КУНОВЕ ИДЕЈЕ НАУЧНИХ РЕВОЛУЦИЈА И ОБЈЕКТИВНОСТ НАУКЕ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME190717026TKljučne reči:
парадигма, нормална наука, научна заједница, криза науке, научна револуција, објективност наукеApstrakt
Кунова Структуром научних револуција покренула је лавину критика и представља најпревођеније и најкритикованије дело шездесетих па све до осамдесетих година двадесетог века у коме се расправља о проблемима разумевања научног сазнања. Развој науке схватио је као постепени процес током којег се смењују етапе нормалне науке и научних револуција. Смело уводећи нове појмове у историју филозофије науке добио је много противника али и много пратилаца. У раду смо покушали да прикажемо Куново схватање прогреса у науци и критике његових највећих опонената, са освртом на научне револуције у друштвеним наукама. Такође смо покушали да одговоримо на питање да ли су се научне револуције исцрпеле и шта се дешава са објективношћу науке.
Reference
Bird, A. (2000). Thomas Kuhn. UK: Acumen Publishing Limited.
Fuller, S. (2003). Kuhn vs Popper. UK: Icon Books LTD.
Nickles, T. (2003). Thomas Kuhn. New York: Cambridge University Press.
Андрић, С. (2017) Пројектовање научног истраживања (Scientific research design). Српска наука данас. 2(1) 78–85.
Брдар, М. (2014). Наука и истина (Science and truth). Крагујевац: Центар слободачких делатности.
Вебер, М. (1976). Привреда и друштво (Economy and society). Београд: Просвета.
Вебер, М. (1989). Методологија друштвених наука (Methodology of social sciences). Глобус, Загреб.
Вратуша-Жуњић, В. А. (1995). О смени доминантне парадигме у друштвеним наукама (About of the change of the dominant paradigm in the social sciences). Социолошки преглед, 3, 417-431.
Кун, Т. (1974). Структура научних револуција (The structure of scientific revolutions). Београд: Нолит.
Милашиновић, С., Андрић, С. (2016) Студија случаја у истраживању политичких појава (Case study in the study of political phenomena). Култура полиса, XIII(30), 431-442.
Нејгел, Е. (1974). Структура науке (The structure of science). Београд: Нолит.
Николић, З., Царић, М. (2016) Преламање парадигми- Кунова, Поперова, Хусерлова и Гадамерова перспектива (Paradigm reversal - Kun, Popper, Husserl and Gadamer perspectives). Култура полиса, XIII(29), 407-420.
Окаса, С. (2004). Филозофија науке (Philosophy of science). Сарајево: ТКД Шахинпашић.
Попер, К., Лакићевић, Д.Д. (2002). Претпоставке и побијања: Раст научног знања (Assumptions and refutations: The growth of scientific knowledge). Издавачка књижица Зорана Стојановића.
Сардар, З. (2001). Томас Кун и ратови знаности (Thomas Kun and the Wars of Science). Загреб: Наклада Јесенски и Турк.
