УСТАВ У СВЕТЛУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ НАЦИОНАЛНОГ ПРАВА
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME240729038PKljučne reči:
уставотворна власт, устав, глобализација, међународно правоApstrakt
Питање конститутивне власти у савременом процесу глобализације међународне заједнице може бити посматрано са два аспекта. Прво, можемо разматрати да ли конститутивна власт губи легитимитет, односно да ли она постаје фиктивна због стварања тзв. глобалних норми (у ком случају конститутивна власт је у потпуности сведена на нормативни израз формалног устава, лишеног стварне моћи). Друго, можемо разматрати да ли је савремени процес претња националном суверенитету, јер он указује на пузећи губитак надлежности националних држава и њихове уставотворне власти. У контексту суверенитета, треба преиспитати традиционалну улогу уставотворне власти као конститутивног субјекта државе. О њој се све више говори као о „дифузној и релативизованој, децентрализованој и фрагментисаној“, што доприноси ставовима у оквиру теорије о глобалном конституционализму. Међутим, неодржива је тврдња да се уставотворна власт може поништити због утицаја који врше међународни правни извори. У тим условима може се преиспитати разумевање односа између конститутивне власти и међународног права.
Reference
Avbelj, M., & Komárek, J. (2008). Four visions of constitutional pluralism. European Constitutional Law Review, 4(3), 524-527.
Archibugi, D., Held, D., & Köhler, M. (1998). Re-imagining political community: studies in cosmopolitan democracy. Stanford University Press.
Berkowitz, D., Pistar, K., & Richard, J.F. (2003). “Economic development, legality, and the transplant efect”. European Economic Review. 47. 165 – 195.
https://doi.org/10.1016/S0014-2921(01)00196-9
Cohen, J.L. (2012). Globalization and sovereignty – Rethinking Legality, Legitimacy and Constitutionalism. Cambridge University Press.
Choudhry, S. (1999). Globalization in Search of Justification: Toward a Theory of Comparative Constitutional Interpretation. Indiana Law Journal. 74. 820-892.
Choudhry, S. (ed.). (2006). The Migration of Constitutional Ideas. Cambridge University Press.
Go, J. (2003). A Globalizing Constitutionalism? - Views from the Postcolony, 1945-2000. International Sociology. 18(71). 71-96.
Grimm, D. (2010). The Achievement of Constitutionalism. In M.Loughlin, J.P.McCormic, N.Walker, eds., The Twilight of Constitutionalism?. Oxford Constitutional Theory, Oxford University Press, 3-23.
Dimitrijević, N. (2015). Constitutional theory in times of crisis: Power, law and morality. Philosophy and Social Criticism. 42(3). 227-245.
Elster, J. (1992). Making sense of constitution-making. East European Constitutional Review. 1(1). 15-17.
Habermas, J. (1992). Citizenship and National Identity: Some Reflections on the Future of Europe. Praxis International. 12(1). 1–19.
Habermas, J. (2001). The Postnational Constellation: Political Essays. Cambridge, MA: MIT Press.
Halliday, T.C., & Osinsky, P. (2006). Globalization of Law. Annual Review of Sociology. 32. 447-470.
Held, D., McGrew, A., Goldblatt, D., & Perraton, J. (1999). Global Transformations: Politics, Economics and Culture, Stanford University Press.
Hertig, M., & Cottier, T. (2003). The Prospects of 21st Century Constitutionalism, In U. Marti & G. Kohler (eds.), Konturen der Neuen Weltordnung: Beiträge Zu Einer Theorie der Normativen Prinzipien Internationaler Politik. De Gruyter. 120-162.
Krisch, N. (2010). Beyond Constitutionalism: The Pluralist Structure of Postnational Law. Oxford University Press.
Law, D.S. & Versteeg, M. (2011). The Evolution and Ideology of Global Constitutionalism. California Law Review. 99. 1163 – 1258.
Lutz, D.S. (1994). Toward a Theory of Constitutional Amendment. American Political Science Review. 88. 355–70.
Lynch, M. (2000). Globalization and International Democracy. International Studies Review. 2(3). 91–101.
Oklopcic, Z. (2012). Constitutional (Re)Vision: Sovereign Peoples, New Constituent Powers, and the Formation of Constitutional Orders in the Balkans, Constellation. 19(1). 81‒101.
Pejić, I. (2018). Ustavna revizija: procedura u kontekstu ustavotvorne vlasti. (Constitutional Revision: Procedure in the Context of Constituent Power). Zbornik Radova Pravnog Fakulteta u Nisu, ( Collection Papers Fac. L. Nis). (80). 65-84.
Peters, A. (2006). Compensatory constitutionalism: the function and potential of fundamental international norms and structures. Leiden journal of international law, 19(3), 579-610.
Risse, T., Ropp, S.C., & Sikkink, K. (1999). The Power of Human Rights: International Norms and Domestic Change. Cambridge University Press.
Schauer, F. (2005). On the Migration of Constitutional Ideas. Connstitutional Law Review. 37. 907-919.
Sieyès, Emmanuel Joseph. (2003). ‘What is the Third Estate?’ [1789], Political Writings. Hackett Publishing Company. Inc.
Son, B. N. (2017). Globalization of constitutional identity. Washington International Law Journal, 26, 463-534.
Teubner, G., (2012). Constitutional Fragments: Societal Constitutionalism in the Globalization. Oxford University Press.
Walker, N. (2002). The Idea of Constitutional Pluralism. The Modern Law Review. 65(3). 317-359.
