ПРОБЛЕМИ ДИСЦИПЛИНАРНИХ ОДНОСА НА ПРИМЕРУ ЕКОНОМСКЕ НАУКЕ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME241106046PKljučne reči:
друштвене науке, економска наука, критеријуми демаркацијеApstrakt
Висок степен дисциплинарне диференцијације углавном се оцењује као напредак у побољшању спознаје реалних кретања, али уз често присутну дилему да ли је установљавање нових академских дисциплина увек исправно и неопходно. У вези с тим актуелизује се питање оправданости строге аутономије дисциплина, укључујући и покушаје процене сврсисходности, облика и дозвољеног степена укрштања идеја у научном простору. Стога је циљ овог рада да се кроз преглед релевантних схватања учини покушај идентификације кључних критеријума демаркације научних дисциплина, укључујући и одговор на питање ли је њихова примена једнако релевантна у свим научним областима. Полазећи од чињенице да се истраживачки процеси у савременој науци нужно карактеришу сазнајним укрштањем међу дисциплинама, део рада је посвећен различитим гледиштима о статусу економске науке унутар ширег корпуса друштвених наука. У вези с тим учињен је покушај да се на темељу сучељавања различтих ставова и аргумената процени да ли је комбиновање садржаја економије и других друштвених дисциплина пример прихватљивог степена отворености за мултидисциплинарне доприносе, или је ипак реч о тренду који доминантно осликава различите аспекте неоправданих експанзионистичких продора на 'нематичне' домене истраживања.
Reference
Abbott, A. (2001). Chaos of Disciplines. Chicago: University of Chicago Press.
Akerlof, G. (1983). Loyalty Filters. American Economic Review, 73(1), 54-63.
Becker, G. S. (1976). The economic approach to human behavior. Chicago: Chicago University Press.
Bermon, P. (2018). Tot scibilia quot scientiae? Are there as many sciences as objects of science? The format of scientific habits from Thomas Aquinas to Gregory of Rimini. In N. Faucher & M. Roques, (Eds.), The Ontology, Psychology and Axiology of Habits (Habitus) in Medieval Philosophy (pp. 301–319). Cham: Springer.
Blaug, M. (1992). The Methodology of Economics or How Economists Explain, Second edition. Cambridge: Cambridge University Press.
Blevis, E., & Stolterman, E. (2009). Transcending disciplinary boundaries in interaction design. Interactions, 16(5), 48-51.
Bridges, D. (2006). The Disciplines and the Discipline of Educational Research. Journal of Philosophy of Education, 40 (2), 259-272.
Buckley, P., & Casson, M. (1993). Economics as and Imperialist Social Science. Human Relations, 46(9), 1035-1052.
Burrell, G., & Morgan, G. (1979). Sociological paradigms and organizational analysis. London: Heinemann Educational Books.
Cat, J. (2017). The Unity of Science, in E. N. Zalta (ed.), The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall Edition), https://plato.stanford.edu/archives/fall2017/entries/scientific-unity/.
Coleman, J. S. (1990). Foundations of Social Theory. Cambridge. MA: Harvard University Press.
Cronin, B. (2005). The hand of science: academic writing and its rewards. Scarecrow Press, Lanham, Md.
Dascal, M., & Dutz, K. (1996). The beginnings of scientific semiotics. In R. Posner, K. Robering, and T.A. Sebeok (eds.), Semiotics - A Handbook on the Sign-Theoretic Foundations of Nature and Culture, vol. 1. Berlin: De Gruyter, 746-762.
Davis, J. (2018). Comment on White on the Relationship Between Economics and Ethics. Annals of the Fondazione Luigi Einaudi, 52 (2): 57-68.
Davis, J. (2021). Economics as a Normative Discipline: Value Disentanglement in an ‘Objective’ Economics (December 7, 2021). Available at SSRN: https://ssrn.com/abstract=3979823 or http:/ /dx.doi.org/10.2139/ssrn.3979823
Douglas, H. (2009). Science, Policy, and the Value-Free Ideal. Pittsburhgh: University of Pittsburgh Press.
Elliott, K. C. (2017). A Tapestry of Values: An Introduction to Values in Science. New York: Oxford University Press.
