ЕФЕКТИ ПРИМЕНЕ СТАТИСТИЧКИХ МЕТОДА У КРЕИРАЊУ ГЛОБАЛНОГ ИНДЕКСА ОДРЖИВЕ КОНКУРЕНТНОСТИ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME190617049JKljučne reči:
одрживи развој, конкурентност, композитни индекс, пондерисањеApstrakt
Повезивање концепта одрживог развоја, као захтева да се благостање по глави становника не смањује током дужег временског периода, и концепта конкурентности, који одражава ниво продуктивности националних економија, представља нови приступ развоју назван одржива конкурентност. Брига за оскудност ресурса и очување њихове базе, како би будуће генерације имале исти ниво благостања као и данашња генерација, захтева укључивање еколошких и социјалних питања и проблема у концепт конкурентности. На овај начин уведен је нови контекст анализе конкурентности који истовремено излази у сусрет изазовима концепта одрживог развоја.
Методологију композитног индекса одрживе конкурентности први је развио Светски економски форум (World Economic Forum ‒ WEF), а затим су се придружиле и друге организације као што је SolAbility ‒ Sustainable Intelligence. Методологија SolAbility, примењена при креирању Глобалног индекса одрживе конкурентности (Global Sustainable Competitiveness Index ‒ GSCI), представља предмет истраживања у овом раду. Циљ истраживања је предлагање нове методологије за израчунавање GSCI на основу различитих пондера који се додељују стубовима укљученим у Индекс. У раду се закључује да највиши релативни значај у структури GSCI припада димензији интелектуалног капитала. Оригиналност овог рада огледа се у креирању нове ранг-листе земаља према достигнутом нивоу одрживе конкурентности. Анализа могућих промена на ранг-листи добра је основа за примену нове анализе у приступу одрживе конкурентности земаља, у којој би се узела у обзир критичка мишљења и ставови о методологији израчунавања композитних показатеља, као што је и GSCI.
Reference
Balkyte, A. & Tvaronaviciene, M. (2010). Perception of competitiveness in the context of sustainable development: facets of “Sustainable competitiveness”, Journal of Business Economics and Management,11(2), 341–365. doi: 10.3846/jbem.2010.17.
Bankova, Y. (2016). Sustainable competitiveness of Balkan countries, Intternattiionall sciienttiiffiic confference - ERAZ 2016: Knowledge based sustainable economic development, (81-86).
Competence Centre on Composite Indicators and Scoreboards. 10-Step guide for the construction of a composite indicator. Retrieved from: https://ec.europa.eu/jrc/en/coin/10-step-guide/step-6.
Cvetanović, S., Despotović, D. & Nedić, V. (2016). Social dimension of sustainable competitiveness of Serbia and selected European countries, Facta Universitatis, Series: Economics and Organization, 13(4), 335-350. doi:10.22190/FUEO1604335C.
Cvjetićanin, D. (2003). Competetiveness concept and Serbian economy, Ekonomist, 39(1), p. 88.
Filipović, M. & Despotović, D. (2014). Analysis of Sustainable Competitiveness of European Countries in 2013, Ekonomika, 60(4), 77-91. https://www.ekonomika.org.rs/sr/PDF/ ekonomika/2014/4clanci/8.pdf
Giddings, B., Hopwood, B. & O’Brien, G. (2002). Environment, Economy and Society: Fitting them Together into Sustainable Development, Sustainable Development, No. 10, 187-196, Wiley InterScience (www.interscience.wiley.com), DOI: 10.1002/sd.199.
Greco S., Ishizaka, A., Tasiou M. & Torrisi, G. (2019). On the Methodological Framework of Composite Indices: A Review of the Issues of Weighting, Aggregation, and Robustness. Social Indicators Research, 141(1), 61-94. https://doi.org/10.1007/s11205-017-1832-9.
Herciu, M. & Ogrean, C. (2014). An Overview on European Union Sustainable Competitiveness, Procedia Economics and Finance, 16, 651-656. https://doi.org/10.1016/S2212-5671(14)00853-3
Hussen, A. (2004). Principles of Environmental Economics, New York: Routledge.
Јовановић-Гавриловић, Б. (2006). Одржив развој – суштина концепта и могућност мерења у Одржив развој у СЦГ: институционално прилагођавање решењима и пракси у ЕУ [Sustainable development - the essence of the concept and the possibility of measurement In: Sustainable development in SCG: Institutional adaptation to EU solutions and practices]. Beograd: Ekonomski fakultet.
Meadows, D.H., Meadows, D.L., Randers, J. & Behrens, W.W. (1972). The Limits to Growth: A Report for the Club of Rome`s project on the Predicament of Mankind, New York: Earth Island, Universe Books.
OECD Competitiveness (In International Trade), Retrieved from: https://stats.oecd.org/glossary/detail. asp?ID=399. Acceseed on: 25 May 2019.
World Commission on Environment and Development (1987). Our Common Future, Oxford: Oxford University Press.
Savić, N. (2008). Competitiveness of Serbian economy, Transition, achieving EU and linked topics, Kopaonik business forum 2008, Society of Economists of Serbia, Belgrade.
Tabachnick, B. & Fidell L. (2013). Using multivariate statistics. Boston: Pearson/Allyn & Bacon.
Nardo, M., Saisana, M., Saltelli, A. & Tarantola S. (2005). Tools for composite indicators building. European commission, EUR 21682 EN. Ispra: Joint Research Centre.
Urbaniec, M. (2016). Sustainable competitiveness. Opportunities and challenges for Pland’s economy, Ekonomia, 4(59), p. (34-51) 39 (according to Mac Gillivray A., Sabapathy J., Zadek S., Responsible Competitiveness Index 2003 –Aligning corporate responsibility and the competitiveness of nations. AccountAbility, Denmark 2003; The competitiveness of sustainability, www.solability.com)
Wilcoxon, F. (1945). Individual comparisons by ranking methods. Biometrics Bulletin. 1(6), 80–83. http://links.jstor.org/sici?sici=00994987%28194512%291%3A6%3C80%3 AICBRM%3E2.0.CO%3B2-P
World Economic Forum (2015).The Global Competitiveness Report 2014–2015. http://www3.weforum.org/docs/WEF_GlobalCompetitivenessReport_2014-15.pdf
