БИНАРНИ РЕЦИПРОЧНИ МАРКЕР У СРПСКОМ И ИТАЛИЈАНСКОМ: НОВИ МОРФОСИНТАКСИЧКИ ОБЛИЦИ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME231004021MKljučne reči:
реципрочни маркер, падеж, број, род, конгруенција, српски, италијанскиApstrakt
У овом раду бавимо се варијацијом у морфсинтаксичким облицима бинарног реципрочног маркера (БРМ) у српском и италијанском језику (један другог и l'un l'altro), под претпоставком да нови модели слагања у роду, броју и падежу одражавају процес граматикализације. У српском, промене се најјасније виде у начину обележавања падежа, у ком се први елемент (РМ1) више не слаже с антецедентом. Постоје два типа оваквих БРМ: (а) РМ1 има исти падеж као РМ2 (који РМ2 добија у односу на то који падеж глагол или предлог додељују комплементу) и (б) РМ1 се појављује у номинативу, који се не слаже са падежом антецедента. Промена је уочљива и у положају, јер БРМ постаје могућ као комплемент предлога (за разлику од стандардног облика где предлог обавезно раздваја РМ1 и РМ2) и комплемент недевербалних именица, где изражава присвојност. Неслагање с антецедентом примећује се и код обележја рода: мушки род се генерализује код координисаних антецедената мешовитог мушког и женског рода, а средњи род се јавља на РМ1 код координисаних антецедента мушког рода. Што се броја тиче, делује да БРМ у једнини преузима улогу БРМ у множини, будући да постаје прихватљив у контекстима где би множина требало да буде боља (контексти са несиметричним односима, тзв. слаба реципрочност), и генерално је независтан од фактора рода који утичу на прихватљивост БРМ у множини. Ове промене су у великој мери у складу са смером промене који се уочава у граматикализацији БРМ у другим језицима.
Reference
Dalrymple, M., Kanasawa, M., Kim, Y., Mchombo S. & Peters, S. (1998). Reciprocal expressions and the concept of reciprocity. Linguistics and Philosophy, 21,159–210.
Despić, M. (2011). Syntax in the absence of determiner phrase. Storrs, Connectituct: University of Connecticut dissertation.
Evans, N. (2008). Reciprocal constructions – towards a structural typology. In König, E. & Gast, V. (Eds.) Reciprocals and Reflexives: Theoretical and Typological Explorations (pp. 33–104). Berlin, New York: De Gruyter Mouton.
Haas, F. (2007). The development of English each other: Grammaticalization, lexicalization, or both? English Language and Linguistics, 11(1), 31–50.
König, E. & S. Kokutani. (2006). Towards a typology of reciprocal constructions. Linguistics, 44, 271–302.
Kulikov, L. (2014). Grammaticalization of reciprocal pronouns in Indo-Aryan: Evidence from Sanskrit and Indo-European for a diachronic typology of reciprocal constructions. Journal of South Asian Languages and Linguistics, 1/2, 117–156.
LaTerza, C. & Mitrović, I. (2010). Reciprocal expressions in Serbian. In: Browne, W., Cooper, A., Fischer, A., Kosici, E., Predolac, N. & Zec, D. (Eds.): Annual Workshop on Formal Approaches to Slavic Languages. The Second Cornell Meeting 2009 (pp. 270–283).Ann Arbour: Michigan Slavic Publications.
LaTerza, C. (2014). Distributivity and plural anaphora. College Park, Maryland: University of Maryland dissertation.
Messick, T & Harðarson, G. R. (2023). E-raising reconsidered: Constituency, coordination and case-matching reciprocals. Linguistic Inquiry, 1–38. https://doi.org/10.1162/ling_a_00515
Sigurðsson, H. Á., Sigurðsson, E. F. & Wood, J. (2021). The innovative hvor ‘each’ reciprocals and distributives in Icelandic. Working papers in Scandinavian Syntax, 106, 1–16.
Vezzosi, L. 2010. Micro-processes of grammaticalization. The case of Italian l’un l’altro. In Stathi, K., Gehweiler, E. & König, E. (Eds.) Grammaticalization: Current Views and Issues. [Studies in Language Companion Series 119] (pp. 343–372). Amsterdam: John Benjamins Publishing Company.
