З. Цветановић, В. Јанићијевић, В. Мићић. Београд: Учитељски факултет.
Миловановић, Б. (2016). Методички поступци интерпретaције књижевног текста са хришћанском тематиком у читанкама за млађе разреде основне школе [Methodological procedures for interpreting Christianity-related literary texts in the reading books for younger elementary school students]. У: Зборник радова Учитељског факултета у Призрену – Лепосавић, 10, стр. 223–236.
Милошевић-Радуловић, Л. (2014). Ставови младих о старости и старијим људима као детерминанта квалитета живота у старости и улога образовања у њиховом формирању [Youth Attitudes about Old Age and Elderly People as a Determinant of the Quality of Life in Old Age and the Role of Education in Attitudes Formation]. У: Геронтологија, 1, 75–103. Београд: Геронтолошко друштво Србије.
Милошевић-Радуловић, Л. (2013). Улога школе у стицању знања о специфичностима старења и старости [The Role of School in Acquiring Knowledge about the Specifics of Aging and Old Age]. У: Геронтологија, 2, 29–48. Београд: Геронтолошко друштво Србије.
Минић, В., Јовановић, М. (2015). Потреба, значај и садржаји моралног васпитања у млађим разредима основне школе [The need for, importance of and learning materials regarding moral education in the younger grades of elementary school]. У: Зборник радова Учитељског факултета у Призрену – Лепосавић, 9, стр. 37–50.
Наставни план и програм за трећи разред основне школе [Curriculum for the Third Grade of Elementary School], http://zуov.gov.rs/download/3-razred-osnovne-skole-nastavni-program/ , посећено 22. 12. 2018.
National Council for the Social Studies (2002). Social Studies for Early Childhood and Elementary School Children Preparing for 21st Century [Humanističke studije za pripremu predškolske i školske dece za 21.vek]. National Council for the Social Studies Elementary / Early Childhood Education Committe, Washington, D.C. http://www.socialstudies.org/positions/elementary
Ненадић, М. (2006). Образовање „тиранија тренутка” и промене „бесном брзином” [Education in the “Tyranny of the Moment“ and Affected by the “Lightning Speed“ Changes]. У: Педагогија, 1, 26–37.
Николић, М. (1992). Методика наставе српског језика и књижевности [Methodology of Teaching Serbian Language and Literature]. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Plut, D. (2003). Udžbenik kao kulturno-potporni sistem [Textbook as the Culture Support System]. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Стакић, М. (2015). Улога и значај карактеризације у тумачењу ликова [The role and importance of characterization in the interpretation of characters]. У: Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, XLV (4), стр. 293–311.
Стојановић, Б. (2015). Вредности народне књижевности у настави – теоријски и методички приступ [The Benefits in Using Folk Literature for Teaching - Theoretical and Methodological Approach]. Врање: Учитељски факултет.
Томановић, С. (2004). Социологија детињства [The Sociology of Childhood]. Социолошка хрестоматија. Београд. Завод за уџбенике и наставна средства.
Vandell, D., Nenide, L. & VanWinkle, S. (2006). Peer Relationships in Early Childr hood. In: Blackwell Handbook of Early Childhood Development [Odnosi među vršnjacima u ranom detinjstvu]. Edited by Kathleen Mc Cortney and Deborah Phillips, (455–470) Oxford. UK. Blackwell, https://download.e-bookshelf.de/download/0000/5975/62/L-G-0000597562-0002339244.pdf, posećeno 11. 12. 2018.
Закон о основном образовању и васпитању [The Law on Primary Education]. Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 – други закони 10/19, http://www.mpn.gov.rs/dokуmenta-i-propisi/zakonski-okvir/, посећено 25. 1. 2019.
