ИТАЛИЈАНСКИ УЗВИЦИ BAH, BEH И BOH И ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME250214043BKljučne reči:
bah, beh, boh, прагматика, италијански језик, српски језикApstrakt
Свакодневна комуникација праћена је учесталом употребом узвика у готово свим језицима (Zamora & Аlessandro, 2015, p. 1). Њихова улога оличена је у преношењу говорниковог става, менталног стања, емоција или других реакција у комуникативној ситуацији. Иако су релевантни за језичке анализе, чини се да ова категорија језичких елемената није задобила адекватну пажњу у лингвистичким студијама, већ је посматрана као одвојена и, неретко, изолована категорија речи. Идеја овог рада јесте да се сагледају основни семантичко-прагматички аспекти узвика bah, beh и boh у италијанском језику и да се маркирају њихови могући преводни еквиваленти у српском језику. Стога, примарни циљ овог истраживања базира се на анализи распона њихових прагматичких функција и на манифестовању њихове улоге у контексту. С тим у вези, секундарни циљ ове анализе односи се на испитивање могућих преводних еквивалената узвика у српском језику, као и на питање очувања датих функција у преводилачким решењима. Резултати ове анализе спроведене на примерима екстрахованим из књижевног корпуса расветлили су бројне прагматичке функције италијанских узвика чија је улога контекстуално условљена. Хетерогена природа преводних еквивалената у одабраном корпусу сведочи о чињеници да је преводилачко решење директно условљено прагматичком функцијом узвика, као и да је тај распон функција могуће пренети бројним еквивалентима на циљном језику.
Reference
Aijmer, K., & Simon-Vandenbergen, A. M. (2006). Introduction. In: K. Aijmer & A. M. Simon-Vandenbergen (Eds.), Pragmatic Markers in Contrast (pp. 1-10). Oxford: Elsevier. https://doi.org/10.1075/lic.7.2.12and
Ameka, F. K. (1992). Interjections: the universal yet neglected part of speech. Journal of Pragmatics, 18 (2), 101-118. https://doi.org/10.1016/0378-2166(92)90048-G
Bazzanella, C. (2006). Discourse markers in Italian: towards a "compositional meaning". In K. Fischer (Ed.), Approaches to discourse particles, (pp. 449-464). Amsterdam: Elsevier.
Burger, H., Buhofer, A. & Sialm, A. (1982). Handbuch der Phraseologie. Berlin, New York: De Gruyter. https://doi.org/10.1515/9783110849394
Caffi, C. (2007). Mitigation. Amsterdam: Elsevier.
Ceković Rakonjac, N. (2011). Različiti pristupi definisanju i opisu diskursnih markera [Different Approaches to Defining and Describing Discourse Markers]. Anali Filološkog fakulteta, 23 (2), 133-153.
Ceković, N. & Janićijević, N. (2018). La traduzione dei segnali discorsivi italiani in serbo: il caso dei verbi di percezione visiva e uditiva. Filološki pregled, 45 (2), 93-106.
Ceković, N. (2022). Italijanski razgovorni jezik [Conversational Italian]. Beograd: Filološki fakultet.
Cuenca, M. J. (2006). Interjections and pragmatic errors in dubbing. Meta, 51 (1), 20-35. http://dx.doi.org/10.7202/012991ar
Dardano, M. & Trifone, P. (1995). Grammatica italiana con nozioni di linguistica. Bologna: Zanichelli Editore.
De Mauro, T. (2000). Il dizionario della lingua italiana. Paravia: Mondadori.
Dingemanse, M. (2024). Interjections at the Heart of Language. Annual Review of Linguistics, 10, 257-277. https://doi.org/10.1146/annurev-linguistics-031422-124743
Fraser, B. (1990). An approach to discourse markers. Journal of Pragmatics, 14 (3), 383-398. https://doi.org/10.1016/0378-2166(90)90096-V
Grubor, J. & Halitović, J. (2023). The degree of negativity of morphological, syntactic and lexical negation in English as seen by english language and literature. Teme, 47(4), 841-856. https://doi.org/10.22190/TEME221004052G
Klajn, I. (2014). Italijansko-srpski rečnik [Italian-Serbian dictionary]. Beograd: Zavod za udžbenike.
Marabini, A. (2019). Expressive function and categorization of Italian interjections. Theoretical and Applied Linguistics, 5 (3). http://dx.doi.org/10.18413/2313-8912-2019-5-3-0-2
Milićev, T. & Vianello, M. (2024). The bipartite reciprocal marker in Serbian and Italian: novel agreement patterns. Teme, 48 (2), 371-390. https://doi.org/10.22190/TEME231004021M
Moderc, S., Stanković, R., Tomašević, A., Škorić, M. (2023). An Italian-Serbian Sentence Aligned Parallel Literary Corpus. Review of the National Center for Digitization. Belgrade: Faculty of Mathematics. https://doi.org/10.5281/zenodo.11203388
Norrick, N. (2009). Interjections as pragmatic markers. Journal of Pragmatics, 41 (5), 866-891. https://doi.org/10.1016/j.pragma.2008.08.005
Pittano, G. (2013). Il grande dizionario dei Sinonimi e dei Contrari. Bologna: Zanichelli.
Poggi, I. (1981). Le interiezioni: Studio del linguaggio e analisi della mente. Torino: Boringhieri.
Quirk, R., Greenbaum, S., Leech, G., & Svartvik, J. (1972). A grammar of contemporary English. London: Longman.
Sansò, A. (2020). I segnali discorsivi. Roma: Carocci.
Schiffrin, D. (1987). Discourse Markers. Cambridge: Cambridge University Press.
Serianni, L. & Castelvecchi, A. (2003). Italiano. Sintassi, grammatica, dubbi. Milano: Garzanti.
Zamora, P. & Alessandro, A. (2015). Frequency of Use and Functions of Italian and Spanish Interjections in Film Language and Their Impact on Their Spanish Dubbing. In: C. C. Rigual & N. Spinolo (Eds.), Translating Orality. MonTI Special Issue 3, (pp. 1-30). https://doi.org/10.6035/MonTI.2016.ne3.7
