ДУВАЧКИ МУЗИЧКИ ИНСТРУМЕНТИ У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME210422003SKljučne reči:
фразеологизми, компонента којом се именују дувачки музички инструменти, Фразеолошки речник српског језика Ђорђа Оташевића, српски језик, лексикологијаApstrakt
Музички инструменти су саставни део фолклора и обичајне традиције нашег народа, па су неки од њих ушли и у фразеологију, суделујући у обликовању слике света која је изражена у језику. У раду се истражују фразеологизми који као компоненте садрже дувачке инструменте са циљем да се утврди какву језичку слику они осликавају. Испитивање такве грађе у савременом језику условило је да њен корпус буде преузет из Фразеолошког речника српског језика Ђорђа Оташевића, који је и по години издања (2012.) и по намерама аутора усмерен према стандардном савременом језику. Његовим прегледом евидентирано је да се као фразеолошке компоненте јављају следећи дувачки инструменти: гајде, дипле, дудук, рог, свирала, тиква и фанфаре. Семантичком анализом фразеолошких јединица у којима се претходно наведени дувачки инструменти јављају као компоненте утврђено је да у процесу стварања фразеолошког значења долази до потпуне или делимичне десемантизације. У случајевима потпуне десемантизације процес стварања звука, тј. свирања на овим инструментима преноси се на поље људског говора, мишљења и поступака. У процесима делимичне десемантизације реч је, најчешће, о поредбеним фразеологизмима којима се означавају људске особине, стање или понашање. И у првом и у другом случају доминирају фразеологизми са негативним значењима. То може бити показатељ да су у колективној свести са етичког становишта негативно вредноване неке од функција које су ови инструменти имали у нашој прошлости и иницира потребу нових истраживања.
Reference
Ајдачић, Д. (2016). Словенска етнолингвистика и фразеологија [Slavic Ethnolinguistics and Phraseology]. Славистика, XX, 32–43.
Ајдачић, Д. и Непоп Ајдачић, Л. (2015). Поредбена српско-украјинска фразеологија [Contrasstive Phraseology of serbian and Ukrainian]. Београд: Алма.
Аксић, Н. (2014). Друге зове, себе не чује – звоно у српској народној традицији [Tolling for Others While Not Hearing Itself – Bell in Serbian Folk Tradition]. Philologia Mediana, VI(6), 151–166.
Аксић, Н. (2017). Функција народних музичких инструмената у обичајној пракси Тимочке области и Сврљига. [Function of The National Musical Instruments in Tradicional Ceremonies in Timok Area and Svrljig]. Етно-културолошки зборник, књига XXI, 115–134.
Бојанин, С. (2005). Забаве и светковине у средњовековној Србији од краја XII до краја XV века [Еntertainment and Festivities in Medieval Serbia From The End of The 12TH to The End of The 15TH Century]. Београд: Историјски институт и Службени гласник.
Цзиньфэн, Л. (2017). Концепт как предмет сравнительной лингвокультурологии [Concept as the Subject of Comparative Cultural Linguistics]. У Всероссийская конференция по когнитивной науке: Когнитивные исследования на современном этапе [All-Russian Conference on Cognitive Science: Current Level of Cognitive Research] (385–396). Казан: Казанский (Приволжский) федеральный университет. Доступно на: https://kpfu.ru/portal/docs/F852420545/Lin_2.PDF
Чајкановић, В. (1973). Мит и религија у Срба [Myth and Religion among the Serbs]. Београд: Српска књижевна задруга.
Čizmar, I. (2016). Konceptualizacija psihičke nestabilnosti u hrvatskome jeziku [The Conceptualization of Mental Instability in Croatian]. Jezikoslovlje, 17(3), 575–616.
Dobríková, М. (2014). Etnokultúrny status ľudových aerofónov v bulharskej a slovenskej frazeológii [Ethnocultural Status of Folk Aerophones in Bulgarian and in Slovak Phraseology]. In M. Dobríková (Eds.), Frazeologické štúdie VI – Hudobné motívy vo frazeológii (pp. 39–50). Bratislava: Univerzita Komenského v Bratislave. Dostupno na: https://dropdoc.ru/doc/274640/frazeologick%C3%A9-%C5%A1t%C3%BAdie-vi- -filozofick%C3%A1-fakulta-uk
Dudok, M. (2014). Intertextovosť a hybridizácia vo frazémach s hudobným motívom v slovenčine, chorvátčine a srbčine [Musical Metaphors in Belarusian and Serbian Phraseology]. In M. Dobríková (Eds.), Frazeologické štúdie VI – Hudobné motívy vo frazeológii (pp. 61–69). Bratislava: Univerzita Komenského v Bratislave. Dostupno na: https://dropdoc.ru/doc/274640/frazeologick%C3%A9%C5%A1t%C3%BAdie- vi---filozofick%C3%A1-fakulta-uk
Dragićević, R. (2009). O problemima identifikacije frazeologizama [Concerning the Issue of Idiom Identification]. Südslavistik Оnline, Nr. 1 (Januar 2009), 35–44. Dostupno na: http://www.suedslavistik-online.de/01/dragicevic.pdf
Драгићевић, Р. (2010). Лексикологија српског језика [Lexicology of the Serbian Language]. Београд: Завод за уџбенике.
