САВРЕМЕНА ПСИХОАНАЛИЗА – ПЕРСПЕКТИВЕ И НАУЧНИ СТАТУС
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME191223012MKljučne reči:
несвесно, научни статус психоанализе, савремени приступи, видљивост психоанализеApstrakt
Овај рад је приказ статуса психоанализе, као теорије и терапије у поређењу са науком. У актуелној литератури цитирају се референце старијег датума, што наводи на размишљање да понестаје интересовањa за ову тему. Стиче се утисак да је терапеут само у функцији пацијента и нема времена за друге облике истраживања и рада. То иде у прилог савременим гледиштима да је терапеут посвећен терапији, те због ње саме не може да дела у корист ње. Једна од највећих замерки која се упућује Фројду (унутар релационе психоанализе) јесте та што он није могао да поднесе да га пацијенти доживљавају као топлу и нежну фигуру. Фројд је чак седео на столици крај узглавља дивана на коме је лежао пацијент како не би морао да га гледа у очи, тврдећи да га то замара. Питање које се поставља у трећем веку постојања психоанализе јесте да ли понестаје интересовање за ову тему. Током двадесетог века утемељивао се корпус психоанализе. Општи став је да аналитички метод мора да се мења. Савремено друштво жели брзе резултате јер савремени човек пати од недостатка времена. Психоанализи је увек била дража тишина, што је сада погрешна стратегија, јер је веома мало учињено за њену видљивост, али и промоцију.
Reference
Aron, L. (1989). Dreams, Narrative and the Psychoanalytic Method. Contemporary Psychoanalysis, 25(1), 108-127.
Aron, L. (1990). One Person and Two Person Psychologies and the Method of Psychoanalysis. Psychoanalytic Psychology, 7(4), 440-475.
Bornstein, R. F. (2001). The Impending Death of Psychoanalysis. Psychoanalytic Psychology, 18(1), 3-20. doi: 10.1037//0736-9735.I8.1.3
Bornstein, R. F. (2005). Reconnecting Psychoanalysis to Mainstream Psychology. Challenges and Opportunities. Psychoanalytic Psychology, 22(3), 323-340. doi: 10.1037/0736-9735.22.3.323.
Bornstein, R. F. (2007). Nomothetic Psychoanalysis. Psychoanalytic Psychology, 24(4), 570-590. doi: 10.1037/0736-9735.24.4.590.
Cozolino, L. (2014). The Neuroscience of Human Relationships: Attachment and the Developing Social Brain. WW Norton & Company. Infant Mental Health Journal, 36(5), 533–535. doi: 10.1002/imhj.21532
Damjanović, A. (2015). Filozofska kritika kao nadogradnja psihoanalize (ili kako, kad i koliko filozofija priznaje frojdovo nesvesno) [Philosophical Critique as an Addition to Psychoanalysis (or How, When and How Much Philosophy Acknowledges Freud’s Unconscious]. Engrami, 37(2), 41–53.
Dimitrijević, A. (2011). P E. Stepansky: Psychoanalysis at the Margins.Clinical Social Work Journal, 39(3), 321-322. doi: 10.1007/s10615-011-0323-8.
Dimitrijević, A. (2015). Being Mad in Early Modern England. Frontiers in Psychology, 6, 1-4. doi: 10.3389/fpsyg.2015.01740.
Fonagy, P. (2003). Psychoanalysis today. World Psychiatry, 2(2), 73. doi:10.1017/s0954579497001399
Fonagy, P., & Target, M. (1997). Attachment and reflective function: Their role in self-organization. Development and psychopathology, 9(4), 679-700.
https://www.bps.org.rs/psihoanaliza, (Pristupljeno decembra 2019)
https://www.hpsg.hr/psihonaliticari, (Pristupljeno decembra 2019)
Jalom, I. (2011). Gledanje u Sunce [Watching the Sun]. Novi Sad: Psihopolis.
Jandrić, A. (2017). Vitgenštajnova kritika Frojda [Wittgenstein’s Critique of Freud]. Theoria 3, 60: 75–91. doi: 10.2298/THEO1703075C (Retrieved from 13 June 2019)
Jevremović, P. M. (2005). Ishodišta i putevi savremene psihoanalize [The starting points and pathways of contemporary psychoanalysis]. http://kud-logos.si/2005/ishodista-i-putevi-savremene-psihoanalize/ (Retrieved from 13 June 2019)
Jevremović, P. M. (2010) Budućnost psihoterapije i pitanje vrednosti [Future of Psychotherapy and the Question of Value]. u: B. Ćorić (Prir.) Ljudi govore... [Peaple Talk...]. (str. 149–154). Beograd. FASPER.
Paris, J. (2017). Is Psychoanalysis Still Relevant to Psychiatry? The Canadian Journal of Psychiatry, 62(5), 308-312. doi: 10.1177/0706743717692306.
Roudinesco, E. (2005). Psihoanaliza i njezini putovi. [Psychoanalysis a and its pathways]. Zagreb: Naklada Slap.
Sandler, Dž., Dar, K., Holder, A. (1998). Pacijent i analitičar [The patient and analyst]. Beograd: Paideia.
Wallerstein, R. S. (2009). What Kind of Research in Psychoanalytic Science? International Journal of Psycho-Analysis, 90(1), 109-133. doi: 10.1111/j.1745-8315.2008.00107.x.
Zlopaša, S. (2015). Preduslovi kritike psihoanalize. [The Conditions of Critique of Psychoanalysis]. Engrami, 37(2), 55–62.
Zlopaša, S., Vuković, O., Dunjić Kostić, B. & Damjanović, A. (2011). Psihoanaliza i Film [Psychoanalysis and Movie]. Engrami, 33(4), 61–69.
