ТЕРИТОРИЈАЛНО ШИРЕЊЕ СРБИЈЕ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XII ВЕКА
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME210406029DKljučne reči:
Србија, Рашка, територијална експанзија, Завида, Никава, Галич, Топлица, РекаApstrakt
Проширење Србије (Рашке) у првој половини XI века на рачун Византије, чији је вазал била, одавно је забележено у српској историографији. При томе, забележно је да је у том периоду Византија три пута поразила Србију (1127 – 1129, 1149. и 1150. године). Византија је проблем непослушних вазала решавала одузимањем територија, почетком XI века, пресељењем становништва (после 1129. и 1150. године), давањем поседа Србима чије су се територије граничиле са Византијом (Завиди, Примиславу, Деси, Стефану Немањи), и повећањем броја војника које је Србија била дужна да јој да за ратовање (1150. г.). Указано је да је до првог проширења дошло између 1129. и 1143. године на простору између Раса и Копаоника, а до другог између 1150. и 1158/9. године, између Копаоника и жупа Ибар, Топлице, Расине и Реке. Територија на коју су се проширили у првој етапи припадала је Завиди и представљала је поседе које је он добио од Византије пошто је признао њену врховну власт након повратка у Рас, који је тада био део Византије. Проширење у другој етапи барем делом односило се на територију која је припадала такође Завиди, а коју је добио Стефан Немања када је постао удеони владар у Србији. Тако смо изнели претпоставку да су територије које је Византија давала Србима, како би били њени вазали, у одређеном тренутку и у одређеним условима постајале део Србије. На питање како је то могуће, чак и када се изгуби рат, изнета је претпоставка да су византијски цареви на владаре Србије гледали као на своје чиновнике, а на њихове земље као на византијске провинције.y words: Serbia, Raška (Rascia), territorial expansion, Zavida, Nikava, Galič, Toplica, Reka.
Reference
Алексић, В. (2009). Почетак владавине Стефана Немање и његово ктиторство као разлог сукоба са браћом [The beginnings of Stefan Nemanja`s rule and his policy regarding religious endowments as a reason for the conflict with his brothers]. Весник Војног музеја, ХV (36), 11 – 18.
Bartusis, M. (2011). Serbian pronоia and pronia in Serbia: the diffusion of an institution. Зборник радова Византолошког института 48, 177– 216.
Bartusis, M. (2012). Land and Privilege in Byzantium: The Institution of Pronoia. Cambridge.
Благојевић, М. (1996). Жупа Реке и Дендра (ΔΕΝΔΡА) Јована Кинама [Parish Reke and Dendra (ΔΕΝΔΡА) by John Kinnamos]. Зборник радова Византолошког института 35, 197 – 212.
Благојевић, М. (1976). Сеченица, Стримон и Тара у делу Јована Кинама [Sečenica, Strymon and Tara in the work of John Kinnamos]. Зборник радова Византолошког института 17, 67-76.
Благојевић, М. (1997). Српске удеоне кнежевине [Shared principalities in Serbia]. Зборник радова Византолошког института 36, 45 – 62.
Благојевић, М. (2000). О „Земљишту радње Немањина“ [On “The territory of the land of Nemanja“]. Стефан Немања – Симеон Мироточиви – Историја и предање, Београд, Нови Пазар септембар 1996, ур. Ј. Калић, Београд: Српска академија наука и уметности, 65 – 75.
Благојевић, М., Медаковић Д. (2000). Историја српске државности I [History of Serbian statehood]. Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак: Беседа: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа.
Благојевић, М. (1983). Преглед историјске географије средњовековне Србије [Survey of historical geography of medieval Serbia]. Зборник историјског музеја Србије, 20, 45–126.
S. Bujan, La Chronique du Prêtre de Dioclee: Un faux document historique [Тhe Chronicle of the Priest of Dioclee: A false historical document]. REB 66 (2008) 5-38 (= Orbinijevo izdanje „Ljetopisa popa Dukljanina“: povijesni falsifikat ["Annals of Pope Dukljanin": a historical forgery]. Radovi zavoda za hrvatsku povijest 43 (2011) 65-80).
VIINJ (1966). Византијски извори за историју народа Југославије III (Б. Крекић) [Byzantine sources for the history of the Yugoslav nations III]. ур. Г. Острогорски, Београд: Научно дело.
VIINJ (1971). Византијски извори за историју народа Југославије IV (Ј. Калић, Н. Радошевић) [Byzantine sources for the history of the Yugoslav nations IV]. ур. Г. Острогорски и Ф. Баришић, Београд : Византолошки институт Српске академије наука и уметности.
Gesta I (2009). Gesta regum Sclavorum, том I [The history of the Sclav's kings]. превела и приредила Драгана Кунчер, Београд: Историјски институт. Никшић: Манастир Острог.
Доментијан (1988). Живот Светога Саве и живот Светог Симеона [The hagiography of Saint Sava and the hagiography of Saint Simeon]. приредила Радмила Маринковић, Београд: Просвета: Српска књижевна задруга.
Доментијан (1865). Живот Светога Симеуна и Светога Саве [The hagiography of Saint Simeon and Saint Sava]. на свијет издао: Ђ. Даничић, Београд.
Живковић, Т. (2006). Портрети српских владара (IХ – ХII век) [Portraits of Serbian rulers (IX - XII century)]. Београд: Завод за издавање уџбеника.
ИСН (1994). Историја Српског народа, књ. прва, од најстаријих времена до Маричке битке (1371) [History of the Serbian people, first book, from the earliest times to the Battle of Marica (1371)]. уредник С. Ћирковић, Београд: Српска књижевна задруга.
