ОДЈЕЦИ МОДЕРНЕ: ТЕНДЕНЦИЈЕ У УМЕТНОСТИ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА И УТИЦАЈ НА ПЕДАГОШКЕ ПРИСТУПЕ У ШКОЛАМА ЗА УМЕТНОСТ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME200922035CKljučne reči:
уметност, традиционализам, авангарда, прогресивне школе, ЈугославијаApstrakt
Док су се у свету између два светска рата паралелно развијале модернистичке школе у области уметности и дизајна, на просторима Србије су политичко друштвене околности преусмериле пажњу ка другачијим потребама. Уметници су се махом школовали у иностранству, у градовима попут Париза, Минхена, Прага или Будимпеште, да би се са стеченим искусвом и знањем неретко враћали у Краљевину Југославију доносећи кроз личну призму измењене идеје. На просторима данашње Србије између два светска рата појавиле су се авангардне уметничке идеје и стилови из света, измењени под утицајем владајућег и општеприхваћеног традиционализма, који је владао уметничким образовним институцијама исто колико је владао друштвом. Социолошке и интелектуалне карактеристике друштва умногоме одређују и владајући облик естетске свести, а прихватање и неприхватање одређених уметничких форми је умногоме утицало на стилску слику епохе. У то време, еволуција уметничког образовања била је динамична, али не толико у развоју програма обучавања. Пратећи историјску путању настанка школа за уметнике, циљ нам је да осветлимо однос између уметничког напредка и друштва, основних педагошких теорија, методологије и изазова који су утицали на образовање генерација уметника.Reference
Adaskina, N. (1992). The Place of Vkhutemas in the Russian Avant-Garde. In: Solomon R. Guggenheim Museum, et al., The Great Utopia: The Russian and Soviet Avant-Garde, 1915-1932 (282-293). New York: Guggenheim Museum.
Arnason, H. H. (1975). Istorija moderne umetnosti [History of Modern Art]. Beograd: Izdavački zavod Jugoslavija.
Borovac, I. (ur.). (2006). Opća povijest umjetnosti [Art: A World History]. Zagreb: Mozaik knjiga.
Čupić, S. (2017). Teme i ideje modernog: srpsko slikarstvo 1900-1941. [Themes and ideas of the modern: Serbian painting 1900-1941]. Novi Sad: Galerija Matice srpske.
Fakultet primenjenih umetnosti [Faculty of Applied Arts]. Posećeno 23.8.2020: http://www.fpu.bg.ac.rs/fakultet/Istorijat/Istorijat.html
Fakиltet likovnih umetnosti [Faculty of Fine Arts]. Posećeno 23.8.2020: https://flu.bg.ac.rs/about-faculty/
Gropius, W. (1974). moja koncepcija bauhausa [my conception of the bauhaus]. U: bauhaus (14-17). Štutgart: Institut za veze sa inostranstvom.
Grote, L. (1974). osnovne forme i funkcionalizam [basic forms and functionalism]. U: bauhaus (18-20). Štutgart: Institut za veze sa inostranstvom.
Grote, L. (1974). walter gropius i bauhaus [walter gropius and bauhaus]. U: bauhaus (9-11). Štutgart: Institut za veze sa inostranstvom.
Jovičić, S. (2013). Umetnička škola u Beogradu: Zbirka Jovičić [Art School in Belgrade: Jovičić Collection]. Izložba u Kući legata 3-24.4.2013. Beograd: Svetlana Jovičić.
Klee, P. (1925). Pädagogisches Skizzenbuch [Pedagogical Sketchbook]. München: Bauhausbücher.
Lerner, F. (2005). Foundations for Design Education: Continuing the Bauhaus Vorkurs Vision. Studies in Art Education. 46 (3), 211-226.
Makuljević, N. (2017). Jugoslovenska umetnost i kultura: Od umetnosti nacije do umetnosti teritorije [Yugoslav Art and Culture: From the Art of the Nation to the Art of the Territory]. U: Biserko, S. (izd.), Jugoslavija u istorijskoj perspektivi [Yugoslavia in Historical Perspective] (414-433). Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.
Meštrović, M. (ur.). (1969). bit international 4: dizajn. Zagreb: Galerije grada Zagreba.
Paštrnakova, I. (2005). Kiril Kutlik, osnivač srpske crtačko-slikarske škole i njegovodelo u Srbiji [Kiril Kutlik, founder of the Serbian drawing and painting school and his work in Serbia]. U: Godišnjak grada Beograda, knjiga LII. Beograd: Muzej grada Beograda.
Perović, L. (2017). Srbi i Srbija u novovekovnoj istoriji: Iskustvo sa drugim narodima [Serbs and Serbia in Modern History: Experience with Other Nations]. U: Biserko, S. (izd.). Jugoslavija u istorijskoj perspektivi [Yugoslavia in Historical Perspective] (202-250). Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.
Petrović, Lj. (2008). Jugoslovensko društvo između dva svetska rata [Yugoslav Society Between the Two World Wars]. Istorija 20. veka. 2/2008, 23-44.
Popović, B. (2011). Primenjena umetnost i Beograd: 1918-1941 [Applied art and Belgrade: 1918-1941]. Izložba u Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu 6.11.2011. – 31.1.2012. Posećeno 23.8.2020: http://mpu.rs/izlozbe/primenjena-umetnost-i-beograd-1918-1941/?pismo=lat
Protić, B. M. (1970). Srpsko slikarstvo XX veka [Serbian painting of the XX century]. Beograd: Nolit.
Stelzer, O. (1974). pripremni kurs u vajmaru i desauu [preliminary course in weimar and dessau]. U: bauhaus (33-34). Štutgart: Institut za veze sa inostranstvom.
Trajkov, J. (2021). Jugoslovenske umetničke izložbe u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. U: Kadijević, A., Ilijevski, A. (ur.), Arhitektura i vizuelne umetnosti u jugoslovenskom kontekstu: 1918-1941[Architecture and visual arts in the Yugoslav context: 1918-1941] (226-231). Beograd: Filozofski fakultet, Institut za istoriju umetnosti.
Trifunović, L. (1978). Srpska crtačko-slikarska i umetničko-zanatska škola u Beogradu (1895-1915) [Serbian drawing-painting and art-craft school in Belgrade (1895-1915)]. Beograd: Univerzitet umetnosti.
Vulešević, S. (1998). Dragutin Inkiostri Medenjak. Beograd: Muzej primenjene umetnosti.
Živković, S. (2005). Srpsko slikarstvo XX veka [Serbian painting of the 20th century]. Novi Sad: Matica srpska.
