МУЛТИВАРИЈАЦИОНА СТАТИСТИЧКА АНАЛИЗА РЕГИОНАЛНИХ ЕКОНОМСКИХ ДИСПАРИТЕТА НА НИВОУ ОКРУГА У СРБИЈИ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME200715039SKljučne reči:
мултиваријациона статистичка анализа, анализа груписања, MANOVA, економски диспаритети, управни окрузиApstrakt
Полазећи од чињенице да изражене разлике у погледу степена развијености региона у саставу конкретне државе могу имати озбиљан и значајан (негативан) утицај на њену друштвено-политичку стабилност, као и резултате националне економије у целини, веома је важно створити услове за успостављање равномерног и одрживог регионалног развоја. Услед изражене мултидимензионалности, анализа регионалних економских диспаритета представља веома сложен и статистички захтеван подухват. Сходно наведеном, у овом раду представљен је мултиваријациони методолошки оквир за класификацију управних округа у Србији према достигнутом степену економске развијености, у интерно-хомогене / екстерно-хетерогене групе, заснован примарно на примени хијерархијске агломеративне процедуре груписања и истраживању међузависности између вредности пет релевантних економских показатеља. Статистичка валидност добијене „оптималне” класификације округа додатно је проверена и потврђена резултатима једнофакторске мултиваријационе анализе варијансе. Резултирајућа категоризација недвосмислено и јасно потврђује присуство изражених неједнакости у погледу достигнутог нивоа економске развијености између територијалних јединица нивоа НСТЈ 3 у Србији и постојање регионалне економске поларизације, примарно у правцу „развијени север – неразвијени југ”.
Reference
Aumayr, C. M. (2006). European Region Types: A Cluster analysis of European NUTS 3 Regions. In: Proceedings of the 46th Congress of the European Regional Science Association: "Enlargement, Southern Europe and the Mediterranean", Volos, Greece.
Avram, M. & Postoiu, C. (2016). Territorial patterns of development in the European Union. Theoretical and Applied Economics, XXIII(1): 77-88.
Bojović, J. (2010). Lokalni ekonomski razvoj, priručnik za praktičare [Local economic development, handbook for practitioners]. Belgrade: The Urban Institute.
Brauksa, I. (2013). Use of cluster analysis in exploring economic indicator differences among Regions: the case of Latvia. Journal of Economics, Business and Management, 1(1): 42-45.
Capriati, M. (2005). Expenditure in R&D and local development: an analysis of Italian provinces. ERSA conference papers, ersa05p222, European Regional Science Association.
Goletsis, Y. & Chletsos, M. (2011). Measurement of development and regional disparities in Greek periphery: a multivariate approach. Socio-Economic Planning Sciences, 45(4):174-183.
Istrate, M. & Horea-Serban, R.-I. (2016). Economic Growth and Regional Inequality in Romania. Analele Universitatii din Oradea, Seria Geografie, XXVI(2): 201-209.
Janković-Milić, V., Marković, I. & Igić, V. (2013). Cluster analysis of the districts in Serbia according to social development indicators. In: Proceedings of the 2nd International scientific conference – Post Crisis Recovery, Belgrade Banking Academy & Institute of Economic Sciences, Belgrade, Serbia: 676-693.
Jakopin, E. (2015). Regional drivers of economic growth. Serbian Association of Economists Journal of Business Economics and Management, LXIII(1-2): 99-113.
Krstić, B. & Vukadinović, D. (2011). Determinante konkurentnosti MSPP – pretpostavke za ravnomerni regionalni razvoj [Determinants of SME competitiveness – preconditions for balanced regional development]. In: Proceedings of the XVI Scientific Conference – Regional development and demographic flows of the countries of Southeast Europe (553-568). Niš: University of Niš, Faculty of Economics.
Kurnoga-Živadinović, N. & Sorić, P. (2008). Klaster analiza županija Hrvatske prema sredstvima dobivenim iz programa Evropske unije [Cluster analysis of Croatian counties depending on EU pre-accession fundings]. Proceedings of the Faculty of Economics and Business in Zagreb, 6(1): 193-207.
Kvičalova, J., Mazalova, V. & Široky, J. (2014). Identification of the differences between the regions of the Czech Republic based on the economic characteristics. Procedia Economics and Finance, 12: 343–352.