Јанковић, Ђ. (1997). Погреб Срба у раном средњем веку [Funeral of Serbs in the early Middle Ages]. Труды VI Международнога Конгресса славянской археологии. Том 1: Проблемы славянской археологии, Москва, 382 – 393.
Јиречек, К., Радонић Ј. (1952). Историја Срба I [History of Serbs I]. Београд : Научна књига.
Калић, Ј. (2006). Европа и Срби. Средњи век [Europe and Serbs. Middle Ages]. Београд : Историјски институт.
Калић, Ј. (2007). Српска држава и Охридска архиепископија у ХII веку [The Serbian state and the Archbishopric of Ohrid in the 12th century]. Зборник радова Византолошког института, 44/1, 197 – 208.
Максимовић, Љ. (1985). Зигос на српско – византијској граници [Zygos on the Serbian - Byzantine border]. Зборник Филозофског факултета у Београду 15/1, 73 – 90.
Максимовић, Љ. (1964). О времену доласка Неретљана на далматинска острва [When did the Narentans cross from the Mainland to the Dalmatian islands?]. Зборник Филозофског факултета у Београду, 8 (1), 145—152.
Максимовић, Љ. (2000). Србија и методи управљања царством у ХII веку [Serbia and methods of governing the empire in the 12th century]. Стефан Немања – Симеон Мироточиви – Историја и предање, Београд, Нови Пазар септембар 1996, ур. Ј. Калић, Београд, 55 – 63.
Моravcsik, G. (1967). Constantine Porphyrogenitus De administrando imperio, Greek text ed. G. Моravcsik, English translation by R. J. H. Jenkins, Washington.
Мишић, С. (1998). Историјска географија у житијима Св. Симеона и Св. Саве [Historical geography in the hagiography of St. Simeon and St. Save]. Свети Сава у српској историји и традицији, ур. Сима Ћирковић, Београд: Српска академија наука и уметности, 93–105.
Мишић, С. (2014). Историјска географија српских земаља, од половине 6. до половине 16. века [Historical geography of Serbian lands, from the middle of the 6th to the middle of the 16th century]. Београд: Тендуро менаџмент.
Острогоски, Г. (1951). Пронија. Прилог историји феудализма у Византији и јужнословенским земљама [A Pronoia. Contribution to the history of feudalism in Byzantium and in South Slavic Countries]. Београд : Научна књига.
Поповић, М. (1997). Земљано – палисадне и сухозидне фортификације у српско – византијским сукобима крајем ХI века [Earthen-palisaded and drystone fortifications in Serbo-Byzantine conflicts at the end of the 9th century], Зборник радова Византолошког института 36, 119 – 136.
Пириватрић, С. (1991). Прилог хронологији почетка Немањине власти [A contribution to the chronology of the beginning of the reign of Nemanja], Зборник радова Византолошког института 29/30, 125 – 135.
Пириватрић, С. (2009). Једна предпоставка о пореклу бугарског цара Константина Асена „Тиха“ [A hypothesis on the origin of the Bulgarian tsar Konstantin Asen “Tih”], Зборник радова Византолошког института 46, 313 – 333.
Пириватрић, С. (2011). Манојло Комнин, „царски сан“ и самодршци области српског престола“ [Manuel I Komnenos, “ruler’s title” and “autokrators of the realm of the Serbian throne”], Зборник радова Византолошког института 48, 89 – 116.
Сава, С. (1986). Свети Сава. Сабрани списи [Saint Sava, Collected Papers], прир. Д Богдановић, Београд: Просвета: Српска књижевна задруга.
Стевовић, И. (1996). О првобитном изгледу и времену градње цркве Св. Михајла у Стону [On the original outlook and time of the construction of the Church of St Michael in Stone], Зборник радова Византолошког института 35, 175 - 195.
Стефан, П. (1988). Сабрани списи. Стефан Првовенчани [Collected papers, Stefan the First-Crowned], прир. Љ. Јухас-Георгијевска, Београд: Просвета: Српска књижевна задруга.
Трифуновић, Ђ. (1990). Азбучник српских средњовековних књижевних појмова [The Dictionary of Serbian medieval literary terms], 2. допуњено издање, Београд.
Трифуновић, Ђ. (2011), Повеља краља Милутина манастиру Бањска, Светостефанска хрисовуља [The Charter of King Milutin to the monastery Banjska, St Stefan Chrysobull], књига прва, фототипија изворног рукописа, приредио Ђ. Трифуновић, Београд.
Трифуновић, Ђ. (2011), Повеља краља Милутина манастиру Бањска, Светостефанска хрисовуљ [The Charter of King Milutin to the monastery Banjska, St Stefan Chrysobull]а, књига друга, фототипија издања и пратеће студије, приредио Ђ. Трифуновић, Београд.
Ћирковић, С. (2000). Преци Немањини и њихова постојбина, Стефан Немања – Симеон Мироточиви – Историја и предање [Nemanja’s ancestors and their homeland, Stefan Nemanja – Simeon the Myrrh-streaming], Београд, Нови Пазар септембар 1996, ур. Ј. Калић, Београд, 21 – 29.
Ћоровић, В. (1939). Житије Симеона Немање од Стефана Првовенчаног [The Life of Simenon Nemanje by Stefan the First-Crowned], издао В. Ћоровић, Светосавски зборник 2. Извори. Београд. 1 – 77.
Ферјанчић, Б. (1999). Пронија, Лексикон српског средњег века [The Lexicon of Serbian Middle Ages], ур. С. Ћирковић и Р. Михаљчић, Београд: Knowledge, 589 – 591.
Cheynet, Ј. С. (2008). La Place de la Serbie dans la diplomatie Byzantine a la fin du XIe siècle, Зборник радова Византолошког института 45, 89 – 97.
