ЗЛОУПОТРЕБА УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА У ШЕМАМА ПРАЊА НОВЦА И УЛОГА СЛОБОДНИХ ЦАРИНСКИХ ЗОНА (FREEPORTS)

Apstrakt

Тржиште уметнина се све чешће препознаје као сектор подложан прању новца и пореским преварама, услед своје структурне нетранспарентности, субјективних механизама вредновања и историјски ограниченог регулаторног надзора. Ови ризици су додатно појачани растућом улогом слободних зона (freeports), које су се од инструмената за олакшавање трговине развиле у дугорочна складишта високовредне имовине, нарочито уметничких дела. У раду се анализира употреба уметнина као средстава за прање новца и разматра улога freeportова у прикривању, преносу и интеграцији незаконитих финансијских токова. Рад се заснива на анализи академске литературе, правних студија и институционалних докумената, а теоријски је утемељен у ширим оквирима организованог и финансијског криминала. Идентификовани су кључни механизми путем којих се уметничка дела користе у шемама прања новца, укључујући манипулацију вредношћу, приватне трансакције, offshore власничке структуре и финансијализацију уметности. Посебна пажња посвећена је развоју и правној природи freeport-ова, који се анализирају као простори регулаторне изузетности погодни за пореску евазију и прање новца. Закључује се да злоупотреба уметнина и freeportова представља системски проблем повезан са финансијализацијом, регулаторном фрагментацијом и транснационалном мобилношћу капитала. Иако су савремени регулаторни напори, нарочито на нивоу Европске уније, значајан корак напред, и даље постоје озбиљни недостаци у погледу транспарентности, идентификације стварног власништва и ефикасног надзора. Ефикасна превенција захтева координисан и свеобухватан приступ који превазилази традиционалне оквире финансијске регулације.