Filaković, S. (2008). Frazeologija u djelima Ivane Brlić Mažuranić [Phraseology in Ivana Brlić-Mažuranić's Opus]. Život i škola, LIV(19), 37–64.
Ђекић, Ђ. и Павловић, М. (2018). Трагом записа Теофилакта Симокате [Following the Records of Theophylact Simocatta]. Музикологија, 24, 173–187.
Ђинђић, М. (2013). Турцизми у савременом књижевном језику (семантичко- деривациона анализа) [Turcisms in Contemporary Serbian Literary Language (Semantic-derivational Analyses]. (Докторска дисертација). Београд: Универзитет у Београду Филолошки факултет. Доступно на: https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4074?show=full
Đorđević, V. (2014). Frazeologizmi s komponentom zvono, bubanj i gajde u frazeologiji srpskog jezika i njihovi ekvivalenti u slovačkom jeziku [Serbian Phrasemes with the Component: zvono, bubanj and gajde, and Their Slovak Equivalents]. In M. Dobríková (Eds.), Frazeologické štúdie VI – Hudobné motívy vo frazeológii (pp. 51– 60). Bratislava: Univerzita Komenského v Bratislave. Dostupno na: https://dropdoc.ru/doc/274640/frazeologick%C3%A9-%C5%A1t%C3%BAdie-vi--- filozofick%C3%A1-fakulta-uk
Ђорђевић, В. и Аксић, Н. (2016). Народни музички инструменти у српској језичкој традицији – етнофразеолошки поглед [Traditional Musical Instruments in Serbian Folk Tradition – Etnophraseological Perspective]. Зборник радова Филозофског факултета, XLVI(4), 93–116.
Гојковић, А. (1985). Историјски пресек друштвене улоге народних музичких инструмената у Срба [Historical Wiew Of The Social Role Of Folk Musical Instruments in Serbia]. Гласник етнографског музеја у Београду, књига 49, 122– 130.
Големовић, Д. (1997). Народна музика Југославије [Folk Music of Yugoslavia]. Београд: Музичка омладина Ср¬бије. Доступно на: https://www.academia.edu/44842347/Dimitrije_O_Golemovi%C4%87_NARODNA_ MUZIKA_JUGOSLAVIJE_FOLK_MUSIC_OF_YUGOSLAVIJA
Голяк, С. (2014). „Музыкальныеˮ метафорыв белорусской и сербской фразеологии [„Musicalˮ Metaphors in Belarusian and Serbian Phraseology]. In M. Dobríková (Eds.), Frazeologické štúdie VI – Hudobné motívy vo frazeológii (pp. 88–99). Bratislava: Univerzita Komenského v Bratislave. Dostupno na: https://dropdoc.ru/doc/274640/frazeologick%C3%A9-%C5%A1t%C3%BAdie-vi--- filozofick%C3%A1-fakulta-uk
Jakovljević, R. (2012). Traditional Music Ensembles in Serbia: Peculiarities and Social Contexts, Peculiar Instruments and Ensembles of Musical Folklore. Budapest: ZTI HAS. Dostupno na: https://www.academia.edu/37795466/Traditional_Ensembles_in_Serbia_Peculiarities _and_Social_Contexts
Јовановић, М. (2011). Из Хермесове палесте – прилог историји класичне филологије код Срба [From Hermes's Palestra – A Contribution to the History of Classical Philology among the Serbs]. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду [електронски извор]. Доступно на: http://www.neohelenistika.com/pdf/jovanovic_iz_hermesove_palestre.pdf
Krejči, P. (2014). Hudební motivy s numerickými komponenty v české, chorvatské, srbské a bulharské frazeologii [Musical Motifs with Numerical Components in Czech, Croatian, Serbian and Bulgarian Phraseology]. In M. Dobríková (Eds.), Frazeologické štúdie VI – Hudobné motívy vo frazeológii (pp. 168–179). Bratislava: Univerzita Komenského v Bratislave. Dostupno na: https://dropdoc.ru/doc/274640/frazeologick%C3%A9-%C5%A1t%C3%BAdie-vi--- filozofick%C3%A1-fakulta-uk
Крњаић, Ј. (2020). Бранко Матић, свирач на традиционалним дувачким инструментима из Тршића [Branko Matić, Player On Folk Wind Instruments from Tršić]. Млади и србистика 2 (Зборник радова полазника НОКЦ „Вук Караџић у Тршићуˮ), 357– 368.
