BLACK BOX ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ КАО РАЗЛОГ ЗА ОБЈЕКТИВНУ ГРАЂАНСКОПРАВНУ ОДГОВОРНОСТ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME241108019CKljučne reči:
проблем „црне кутије”, одговорност за производе, одговорност по основу кривице, објективна одговорност, штетаApstrakt
Објективна одговорност све више се препознаје као одговарајући оквир за регулисање високо ризичних система вештачке интелигенције (AI), посебно оних са карактеристикама „црне кутије”, где су унутрашњи процеси нетранспарентни. Инхерентна сложеност AI, условљена појединим алгоритмима, и непредвидивост након имплементације представљају изазов за традиционално утврђивање кривице. Објективна одговорност омогућава да се субјекти позову на одговорност, чиме се решавају проблеми узрочне везе и приписивања кривице у AI контексту. Рад процењује предности и недостатке објективне одговорности, истражује алтернативне моделе њене примене и даје конкретне примере штета изазваних AI. Такође, разматра се принцип AI неутралности и чињеница да елементи субјективне одговорности често испливају, чак и унутар оквира који номинално предвиђају објективну одговорност. Српска доктрина о опасним стварима и делатностима пружа флексибилност судовима да одлучују о штетама изазваним AI. Правници морају разумети основе AI, укључујући разлике између детерминистичког софтвера и AI који показује емергентно понашање. Иако је аргумент за објективну одговорност убедљив, постоје значајни контра-аргументи: оштећени не треба да буде повлашћен само због тога што га је оштетио AI, нарочито када је њена примена безбеднија него човек у упоредној ситуацији.
Reference
Arkoudas, K., & Bringsjord, S. (2014). Philosophical foundations. In W. M. Ramsey & K. Frankish (Eds.), The Cambridge handbook of artificial intelligence (pp. 34–63). Cambridge: University Press. doi: 10.1017/CBO9781139046855.004
Arsenijević, B. (2023). Odgovornost za štetu od veštačke inteligencije [Liability for Damage Caused by Artificial Intelligence]. In: Petrović, Z., Čolović V., Obradović D. (Ed.): XXVI International scientific conference - Causation of Damage, Damage Compensation and Insurance (135-155). Beograd, Valjevo: The Institute of Comparative Law, The Association for Tort Law and Judicial Academy. doi: 10.56461/ZR_23.ONS.08
Barbosa, F., & Valadares, L. (2023). Artificial intelligence: A claim for strict liability for human rights violation. Revista de Direito Internacional, 20(2), 149-158. doi: 10.5102/rdi.v20i2.9119
Bathaee, Y. (2018). The Artificial Intelligence Black Box and the Failure of Intent and Causation. Harvard Journal of Law & Technology (Harvard JOLT), 31(2), 889–938.
Cvetković, M. (2020). Causal Uncertainty: Alternative Causation in Tort Law. Teme-Časopis Za Društvene Nauke, 44(1), 33–47. doi: 10.22190/TEME191115007C
Duffourc, M., & Gerke, S. (2023). Decoding U.S. Tort Liability in Healthcare’s Black-Box Al Era: Lessons from the European Union. Stanford Technology Law Review, 27(1), 1-70.
Frankish K. & Ramsey M. (Eds.). (2014). The Cambridge Handbook of Artificial Intelligence. Cambridge: University Press. doi: 10.1017/CBO9781139046855
Hacker, P. (2023). The European AI liability directives–Critique of a half-hearted approach and lessons for the future. Computer Law & Security Review, 51, 1-42. doi: 10.1016/j.clsr.2023.105871
Heiss, S. (2020). Towards Optimal Liability for Artificial Intelligence: Lessons from the European Union’s Proposals of 2020. Hastings Sci. & Tech. LJ, 12, 186-224.
Howells, G., & Twigg-Flesner, C. (2022). Interconnectivity and Liability: AI and the Internet of Things. In C. Poncibò, L. A. DiMatteo, & M. Cannarsa (Eds.), The Cambridge Handbook of Artificial Intelligence: Global Perspectives on Law and Ethics (pp. 179–199). Cambridge: University Press. doi: 10.1017/9781009072168.019
Karanikić Mirić, M. (2017). General Clause on Strict Liability in Comparative Perspective. In B. Milisavljević, T. Petrović Jevremović, & M. Živković (Eds.), Law and Transition. Collection of Papers, Belgrade (pp. 345–356).
