ЈАВНА УЛОГА ПОЗОРИШТА И ЊЕГОВА ПУБЛИКА
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME190702012MKljučne reči:
јавно позориште, позоришна публика, друштвена улога позоришта, позоришни менаџментApstrakt
Јавна позоришта су данас упућена на прилагођавање савременом социо-економском контексту, тако да сачувају основне (уметничке) вредности, истовремено диверзификујући своје функције и редефинишући друштвену мисију. Дебата о ширим друштвеним функцијама позоришта, односно карактеристикама јавне вредности којом оно (треба да) исходи, заснива се на разматрањима доприноса позоришта горућим друштвеним темама или – уопштено – његовој улози у процесима социјалне кохезије, културне еманципације друштва и друштвене инклузије; подстицању јавног дијалога, преиспитивању формалне историје, редефинисању традиционалних образаца мишљења и сл. Испуњавање таквих функција позоришта у спрези је са карактеристикама гледалаца изложених позоришним садржајима, што значи да обим друштвеног утицаја који позориште остварује експлицитно зависи од хомогености (или хетерогености) његове публике. Такође, иако су процеси ширења публике кључни у контексту стратешких активности оријентисаних на постизање одрживости позоришта per se, они су значајни и са „ширег” аспекта одрживог развоја савремених друштава, све више суочених са потребама у контексту друштвене инклузије „других” – оних који не припадају доминантној културној групи. Овај рад истражује Да ли јавна позоришта разумеју важност деверзификације своје публике?, те Како она схватају своју друштвену улогу у том смислу?. Полазећи од тезе да је људски капитал примарни ресурс и фактор успеха сваке (позоришне) организације, истражујемо: како менаџмент и запослени у београдским позориштима приступају овим питањима, односно каква су њихова искуства и ставови на тему редефинисања улоге позоришта и привлачења публике ван оквира редовног и постојећег модела.
Reference
Belfiore, E & Bennett, O. (2007). Rethinking the social impacts of the arts. International Journal of Cultural Policy 13/2, 135-151. doi:10.1080/10286630701342741
Bourdieu, P. (1997). The Forms of Capital, Education: Culture, Economy, Society. Oxford: Oxford University Press.
Bourdieu, P. (1993). The Field of Cultural production: Essays on Art and Literature. Great Britain: Columbia University Press.
Boutang, M. Y. (2011). Cognitive Capitlism, Cambrige. UK: Polity Press
Brown, S. A. & Novak, L. J. (2007). Assesing the Intrinsic Impacts of a Live Performance. ENGAGE, https://www.colum.edu/dance-center/PDF_Folder/Impact_Study_Final_Version_full.pdf
Бракус, А. (2014). Стратешко позиционирање позоришта на тржишту културних услуга Србије [Strategic positioning of the theater on the market of Serbian cultural services]. PhD diss. Faculty of Dramatic Arts in Belgrade.
Castells, M. (2005). The Network Society: from Knowledge to Policy. Castells, M. & Cardoso, G. (Ed): The Network Society: From Knowledge to Policy, 3-23, Washington, DC: Johns Hopkins Center for Transatlantic Relations.
Craik, J. (2007). Re-Visioning Arts and Cultural Policy: Current Impasses and Future Directions. Canberra, Australia: The Australian National University.
Цветичанин, П. ( 2007). Културне потребе, навике и укус грађана Србијe и Македоније [Cultural, needs, habits and tastes of the citizens of Serbia and Macedonia]. Ниш: Одбор за грађанску иницијативу.
Dragin, D. (2019). Pravo na kulturu ili pravo na razvo kulturnih potreba [The Right to Culture or the Right to Develop Cultural Needs]. Zbornik radova Akademije umetnosti [Collection of Papers of Academy of Arts] 7, 32–46. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu – Akademija umetnosti, Novi Sad.
Holden, J. (2004). Capturing Cultural Value: How culture has become a tool of government policy. London: Demos. https://www.demos.co.uk/files/CapturingCulturalValue.pdf
McMaster, Sir B. (2008). Supproting Excellence in the Arts: From Measurment to Judgement. London, UK: Department for Culture, media and Sport, UK. http://webarchive.nationalarchives.gov.uk/+/http:/www.culture.gov.uk/images/publications/supportingexcellenceinthearts.pdf
Klaić, D. (2016). Početi iznova – promena teatarskog Sistema [Start over - change the theater system]. Beograd: Clio, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet dramskih umetnosti Cetinje.
Lukić, D. (2006). Produkcija i marketing scenskih umjetnosti: Organizacija, planiranje, proizvodnja i marketing u kazalištu. [Production and marketing of performing arts: Organization, planning, production and marketing in theater]. Zagreb: Hrvatski centar ITI-UNESCO.
Миланков, М. и Цветичанин, П. (2011). Културне праксе грађана Србије. [Cultural practices of Serbian citizens]. Београд: Завод за проучавање културног развитка
Мрђа, С. (2010). Позоришна публика у Србији. [Тheater Аudience in Serbia]. Београд: Завод за проучавање културног развитка
Муждека – Манџука, Д. (2000). Пројектна организација у позоришту [Project organization in the theater]. Београд: Институт за позориште, филм, радио и телевизију: Омега плус (Меграф).
O’ Brien, D. (2014). Cultural Policy: Management, values and modernity in the creative industries. New York: Routlege.
Опачић, Б и Субашић, Б. (2016). Културне потребе и навике грађана Србије [Cultural needs and habits of Serbian citizens]. Београд: Завод за проучавање културног развитка.
Peterson, R. (1992). Understanding audience segmentation: from elite and mass to omnivore and univore. Poetis 21/4, 243-258. doi: 10.1016/0304-422X(92)90008-Q
Ристић, М. (2013). Невидљиви ПР у српском позоришту [Invisible PR in Serbian theatre]. Зборник радова Факултета драмских уметности [Anthology of Essays by the Faculty of Dramatic Arts] 23, 53–68. Београд: Институт за позориште, филм, радио и телевизију ФДУ.
Стефановић, М. (2013). Нови јавни менаџмент и позориште [New public management and theatre]. Зборник радова Факултета драмских уметности [Anthology of Essays by the Faculty of Dramatic Arts] 24, 183-197. Београд: Институт за позориште, филм, радио и телевизију ФДУ.
Стефановић, М. (2017). Приниципи Новог јавног менаџмента у култури: инструмент развоја или стандардизације [Principles of New Public Management in Culture: An Instrument of Development or Standardization]. PhD diss. Faculty of Dramatic Arts in Belgrade.
Стојановић А. (2016). Културолошки значај евалуације за повећање учешћа грађана у културном животу локалне заједнице уметности у Београду. [“Cultural importance of evaluation to increase citizen’s participation in the cultural life of а local community]. PhD diss. Faculty of Dramatic Arts in Belgrade.
Tomka, G. (2015). Publika kao diskurzivna formacija sistema kutlurne produkcije [The audience as a discursive formation of the system of cultural production]. PhD diss. Faculty of Dramatic Arts in Belgrade
Trozbi, D. 2012. Ekonomika kulturne politike [The Economics of Cultural Policy]. Beograd: Clio.
Здравковић, М. (2007). Савремени маркетинг у позоришту [Contemporary theater marketing]. Зборник радова Факултета драмских уметности [Anthology of Essays by the Faculty of Dramatic Arts] 11–12, 77–89. Београд: Институт за позориште, филм, радио и телевизију ФДУ.
