ДРУШТВЕНА (БЕЗ)ОПАСНОСТ РОДНОГ ХУМОРА: КРИТИЧКА АНАЛИЗА РОДНООМАЛОВАЖАВАЈУЋЕГ ЈЕЗИЧКОГ ХУМОРА
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME160126050NKljučne reči:
језички хумор, омаловажавајући вицеви, род, родна дискриминација, преводивостApstrakt
Рад пружа критички осврт на проблем родне дискриминације у родноомаловажавајућем хумору. Циљ рада је да представи истраживања у оквиру студија хумора, рода и језика која се тичу питања да ли и како родноомаловажавајући хумор утиче на стварање и јачање роднодискриминаторних стереотипа. Главно питање, за које још увек нема консензуса, јесте да ли такав хумор заслужује цензуру, односно да ли му је раслојавајући ефекат инхерентан или зависи од других фактора. Предмет рада су утицајне теорије хумора, као и релевантне теорије родних студија, које су заједно послужиле као оквир за критичку анализу родног омаловажавања у вицевима. Подлогу анализе чине културни родни обрасци Србије и англо-америчких земаља, поређени помоћу кратких припремљених вицева на енглеском језику и њихове преводивости на српски језик.
Reference
Bergvall, V.L. (1999). Toward a comprehensive theory of language and gender. Language in Society, 28(2), 273-293.
Cameron, D. (1997). Performing gender identity: young men’s talk and the construction of heterosexualmasculinity. In: S. Johnson& U. H. Meinhof (Eds.), Language and Masculinity (pp. 47-64). Oxford: Blackwell.
Crawford, M. (2003). Gender and humor in social context. Journal of Pragmatics, 35(9), 1413-1430.
Davies, C. (2005). European ethnic scripts and the translation and switching of jokes. Humor: International journal of humor research, 18(2), 147-160. DOI: 10.1515/humr.2005.18.2.147
Davies, C. (2010). The comparative study of jokes. Society, 47, 38-41.
DOI 10.1007/s12115-009-9279-5
Eckert, P., & McConnell-Ginet, S. (1999). New generalizations and explanations in language and gender research. Language in Society, 28(2), 185-201.
Filipović, J. (2009). Moć reči – Ogledi iz kritičke sociolingvistike [The social power of words: Essays on critical sociolinguistics]. Beograd: Zadužbina Andrejević.
Ford, T. E., & Ferguson, M. (2004). Social consequences of disparagement humor: A prejudiced norm theory. Personality and Social Psychology Review, 8, 79-94.
Ford, T. E., Boxer, C., Armstrong, J., & Edel, J. (2008). More than “just a joke”: The prejudice releasing function of sexist humor. Personality & Social Psychology Bulletin, 34(2), 159-170. doi:10.1177/0146167207310022
Ford, T. E., Woodzicka, J. A., Triplett, S. R., Kochersberger, A. O., & Holden, C. J. (2014). Not all groups are equal: Differential vulnerability of social groups to the prejudice-releasing effects of disparagement humor. Group Processes & Intergroup Relations, 17(2), 178-199. https://doi.org/10.1177/1368430213502558
Ford, T., Breeden, C., O’Connor, E., & Banos, N. (2017, September 26). Jokes and Humor in Intergroup Relations. Oxford Research Encyclopedia of Communication. Ed. ???? Retrieved 25April 2019, from https://oxfordre.com/communication/view/10.1093/acrefore/9780190228613.001.0001/acrefore-9780190228613-e-431
Hodson, G.,& MacInnis, C. C. (2016). Derogating humor as a delegitimization strategy in intergroup contexts. Translational Issues in Psychological Science, 2(1), 63-74. http://dx.doi.org/10.1037/tps0000052
Holmes, J., & Meyerhoff, M. (1999). The community of practice: Theories and methodologies in language and gender research. Language in Society, 28(2), 173-183.
Kotthoff, H. (2006). Gender and humor: The state of the art. Journal ofPragmatics, 38(1), 4-25.
Meyerhoff, M. (2006). Introducing Sociolinguistics. London: Routledge.
Mulkay, M. (1988). On Humor: Its Nature and Its Place in Modern Society. Cambridge, UK: Polity Press; Oxford, UK; New York: B. Blackwell.
Mulvey, K. L., Palmer, S. B.,& Abrams, D. (2016). Race-Based Humor and Peer Group Dynamics in Adolescence: Bystander Intervention and Social Exclusion. Child development, 87(5), 1379-1391. doi:10.1111/cdev.12600
Nash, W. (1985). The Language of Humour. No. 16 in English Language, Harlow: Longman.
Rappoport, L. (2005). Punchlines: The case for racial, ethnic, and gender humor. Westport, CT: Praeger.
Raskin, V. (1985). Semantic Mechanisms of Humor. Dordrecht-Boston-Lancaster: D. Reidel.
Raskin, V. (1998). From the editor, Humor: International Journal of Humor Research, 11(1), 1-4.
Thomae, M., & Viki, G. T. (2013). Why did the woman cross the road? The effect of sexist humor on men's rape proclivity. Journal of Social, Evolutionary, and Cultural Psychology, 7(3), 250-269.http://dx.doi.org/10.1037/h0099198
Thripshaw, E.H. (Ed.). (2010). The Mammoth Book of Tasteless Jokes. London: Robinson.
Trifunović, V. (2009). Likovi domaćih viceva: socijalni tipovi lude u savremenim vicevima [Characters of Serbian jokes: social types of the fool in modern jokes].Beograd: Srpski genealoški centar.
West, C.,&Zimmerman,D. (1987). Doing Gender.Gender and Society, 1(2),125-151.
Yus, F. (2016). Humour and Relevance. Amsterdam: John Benjamins.