Karanikić Mirić, M. (2024). Obligaciono pravo (2. izd.) [Law of Obligations]. Beograd: Službeni glasnik. https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr_latn/bib/147456265
Knetsch, J. (2022). Are Existing Tort Theories Ready for AI?: A Continental European Perspective. In C. Poncibò, L. A. DiMatteo, & M. Cannarsa (Eds.), The Cambridge Handbook of Artificial Intelligence: Global Perspectives on Law and Ethics (pp. 99–115). Cambridge: University Press. doi: 10.1017/9781009072168.013
Monot-Fouletier, M. (2022). Liability for Autonomous Vehicle Accidents. In C. Poncibò, L. A. DiMatteo, & M. Cannarsa (Eds.), The Cambridge Handbook of Artificial Intelligence: Global Perspectives on Law and Ethics (pp. 163–178). Cambridge: University Press. doi: 10.1017/9781009072168.018
Noto La Diega, G., & Bezerra, L. C. (2024). Can there be responsible AI without AI liability? Incentivizing generative AI safety through ex-post tort liability under the EU AI liability directive. International Journal of Law and Information Technology, 32(1), 1-21. doi: 10.1093/ijlit/eaae021
Pavlekovic, B., & Petrovic, J. (2021). Civil Law Aspects of Artificial Intelligence in Medicine. Pravni letopis, 1, 103–124.
Proposal for a Directive of the European Parliament and of the Council on Adapting Non-Contractual Civil Liability Rules to Artificial Intelligence (AI Liability Directive) (2022).
Proposal for a Directive of the European Parliament and of the Council on Liability for Defective Products (2022).
Regulation (EU) 2024/1689 of the European Parliament and of the Council of 13 June 2024 Laying down Harmonised Rules on Artificial Intelligence and Amending Regulations (EC) No 300/2008, (EU) No 167/2013, (EU) No 168/2013, (EU) 2018/858, (EU) 2018/1139 and (EU) 2019/2144 and Directives 2014/90/EU, (EU) 2016/797 and (EU) 2020/1828 (Artificial Intelligence Act) (2024).
Soyer, B., & Tettenborn, A. (2022). Artificial intelligence and civil liability—Do we need a new regime? International Journal of Law and Information Technology, 30(4), 385–397. doi: 10.1093/ijlit/eaad001
Tai, E. T. T. (2022). Liability for AI Decision-Making. In C. Poncibò, L. A. DiMatteo, & M. Cannarsa (Eds.), The Cambridge Handbook of Artificial Intelligence: Global Perspectives on Law and Ethics (pp. 116–131). Cambridge: University Press. doi: 10.1017/9781009072168.014
Tasić, A. (2018). Терет доказивања у антидискриминационим парницама на примеру одлуке Врховног касационог суда [Burden of Proof in Anti-Discrimination Lawsuits: An Example from a Supreme Court of Cassation Decision]. Зборник Радова Правног Факултета у Нишу, 57(78), 325–336. doi:10.5937/zrpfni1878323T
Wendehorst, C. (2020). Strict Liability for AI and other Emerging Technologies. Journal of European Tort Law, 11(2), 150–180. doi: 10.1515/jetl-2020-0140
Wendehorst, C. (2022). Liability for Artificial Intelligence: The Need to Address Both Safety Risks and Fundamental Rights Risks. In O. Mueller, P. Kellmeyer, S. Voeneky, & W. Burgard (Eds.), The Cambridge Handbook of Responsible Artificial Intelligence: Interdisciplinary Perspectives (pp. 187–209). Cambridge: University Press. doi: 10.1017/9781009207898.016
Zakon o obligacionim odnosima [Act on Obligations], Sl. list SFRJ. br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ, 57/89. Sl. list SRJ. br. 31/93. Sl. list SCG. br. 1/2003 - Ustavna povelja. Sl. glasnik RS. br. 18 (2020)
Zakon o zabrani diskriminacije [Act on the Prohibition of Discrimination], Sl. glasnik RS. br. 22 (2009). 52 (2021)