Lepojević, V., Bošković, G. & Janković-Milić, V. (2015). Klaster analiza pokazatelja razvijenosti opština u Regionu Južne i Istočne Srbije [Cluster analysis of indicators of municipal development in the Region of Southern and Eastern Serbia]. In: Proceedings of the XX Scientific Conference – Regional development and demographic flows of the countries of Southeast Europe (151-162). Niš: University of Niš, Faculty of Economics.
Luczak, A. & Just, M. (2020). A complex MCDM procedure for the assessment of economic development of units at different government levels. Mathematics, 8(1067): 1-17.
Maletić, R. & Bucalo-Jelić, D. (2016). Definition of Homogeneous and Narrower Areas of the Republic of Serbia. Agroekonomika, 45(69): 13-24.
Michaelides, P.G., Economakis, G. & Lagos, D. (2006). Clustering Analysis Methodology for employment and Regional Planning in Greece. MPRA Paper No. 74468.
Miljačić, D. & Paunović, B. (2011). Regional Disparities in Serbia. Serbian Association of Economists Journal of Business Economics and Management, LIX(7-8): 379–389.
Министарство привреде и Национална Агенција за Регионални Развој [Ministry of Economy & National Agency for Regional Development – ME & NARD] (2014). Извештај о малим, средњим предузећима и предузетницима за 2013. годину [Report on small, medium enterprises and entrepreneurship for 2013]. Belgrade: Birograf.
Mohiuddin, S. & Hashia, H. (2012). Regional socio-economic disparities in Kashmir Valley (India) – a geographical approach. Bulletin of Geography. Socio-Econ. Series, 18: 85-98.
Национална Агенција за Регионални Развој [National Agency for Regional Development–NARD] (2012). Извештај о регионалном развоју, 2012 [Report on Regional Development in Serbia for 2012]. Belgrade: NARD.
Народна Скуштина Републике Србије [National Assembly of RS, NARS] (2006). Устав Републике Србије [Constitution of the Republic of Serbia]. Београд: Службени Гласник РС (бр. 98/2006) [Official Gazette of RS (No. 98/2006)].
Polednikova, E. (2014). Comparing regions’ ranking by MCDM methods: the case of Visegrad countries. WSEAS Transactions on Business and Economics, 11: 496-509.
Републички завод за статистику [Statistical Office of the Republic of Serbia, SORS], (2014). Municipalities and Regions in the Republic of Serbia, 2013. Belgrade: SORS.
Rovan, J., Malešić, K. & Bregar, L. (2009). Well-being of the municipalities in Slovenia. Geodetski Vestnik, 53(1): 92-113.
Rovan, J. & Sambt, J. (2003). Socio-economic Differences Among Slovenian Municipalities: A Cluster Analysis Approach. In: Ferligoj, A. & Mrvar, A. (Eds.) Developments in Applied Statistics, Metodološki zvezki, 19: 265-278.
Stamenković, M. & Savić, M. (2017). Measuring regional economic disparities in Serbia: Multivariate statistical approach. Industrija, 45(3): 101–130.
Stamenković, М., Veselinović, P. & Milanović, M. (2017). Demographic resources of Districts in the Republic of Serbia: Cluster analysis approach. ТЕМЕ, XLI(4): 873-897.
Влада Републике Србије [Government of the Republic of Serbia, GRS] (2007). Стратегија регионалног развоја Републике Србије за период од 2007. до 2012. [Regional Development Strategy of Serbia, 2007–2012]. Београд: Службени Гласник РС [Official Gazette of RS].
Влада Републике Србије [Government of the Republic of Serbia, GRS] (2009). Закон о Регионалном развоју [Law on Regional Development]. Београд: Службени Гласник РС (бр. 51/2009 и 30/2010) [Official Gazette of RS (No:51/2009 & 30/2010)].
Vukmirović, J. (2013). Regionalni razvoj kao preduslov za izlazak iz krize [Regional development as a precondition for overcoming the crisis]. Macroeconomic analyses and trends, 219: 39-43.
Winkler, A. (2012). Measuring regional inequality: an index of socio-economic pressure for Serbia. Zbornik radova–Geografski Fakultet Univerziteta u Beogradu, 60: 81-102.
