ПОЛНИ АСПЕКТ СТРАТЕГИЈА СУОЧАВАЊА СА СТРЕСОМ И ЊИХОВЕ ПОВЕЗАНОСТИ СА ПОТЕНЦИЈАЛОМ ЗА РАЗВОД
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME1704965SKljučne reči:
потенцијал за развод, суочавање са стресом, брачни квалитет, партнерски односиApstrakt
Истраживање је спроведено са циљем утврђивања повезаности стратегија суочавања са стресом и потенцијала за развод супружника. Ослањајући се на Левингеров модел кохезивности партнерског односа и Боденманов модел стреса, очекивано је постојање полних разлика у суочавању са стресом, те да ће неадаптивне стратегије суочавања са стресом бити у позитивној вези са потенцијалом за развод брака, док ће адаптивне стратегије суочавања са стресом бити повезане са нижим потенцијалом за развод брака. У истраживању је учествовало 378 брачних парова. Потенцијал за развод мерен је скраћеном верзијом Индекса брачне нестабилности (Martial Instability Index: Booth, Johnson & Edwards, 1983; преузетом из Тадинац и сар., 2005), а стратегије суочавања са стресом регистроване су скалом Brief COPE (Carver, 1997). Резултати су показали да жене при суочавању са стресним ситуацијама у већој мери користе самоометање, порицање проблема и вентилирање и да су склоније тражењу емоционалне и инструменталне подршке, као и окретању ка религији, док мушкарци у већој мери злоупотребљавају супстанце. Начин суочавања са стресним ситуацијама био је статистички значајно повезан са потенцијалом за развод. Мушкарци који поричу проблем, користе емоционалну подршку, ређе користе вентилирање, прихватају проблем и ређе се самоокривљују – имају већи потенцијал за развод. Са друге стране, испитанице које су навеле да чешће користе емоционалну подршку и у мањој мери користе вентилирање имају већи потенцијал за развод. Добијени резултати су у складу са основним теоријским претпоставкама овог рада.
Reference
Billings, A. G., & Moos, R. H. (1981). The role of coping responses and social resources in attenuating the stress of life events. Journal of behavioral medicine, 4(2), 139–157.
Bodenmann, G., Ledermann, T., & Bradbury, T. N. (2007). Stress, sex, and satisfaction in marriage. Personal Relationships, 14(4), 551–569.
Bodenmann, G. (2005). Dyadic Coping and Its Significance for Marital Functioning. American Psychological Association.
Bodenmann, G., & Cina, A. (2000). Stress und Coping als Prädiktoren für Scheidung: Eine prospektive Fünf-Jahre-Längsschnittstudie. Journal Zeitschrift für Familienforschung, 12, 2.
Bodenmann, G. (2000). Stress und Coping bei Paaren. Göttingen: Hogrefe.
Bodenmann, G. (1995). A systemic-transactional conceptualization of stress and coping in couples. Swiss Journal of Psychology/Schweizerische Zeitschrift für Psychologie/Revue Suisse de Psychologie.
Booth, A., Johnson, D., & Edwards, J. N. (1983). Measuring marital instability. Journal of Marriage and the Family, 45(2), 387–394.
Bouchard, G., Sabourin, S., Lussier, Y., Wright, J. & Richer, C. (1998). Predictive Validity of Coping Strategies on Marital Satisfaction: Cross-Sectional and Longitudinal Evidence. Journal of Family Psychology, 12(1),112–131.
Carrére, S,; Buehlman, K.T.; Gottman, J.M.; Coan, J.A.; Ruckstuhl, L. (2000) Predicting marital stability and divorce in newlywed couples. Journal of Family Psychology, 14(1), 42–58.
Carver, C. S. (1997). You want to measure coping but your protocol’too long: Consider the brief cope. International journal of behavioral medicine, 4(1), 92–100.
Cohan, C. L., & Bradbury, T. N. (1997). Negative life events, marital interaction, and the longitudinal course of newlywed marriage. Journal of Personality and Social Psychology, 73(1), 114.
Cross, S. E., & Madson, L. (1997). Models of the self: self-construals and gender. Psychological bulletin, 122(1), 5.
Dehle, C., Larsen, D., & Landers, J. E. (2001). Social support in marriage. American Journal of Family Therapy, 29(4), 307–324.
Gager, C. T., & Sanchez, L. (2003). Two as one? Couples’ perceptions of time spent together, marital quality, and the risk of divorce. Journal of Family Issues, 24(1), 21–50.
Hamilton, S., & Fagot, B. I. (1988). Chronic stress and coping styles: A comparison of male and female undergraduates. Journal of personality and social psychology, 55(5), 819.
Harper, J. M. Schaalje, B. G. & Sandverg, J. G. (2000). Daily hassles, intimacy, and marital quality in later life marriages. American Journal of Family Therapy, 28(1), 1–18.
Hobfoll, S. E., Dunahoo, C. L., Ben-Porath, Y., & Monnier, J. (1994). Gender and coping: The dual-axis model of coping. American Journal of Community Psychology, 22(1), 49–82.
Huston, T. L., Niehuis, S., & Smith, S. E. (2001). The early marital roots of conjugal distress and divorce. Current Directions in Psychological Science,10(4), 116–119.
