ЈЕЗИЧКИ СТАВОВИ ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ ИНТЕРСЕКЦИОНАЛНОСТИ: РАЊИВИ ЈЕЗИЦИ И ЈЕЗИЧКИ ВАРИЈЕТЕТИ У СРБИЈИ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME250125054SKljučne reči:
језички ставови, угрожени језици, интерсекционалност, мањински језици, СрбијаApstrakt
Рад истражује ставове говорника рањивих језика у Србији према сопственим језицима. На основу резултата квантитативног истраживања спроведеног 2023. године, аутори процењују ставове говорника рањивих језика и језичких варијетета у вези са одржавањем и ревитализацијом својих језика, као и са преношењем на млађе генерације и њихово увођење у школски систем, и дискутују о осећањима и перцепцији сопствених језика од стране говорника. Даље, аутори испитују повезаност поменутих варијабли са низом демографских фактора, како би установили да ли постоји статистички значајна корелација између њих. Истраживање показује да већина говорника рањивих језика у Србији има позитивне ставове према сопственим језику, без обзира на пол и то у већини случајева. Са друге стране, језик којим говорници причају показује повезаност са свим осталим варијаблама, док варијабле 'године' и 'ниво образовања' корелирају са неким од горепоменутих ставова и осећања. Овај резултат је делимично у складу са оним што су социолингвисти недавно назвали attitude shift (промена става), што означава промену идеологије која имплицира позитивне ставове према сопственом угроженом језику, феноменом који се данас среће у више угрожених језичких контекста широм света.
Reference
Bašić, G. (2021). Romi u Republici Srbiji: izazovi diskriminacije [Roma in the Republic of Serbia: The challenges of discrimination], Minority Rights Group Europe (MRGE). Available at: http://iriss.idn.org.rs/1187/1/MRG_Rep_RomaSerb_SE_Mar21_E.pdf (accessed: 28 March, 2025).
Bradley, D. (2002). Language attitudes: the key factor in language maintenance. In: Bradley, D. & Bradley, M. (eds), Language Endangerment and Language Maintenance (1–9). London & New York: Routledge.
Calvet, J.-L. (1998). Language Wars and Linguistic Politics, Oxford: Oxford University Press.
Crenshaw, K. (1989 [2018]). Demarginalizing the intersection of race and sex: A Black feminist critique of antidiscrimination doctrine, feminist theory, and antiracist politics. University of Chicago Legal Forum 1989 (1), 139–167.
Crystal, D. (2000). Language Death, Cambridge: Cambridge University Press.
Ćirković, S. (2023). The Romani language in the linguistic landscape of Serbia: a (non)visible minority language. Balcanica LIV, 21–63.
Dragojevic, M., Fasoli, F., Cramer J. & Rakić, T. (2021). Toward a Century of Language Attitudes Research: Looking Back and Moving Forward. Journal of Language and Social Psychology, 40 (1), 60–79. https://doi.org/10.1177/0261927X20966714
Durlić, P. (2023). Vorbar: Frazeološki vlaško-srpski rečnik tradicionalne kulture Vlaha istočne Srbije [Vorbar: Phraseological Vlach-Serbian dictionary of the traditional culture of the Vlachs of Eastern Serbia], Majdanpek/ Pančevo: Pekus.
Garrett, P. (2010). Attitudes to Language, Cambridge: Cambridge University Press. https://doi.org/10.1017/CBO9780511844713
Huțanu, M. & Sorescu-Marinković, A. (2023). Changing the Linguistic Landscape: Vlach Romanian in Eastern Serbia. TEME XLVII (1), 69–86. https://doi.org/10.22190/TEME211018006H
Jakšić, B. (2015). Romi u Srbiji između nakovnja siromaštva i čekića diskriminacije [Roma in Serbia between the anvil of poverty and the hammer of discrimination], Beograd: MostArt.
Knežević, A. (2019). Maternji jezik kao determinanta etničkog identiteta u popisima stanovništva Srbije [Mother tongue as a determinant of ethnic identity in population censuses of Serbia]. Annales. Series historia et sociologia 29 (3), 455–472. https://doi.org/10.19233/ASHS.2019.30
Lugones, M. (2014). Radical multiculturalism and women of color feminisms. Journal for Cultural and Religious Theory 13 (1), 68–80.
Mirić, M., Sorescu-Marinković, A. & Sokolovksa, V. (2024). Mother tongue in Serbia: a speakers’ perspective on the meaning of the concept. Open Linguistics 10 (1), 1–24. https://doi.org/10.1515/opli-2024-0016
Mirić, M., Sorescu-Marinković, A., Sokolovska, V., Vlajić, D., Ćirković, S., Redžić, A., Pons, N., Ćorković, M., Paunović Rodić, S., Sokolović, D., Miličević-Petrović, M. & Ramač, J. (2025). VLingS Questionnaire 1.0. In: Sorescu-Marinković, A., Ćorković, M. & Mirić, M. (eds), Vulnerable and Endangered Languages in Europe (338–379). Belgrade: Institute for Balkan Studies SASA; Faculty of Philology, University of Belgrade. https://doi.org/10.18485/vlings_vele.2025.ch12
Nagel, J. (2019). Intersectionality-as-metaphor and theories of flesh. Women’s Studies in Communication 42 (4), 427–431. https://doi.org/10.1080/07491409.2019.1682918
Palant, Dž. (2009). SPSS: Priručnik za preživljavanje (translation of the 3rd edition) [SPSS Survival Manual]. Beograd: Mikro knjiga.
Raduški, N. (2006). Struktura stanovništva prema nacionalnoj pripadnosti i maternjem jeziku [Population structure according to national belonging and mother tongue]. In: Penev, G. (ed.), Stanovništvo i domaćinstva Srbije prema popisu 2002. godine [Population and households of Serbia according to the 2002 census] (181–205). Beograd: Republički zavod za statistiku, Institut društvenih nauka, Centar za demografska istraživanja, Društvo demografa Srbije.
Ramač, J. (2018). Osnovni pravci, težnje i dileme u kulturno-prosvetnom i nacionalnom životu Rusina u Jugoslaviji (1945-1970) [Basic directions, aspirations and dilemmas in the cultural-educational and national life of the Rusyns in Yugoslavia (1945-1970)]. Київські історичні студії 6 (1), 63–73.
Salem, S. (2018). Intersectionality and its discontents: Intersectionality as traveling theory. European Journal of Women’s Studies 25 (4), 403–418. https://doi.org/10.1177/1350506816643999
Sallabank, J. (2010). Language Endangerment: Problems and Solutions. eSharp, Special Issue: Communicating Change: Representing Self and Community in a Technological World, 50–87.
Sallabank, J. (2013). Attitudes to Endangered Languages: Identities and Policies. Cambridge: Cambridge University Press.
Sorescu-Marinković, A. (2023). What’s in a Vlach Name? Patronyms, Double Naming and Ethnic Identity of the Vlachs of Eastern Serbia. Onomastica LXVII, 183–203. https://doi.org/10.17651/ONOMAST.67.11
Sorescu-Marinković, A. & Huțanu, M. (2023). The Vlachs of Eastern Serbia: language and Society. Vienna: Austrian Academy of Sciences.
Tripp, A. (2023). Abandoning inauthentic intersectionality. Applied Psycholinguistics 44 (4), 514–533. https://doi.org/10.1017/S0142716423000139