Fine, B., & Milonakis, D. (2009). From economics imperialism to freakonomics: The shifting boundaries between economics and other social sciences. New York: Routledge.
Fuller S. (1991). Disciplinary boundaries and the rhetoric of the social sciences. Poetics Today, 12(2), 301–325.
Granovetter, M. (1985). Economic Action and Social Structure: The problem of Embeddedness. American Journal of Sociology, 91(3), 481-510.
Hirshleifer, J. (1985). The Expanding Domain of Economics: Behavioural Experiment in 15 Small-Scale Societas. American Economic Review, 83(3), 53-68.
Hudik, M. (2011). Why economics is not a science of behaviour. Journal of Economic Methodology, 18 (2),147-162.
Huutoniemi, K. (2016). Interdisciplinarity as academic accountability: Prospects for quality control across disciplinary boundaries. Social Epistemology, 30(2), 163-185.
King, J. (2013). A case for pluralism in economics. The Economic and Labour Relations Review, 24(1), 17-31.
Klamer, A., & Van Dalen, H. P. (2002). Attention and the art of scientific publishing. Journal of Economic Methodology, 9(3), 289-315.
Krishnan, A (2009) What are Academic Disciplines? Some observations on the disciplinarity vs. interdisciplinarity debate. Southampton, University of Southampton, National Centre for Research Methods. NCRM Working Paper Series 03/09.
Kun, T. (1974). Struktura naučnih revolucija (The structure of scientific revolutions). Beograd: Nolit.
Lattuca, L. R. (2002). Learning Interdisciplinarity: Sociocultural Perspectives on Academic Work. The Journal of Higher Education, 73(6), 711-739.
Lenoir, T. (1997). Instituting Science: The cultural production of scientific disciplines. Stanford: Stanford University Press.
Lyotard, J. M. (1984). The Postmodern Condition, A Report on Knowledge. Manchester: Manchester University Press.
Manić, S. (2018). Evaluation of Economic Expansionism through the Prism of Multiple Disciplinarity. Teme, 42(3), 979- 997.
Morillo, F., Bordons, M., Gomez, I. (2003). Interdisciplinarity in science: A tentative typology of disciplines and research areas. Journal of American Society for Information Science and Technology, 54(13), 1237-1249.
Mäki, U. (2009). Economics Imperialism: Concept and Constraints. Philosophy of the Social Sciences, 39 (3), 351-380.
Petrişor, A. I. (2013). Multi-, trans- and inter-disciplinarity, essential conditions for the sustainable development of human habitat. Urbanism. Architecture. Constructions, 4(2), 43-50.
Price, D. J. (1963). Little science, big science. Yale: Yale University Press.
Resnik, D. B., Elliott, K.C. (2023). Science, Values, and the New Demarcation Problem. Journal of General Philosophy of Science, 54(2), 259-286.
Ritzer, G. (1975). Sociology: A multiple paradigm science. American Sociologist, 10(3),156-167.
Salmons J., & Wilson L. (2007). Crossing a Line: An Interdisciplinary Conversation about Working Across Disciplines, Models and Notes. A Trainerspod Webinar, August 23.
Serenko, A., & Bontis, N. (2013). The intellectual core and impact of the knowledge management academic discipline. Journal of Knowledge Management, 17(1), 137-155.
Shneider, A. (2009). Four stages of a scientific discipline; four types of scientist. Trends in Biochemical Science, 34(5), 217-223.
Shulman, L. S. (1981). Disciplines of inquiry in education: An overview. Educational Researcher, 10(6), 5-23.
Sugimoto, C., Weingart, S. (2015). The kaleidoscope of disciplinarity. Journal of Documentation, 71(4), 775-794.
Swedberg, R. (1990). Economics and Sociology, Redefining Their Boundaries: Conversations with Economicsts and Sociologists. Princeton: Princeton University Press.
Valenza, R. (2009). Literature, Language, and the Rise of the Intellectual Disciplines in Britain, 1680–1820. Cambridge: Cambridge University Press.
White, M. (2018). On the Relationship Between Economics and Ethics. Annals of the Fondazione Luigi Einaudi, 52 (2): 45-56.
Волкова, О. Н. (2018). Демаркация границ экономической дисциплины: содержательный подход. Вопросы экономики, 2018 (29), 95-121.