Krstić, S. (2009). Istraživanje uticaja promene vrste materijala na frekvencijski spektar muzičkih instrumenta [Research of Material Changing Influence on Frequency Spectrum of Musical Instruments]. (Doktorska disertacija). Zrenjanin: Univerzitet u Novom Sadu, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupinˮ. Dostupno na: https://core.ac.uk/download/pdf/232939222.pdf
Kovačević, B. i Bašić, M. (2012). Crikvenički poredbeni frazemi i njihovi ekvivalenti u hrvatskome jezičnom standardu [Comparative idioms in the Croatian Čakavian vernacular of Crikvenica (and their equivalents in the Croatian standard language)]. Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje, 38/2, 357–384.
Lakoff, G. & Johnson, M. (2003). Metaphors We Live By. Chicago and London: University of Chicago Press. Dostupno na: https://nyshalong.com/public/archive/20150131/20150131_ref.pdf
Марјановић, З. (2012). Дипле Чаворове: прилог проучавању инструменталне традиције залеђа Црногорског приморја [Čavor’s Diple: Contribution to the research of instrumental musical tradition of the Montenegro Hinterland and Littoral regions]. U A. Burić (Ur.), Tragom crnogorske muzičke baštine [Tracing the Musical Heritage of Montenegro], Naučni skupovi knjiga 111, Odeljenje umjetnosti, knjiga 38 (str. 53– 61). Podgorica: Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. Dostupno na: https://canupub.me/knjiga/tragom-crnogorske-muzicke-bastine/
Марковић З. (1987). Народни музички инструменти [Folk Instruments]. Београд: Етнографски музеј у Београду.
Маслова, В. А. (2001). Лингвокультурология: учебное пособие для студентов высших учебных заведений [Linguoculturology: A Handbook for University Students]. Москва: Издательский центр „Академияˮ. Доступно на: https://www.gumer.info/bibliotek_Buks/Linguist/maslova/index.php
Мијушковић, С. (1988). Предговор [Preface]. У: Љетопис попа Дукљанина [Chronicle of the Priest of Dioclea](стр. 9–104). Београд: Просвета/Српска књижевна задруга.
Младеновић, О. (1973). Коло код Јужних Словена [The „Koloˮ Dance of the South Slavs]. Београд: Српска академија наука и уметности/Етнографски институт.
Мршевић-Радовић, Д. (2008). Фразеологија и национална култура [Phraseology and National Culture]. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Пејовић, Р. (1984). Представе музичких инструмената у средњoвековној Србији [Musical Instruments in Medieval Serbia]. Београд: Српска академија наука и уметности/Музиколошки институт.
Pejović, R. (1989). Balkanski narodni instrumenti [Balkan Folk Musical Instruments]. Musicological Annual, XXV, 81– 93.
Петровић, С. (2006). Срп. дијал. Кавал 'каналић између оџака са расадом поврћа' – порекло и балканске паралеле [Serb Dial. Kaval ’Canal Between Seedlings in The Garden’ – Origin and Balkan Paralleles]. Годишњак за српски језик и књижевност, XX(8), Филозофски факултет у Нишу, 345–350.
Радисављевић, В. (2011). Гајде у традиционалној култури Срба [Bagpipes in the Traditional Culture of the Serbs]. Караџић: часопис за историју, етнологију, археологију и уметност, бр. 3, 63–77.
Ресановић, М. (2020). Музички укус и симболичко разграничавање у друштву Србије [Musical Taste and Symbolic Boundary-Work in Serbian Society]. Теме, XLIV(4), 1163–1181.
Савић, Р. (1986). Музички домет средњевековне Србије [Тhe Musical Achievement of Medieval Serbia]. Теолошки погледи, XIX(1–2), 73–104.