Karney, B. R. & Bradbury, T. N. (1995a). Assessing longitudinal change in marriage: An introduction to the analysis of growth curves. Journal of Marriage and the Family, 57, 1091–1108.
Karney, B. R., & Bradbury, T. N. (1995b). The longitudinal course of marital quality and stability: A review of theory, method, and research. Psychological Bulletin, 118, 3–34.
Kitson, G. C. (1992). Portrait of divorce. New York: Guilford
Kuijer, R. G., Ybema, J. F., Buunk, B. P., De Jong, G. M., Thijs-Boer,
F., & Sanderman, R. (2000). Active engagement, protective buffering, and overprotection: Three ways of giving support by intimate partners of patients with cancer. Journal of Social and Clinical Psychology, 19(2), 256–275.
Kurdek, L. A. (1999). The nature and predictors of the trajectory of change in marital quality for husbands and wives over the first 10 years of marriage. Developmental psychology, 35(5), 1283.
Levinger, G. (1976). A social psychological perspective on marital dissolution. Journal of Social Issues, 32(1), 21–47.
Obradović, J., Lukinac, D., Radman, O., & Šiško, Z. (1992). Bračni odnosi i stabilnost braka. Revija za sociologiju, 23(3-4), 147–169,
Obradović, J., & Čudina-Obradović, M. (2006). Dohodak bračnih partnera kao odrednica bračne kvalitete [Income of marital partners as predictor of marriage quality]. Društvena istraživanja, 15(1-2 (81-82)), 117–139.
Obradović, J., & Čudina-Obradović, M. (2000). Correlates of subjective global marital satisfaction in women. Društvena istraživanja, 9(1), 41–65.
Obradović, J., & Čudina-Obradović, M. (1998). Bračna kvaliteta: poimanje, uzroci i posljedice [Marriage quality: understanding, causes and consequences]. Društvena istraživanja, 7(4-5 (36-37)), 659–682.
Pasch, L. A., & Bradbury, T. N. (1998). Social support, conflict, and the development of marital dysfunction. Journal of consulting and clinical psychology, 66(2), 219.
Swartzman-Schatman, B., & Schinke, S. P. (1993). The effect of mid life divorce on late adolescent and young adult children. Journal of divorce & remarriage, 19(1-2), 209–218.
Stone, A. A., & Neale, J. M. (1984). New measure of daily coping: development and preliminary results. Journal of personality and social psychology, 46(4), 892.
Strujić Vladović, A. (2014). Dragocjeno dobro braka i obitelji [Valuable good of marriage and family]. Drugi nacionalni susret hrvatskih katoličkih obitelji. Služba Božja, 55(3-4), 372–383.
Tadinac, M., Kamenov, Ž., Jelić, M. & Hromatko, I. (2005). Što ljubavnu vezu čini uspješnom? [What makes a love affair successful?] Izvještaj s XV Ljetne psihologijske škole, Brač. Zagreb: Odsjek za psihologiju i Klub studenata psihologije
Thibaut, J. W., & Kelley, H. H. (1959). The social psychology of groups.
Тошић, М., & Тодоровић, Д. (2011). Подела рада, квалитет брака и родна идеологија [The division of labor, the quality of marriage and gender ideology]. Социолошки преглед, 45(3), 393–419,
Waldinger, R.J.; Schulz, M.S.; Hauser, S.T.; Allen, J.P.; Crowell, J.A. (2004). Reading Others' Emotions: The Role of Intuitive Judgments in Predicting Marital Satisfaction, Quality, and Stability. Journal of Family Psychology, 18(1), 58–71.
Шакотић-Курбалија, Ј., Курбалија Д., и Капетан, А. (2016). Разлике између мушкараца и жена у предикцији потенцијала за развод на основу брачног квалитета [The differences between man and woman in prediction of divorce potential based on quality of marriage]. Шести конгрес психотерапеута Србије: Друштво и психотерапија. Београд: 20.10 –23. 10. 2016. Савез друштава психотерапеута Србије, Зборник резимеа на ЦД-у, 21–22.
Шакотић-Курбалија, Ј., Миљановић, М. и Курбалија, Д. (2014). Релације брачног задовољства и стратегија суочавања са стресом [Relations between marital satisfaction and coping strategies]. Годишњак Филозофског факултета, Нови Сад, 39 (1), 273–290.
Шакотић-Курбалија, Ј., Курбалија, Д., Михић, И. и Јестровић, Ј. (2014). Предикција потенцијала за развод на основу женине перцепције квалитета брачног односа [Prediction of divorce potential based on woman perception of marriage quality]. Годишњак за психологију, 10(13), 167–178.
Šakotić-Kurbalija, J., & Kurbalija, D. (2012a). Spousal approval of recreation as an indicator of marriage quality and stability. Exercise and Quality of Life, 4(1), 1–10.
Шакотић-Курбалија, Ј., Курбалија, Д. (2012б). Повезаност глобалног задовољства браком, квалитета брачног односа и брачне стабилности [The relationship between global satisfaction with marriage, the quality of the marital relationship and marital stability]. Психијатрија данас, 44(2), 149–159.
Шакотић-Курбалија, Ј. (2011). Карактеристике брачног односа и тражење психолошке помоћи [Characteristics of marital relations and search for psychological assistance]. Докторска дисертација. Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду.
