ПОСЛЕДИЦЕ КОВИД-19 ПАНДЕМИЈЕ НА СМРТНОСТ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ 2020. ГОДИНЕ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME210901070MKljučne reči:
КОВИД-19, коронавирус, пандемија 2020, морталитет, СрбијаApstrakt
Коронавирус проузрокује системску болест КОВИД-19 која је за неколико месеци усмртила више људи него све заразне болести у овом веку. Последице по здравље становништва још нису довољно истражене, а према првим подацима КОВИД-19 је међу водећим узроцима смрти 2020. у многим земљама.
На основу коначних резултата за 2020. годину, применом демографског метода анализе података, кроз показатеље смртности становништва, могуће је дати приказ стања у Србији.
Ефекти пандемије на морталитет у Србији су били већи него што се могло очекивати. Вишак морталитета који се догодио 2020. (у поређењу са трогодишњим просеком 2017-2019) је 14.657, што је повећање морталитета за око 14%. Према виталној статистици, смрт од КОВИД -19 чини 71% од прекомерне смртности у Србији. Ово повећање смртности утиче и на очекивано трајање живота при живорођењу које је пало за 1,55 година. Мушка популација има веће стопе морталитета од КОВИД -19 и значајнији пад очекиваног трајања живота у 2020. години. Око 4% умрлих од КОВИД-19 су млађи од 50 година. Особа која има 85 или више година има скоро 100 пута већу вероватноћу да умре од последица КОВИД-19 него особа која има 34 или мање године. КОВИД -19 је други водећи узрок смрти у Србији 2020. Једна од ретких позитивних ствари везаних за ову пандемију је смањење насилних смрти.
Reference
Ahrenfeldt, L. J., Otavova, M., Christensen, K., & Lindahl-Jacobsen, R. (2020). Sex and age differences in COVID-19 mortality in Europe. Wiener Klinische Wochenschrift. https://doi.org/10.1007/s00508-020-01793-9
Angulo, F. J., Finelli, L., & Swerdlow, D. L. (2021). Estimation of US SARS-CoV-2 Infections, Symptomatic Infections, Hospitalizations, and Deaths Using Sero-prevalence Surveys. JAMA Network Open, 4(1), e2033706. https://doi.org/10.1001/jamanetworkopen.2020.33706
Demombynes, G. (2020). COVID-19 Age-Mortality Curves are Flatter in Developing Countries. World Bank, Washington, DC. https://doi.org/10.1596/1813-9450-9313
Dowd, J. B., Andriano, L., Brazel, D. M., Rotondi, V., Block, P., Ding, X., … Mills, M. C. (2020). Demographic science aids in understanding the spread and fa-tality rates of COVID-19. Proceedings of the National Academy of Sciences, 117(18), 9696–9698. https://doi.org/10.1073/pnas.2004911117
Garber, A. M. (2021). Learning From Excess Pandemic Deaths. JAMA. https://doi.org/10.1001/jama.2021.5120
Gebhard, C., Regitz-Zagrosek, V., Neuhauser, H. K., Morgan, R., & Klein, S. L. (2020). Impact of sex and gender on COVID-19 outcomes in Europe. Biology of Sex Differences, 11(1), 29. https://doi.org/10.1186/s13293-020-00304-9
Glezen, W. P. (1996). Emerging infections: Pandemic influenza. Epidemiologic Reviews, 18(1), 64–76. https://doi.org/10.1093/oxfordjournals.epirev.a017917
Goldstein, J. R., & Lee, R. D. (2020). Demographic perspectives on the mortality of COVID-19 and other epidemics. Proceedings of the National Academy of Sciences, 117(36), 22035–22041. https://doi.org/10.1073/pnas.2006392117
Karlinsky, A., & Kobak, D. (2021). Tracking excess mortality across countries during the COVID-19 pandemic with the World Mortality Dataset. ELife, 10. https://doi.org/10.7554/eLife.69336
Kilbourne, E. D. (2006). Influenza Pandemics of the 20th Century. Emerging Infectious Diseases, 12(1), 9–14. https://doi.org/10.3201/eid1201.051254
Marinković, I. (2017). Pušenje kao osnovni faktor preventabilne smrtnosti u Srbiji. Smoking as the Main Factor of Preventable Mortality in Serbia. Stanovništvo, 55, 87–106. https://doi.org/10.2298/STNV170610001M
Marinković, I. (2020). Alkohol kao faktor smrtnosti stanovništva u Srbiji (2016-2018). Estimates of alcohol-related mortality in Serbia (2016-2018). Stanov¬ništvo, 58(1), 89–111. https://doi.org/10.2298/STNV2001089M
Marinković, I. (2021). Demografska analiza uticaja zdravstvene zaštite i javnog zdravlja na trendove smrtnosti stanovništva Srbije. Demographic analysis of the impact of health care and public health to the mortality trends in Serbia, Institut društvenih nauka, Beograd. ISBN 978-86-7093-241-8
Marinković, I., & Galjak, M. (2021). Prekomerna smrtnost u godini pandemije 2020. u Evropi i Srbiji. Excess mortality in Europe and Serbia during the pandemic year of 2020. Stanovništvo. https://doi.org/10.2298/ STNV210430005M
Marinković, I., & Radivojević, B. (2016). Mortality trends and depopulation in Serbia. Geographica Pannonica, 20(4), 220–226. https://doi.org/10.18421/GP20.04-04
Massabeti, R., Cipriani, M. S., & Valenti, I. (2020). Covid-19: A systemic disease treated with a wide-ranging approach: A case report. Journal of Population Therapeutics & Clinical Pharmacology, 27(SP1), e26–e30. https://doi.org/10.15586/jptcp.v27iSP1.691
Mølbak, K., Espenhain, L., Nielsen, J., Tersago, K., Bossuyt, N., Denissov, G., … Mazick, A. (2015). Excess mortality among the elderly in European countries, December 2014 to February 2015. Eurosurveillance, 20(11), 21065. https://doi.org/10.2807/1560-7917.ES2015.20.11.21065
Preston S.H., P. Heuveline, M. Guillot (2001). Demography-Measuring and Modeling population Processes. Blackwell Publishing.
Raleigh, V. S. (2018). Stalling life expectancy in the UK. BMJ, k4050. https://doi.org/10.1136/bmj.k4050
Raoult, D., Zumla, A., Locatelli, F., Ippolito, G., & Kroemer, G. (2020). Coronavirus infections: Epidemiological, clinical and immunological features and hypothe-ses. Cell Stress, 4(4), 66–75. https://doi.org/10.15698/cst2020.04.216
Sasson, I. (2020). Aging and COVID-19 mortality: A demographic perspective. MedRxiv. https://doi.org/10.1101/2020.10.15.20213454
SORS (2021). Vital statistics, 2020. Statistical Office of the Republic of Serbia. https://www.stat.gov.rs
Takahashi, T., Ellingson, M. K., Wong, P., Israelow, B., Lucas, C., Klein, J., … Iwasaki, A. (2020). Sex differences in immune responses that underlie COVID-19 disease outcomes. Nature, 588(7837), 315–320. https://doi.org/10.1038/s41586-020-2700-3
WHO (2020). International guidelines for certification and classification (coding) of COVID-19 as cause of death. World Health Organization. https://www.who.int/standards/classifications/classification-of-diseases/emergency-use-icd-codes-for-covid-19-disease-outbreak
WHO (2021). The true death toll of COVID-19. Estimating global excess mortality. https://www.who.int/data/stories/the-true-death-toll-of-covid-19-estimating-global-excess-mortality
