ЈЕЗИК И РОД: СТАВОВИ СТУДЕНАТА И СТУДЕНТКИЊА СПОРТА ПРЕМА УПОТРЕБИ РОДНО ОСЕТЉИВОГ ЈЕЗИКА
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME230502044BKljučne reči:
родно осетљив језик, спорт, студентска популација, Закон о родној равноправности, равноправностApstrakt
Циљ овог рада је анализа ставова студената и студенткиња спорта о употреби родно осетљивог говора у српском језику. С обзиром на то да је питање повезаности језика и рода једно од најдискутабилнијих питања у Србији у претходне две године, овај рад представља преглед претходних истраживања из области језика, рода и спорта. Теоријски део овог рада покрива неке главне појмове као што су родно осетљив језик и веза између језика, рода и спорта. Циљ истраживања спроведеног за потребе овог рада јесте да утврди да ли студенти и студенткиње спорта имају позитивне или негативне ставове према употреби родно осетљивог језика у савременом друштву и у свакодневном говору. Истраживање је спроведено путем анонимног упитника са питањима отвореног и затвореног типа, и обухватило је 281 учесника и учесница. Резултати истраживања показују да студенти и студенткиње спорта још нису свесни употребе родно осетљивог језика и да нису заинтересовани да се информишу о теоријским аспектима овог питања.
Reference
Bošković, V. (2015). Diskurzivna sredstva za izražavanje rodne ideologije na primeru studentske populacije u Srbiji, [Discourse means for expressing gender ideologies based on the example of students' population in Serbia] докторска теза, Beograd: Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet.
Georgijev, I. (2014). Delatne zajednice i jezička promena: percepcija rodno osetljivog srpskog jezika u književnom prevođenju. Knjiženstvo:časopis za studije književnosti, roda i kulture. http://www.knjizenstvo.rs/sr/casopisi/2014/zenska-knjizevnost-i-kultura/delatne-zajednice-i-jezicka-promena-percepcija-rodno-osetljivog-srpskog-jezika-u-knjizevnom-prevodjenju#gsc.tab=0, date of retrieval: 5th April, 2021 [Speech communities and language change: the perception of the gender-sensitive Serbian language in literary translation. Knjizenstvo: magazine for literature studies, gender studies and culture]
Đukić Živadinović, T., Vujović, M. (2022). Medijsko predstavljanje sportistkinja na ‘rodno najravnopravnijim’ Olimpijskim igrama [Media representation of female athletes at ‘the gender most equal’ Olympic Games]. Sport - nauka i praksa, 12(1), 23-31.
Fu, L., Danescu-Niculescu-Mizil, C., Lee, L. (2016). Tie-breaker: Using language models to quantify gender bias in sports journalism, retrieved from https://doi.org/10.48550/arXiv.1607.03895 , date of retrieval: 25th April, 2023
Parks, J. B., Roberton, M.A. (1998). Influence of Age, Gender, and Context on Attitudes Toward Sexist/Nonsexist Language: Is Sport a Special Case? Sex Roles, 38(5/6), 477- 494.
Ponterotto, D. (2014). Trivializing the Female Body: A Cross-cultural Analysis of the Representation of Women in Sports Journalism. Journal of International Women's Studies, 15(2), pp. 94-111. https://vc.bridgew.edu/jiws/vol15/iss2/7, date of retrieval: 25th April, 2023
Savić, S., Čanak, M., Mitro, V., Štasni, G. (2009). Rod i jezik. Ženske studije i istraživanja. Futura publikacije. [Gender and language. Female studies and research]
Sherry, E., Osborne, A., Nicholson, M. (2016). Images of sports women: A review. Sex Roles, 74(7-8), pp. 299-309. https://doi.org/10.1007/s11199-015-0493-x, date of retrieval: 5th April, 2023
Zakon o rodnoj ravnopravnosti (2021). https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-rodnoj-ravnopravnosti.html, date of retrieval: 1st May, 2023 [The Law on Gender Equality]