Стакић, М. (2020). Семантика фразеологизама са зоонимском компонентом у савременом српском језику [Semantics of Phraseological Units Containing Animal Lexemes in Modern-day Serbian]. У Г. Јашовић, Б. Дилпарић и Ј. Бајовић (Ур.), Наука без граница III: 2 Језик и језици [Science Beyond Boundaries II: 2. Language and Languages] (стр. 111–122). Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Степанов, С. и Николић, М. (2013). Фразеологизми као средство изражавања семантичке категорије степена у српском језику [Idioms (Idiomatic Expressions) as an Instrument of Expressing The Semantic Category of Degree in The Serbian Language]. У В. Половина, Ј. Вучо (Ур.), Савремени токови у лингвистичким истраживањима, едиција Филолошка истраживања данас, том III, књига 1 (стр. 233–248). Београд: Филолошки факултет. Доступно на: https://www.researchgate.net/publication/332245911_Frazeologizmi_kao_sredstavo_i zrazavana_semanticke_kategorije_stepena_u_srpskom_jeziku
Svítková, M. (2014). Motivačné faktory vzniku slovenských a chorvátskych frazém s komponentmi zvon (zvonec): zvono [Motivation Factors in the Formation of Slovak and Croatian Phrasemes Contaning the Components zvon (zvonec): zvono (bell)]. In M. Dobríková (Eds.), Frazeologické štúdie VI – Hudobné motívy vo frazeológii (pp. 284–294). Bratislava: Univerzita Komenského v Bratislave. Dostupno na: https://dropdoc.ru/doc/274640/frazeologick%C3%A9-%C5%A1t%C3%BAdie-vi--- filozofick%C3%A1-fakulta-uk
Шишић, Ф. (ур.) (1928). Летопис Попа Дукљанина [Chronicle of the Priest of Dioclea]. Београд/Загреб: Српска краљевска академија / Заклада тискаре Народних новина.
Штрбац, Г. (2018). Фразеологија о човеку и човек о фразеологији [Phraseology on Man and Man on Phraseology]. Нови Сад: Филозофски факултет.
Штрбац, Г. (2019). Лингвокултуролошки статус лексеме камен [Linguoculturological Status of The Lexeme Stone]. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, XLIV(1), 285–300.
Вребалов, Г. (2012). Фразеологизми с назива јестивог биља [Phraseologisms With the Names of Edible Plants]. Прилози проучавању језика, бр. 43, 75–92.
Закић, М. и Јовановић, Ј. (2013). Ликовни, етнографски и литерарни извори о инструменту кавалу на територији Србије и Македоније [Sources in Medieval Paintings, Ethnographic and Literary Sources About The Instrument Kaval in Serbia and Macedonia]. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 49, 9– 22.
SOURCES
Библија – Свето писмо Старог и Новог завета [Bible – The Old and New Testament] (2007). Ваљево: Глас цркве.
GESTA Regum Sclavorum [T. 1, Критичко издање и превод] (прир. и пр. Д. Кунчер) (2009). Београд / Никшић: Историјски институт / Манастир Острог.
Оташевић, Ђ. (2012). Фразеолошки речник српског језика [Phraseological Dictionary of the Serbian Language]. Нови Сад: Прометеј.
Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књига V [Dictionary of the Serbo- Croatian Literary and Vernacular Language, Volume 5] (1968). Београд: Српска академија наука и уметности/ Институт за српскохрватски језик.
Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књига XI [Dictionary of the Serbo-Croatian Literary and Vernacular Language, Volume 11] (1981). Београд: Српска академија наука и уметности/ Институт за српскохрватски језик.
Речник српскохрватскога књижевног језика, књига трећа [Dictionary of the Serbo- Croatian Literary Language, Volume 3] (1969). Нови Сад / Загреб: Матица српска / Матица хрватска.
Skok, P. (1971). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, knjiga prva, A – J [Etymological Dictionary of the Croatian and the Serbian Language, Volume 1, A – J]. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
Стефановић Караџић, В. (1818). Српски рјечник: истолкован њемачким и латинским ријечима [Serbian Dictionary, paralleled with German and Latin words]. Беч: Штампарија Јерменског манастира. Доступно на: http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/1216
Вујанић, М., Гортан-Премк, Д., Дешић, М., Драгићевић, Р., Николић, М., Ного, Љ., Павковић, В., Рамић, Н., Стијовић, Р., Радовић-Тешић, М. и Фекете, Е. (2011). Речник српскога језика, измењено и поправљено издање [Dictionary of the Serbian Language, a new edition, corrected and amended]. Нови Сад: Матица српска.
