МОГУЋНОСТИ РАЗВОЈА ПОСМАТРАЊА ПТИЦА КАО СПЕЦИФИЧНОГ ОБЛИКА ТУРИЗМА У ДЕЛИБЛАТСКОЈ ПЕШЧАРИ – СТУДИЈА СЛУЧАЈА
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME180305029KKljučne reči:
туризам, туристи, посматрање птица, Делиблатска пешчара, специфични облици туризма, ВојводинаApstrakt
Током 2017. године Друштво за заштиту птица у Србији организовало је бесплатне излете за домаће туристе у заштићеним природним резерватима на северу Србије. Њихов главни задатак био је едукација туриста о ретким врстама птица у Србији и истраживање могућности посматрања птица као специфичног облика туризма. Пошто ови облици туризма нису довољно развијени на српском туристичком тржишту, главни циљ рада је да испита мотиве туриста који их опредељују ка оваквим облицима путовања. Резултати истраживања требало би да одреде начин на који су домаћи туристи у економски неразвијеним земљама, као што је Србија, повезани са природним вредностима и да ли је могуће да специфични облици туризма постану интересантни за домаће туристе и креаторе туристичке понуде.
Циљ рада је и да представи ставове групе од 54 туриста који су у јуну 2017. посетили Специјални резерват природе Делиблатска пешчара ради едукације и посматрања ретких врста птица. Истраживање је показало да су доминантни мотиви туриста везани за путовање у вези са физичком активношћу, рекреацијом и слободним временом, уместо посматрања и фотографисања ретких птица. Резултати истраживања дескрипитивне статистике показују да највећи број испитаника сматра да ће посматрање птица и одрживи туризам у резервату природе Делиблатска прешчара тек доживети свој развој.
Резултати истраживања могу бити корисни привредним субјектима у туризму, са циљем формирања туристичке понуде за домаће и стране туристе, али и појединцима, са циљем развоја свести о значају и важности заштићених резервата природе и њиховог очувања у будућности. Ово није прва студија, али је пионирско истраживање које испитује мотиве путовањa домаћих туриста у погледу могућности развоја специфичних облика туризма у Србији.
Reference
Angelkova T., Koteski C. & Jakovlev Z. (2012). Sustainability and Competitiveness of Tourism. Procedia - Social and Behavioral Sciences, Vol. 44, pp. 221-227.
Angelkova T., Cvejić R., & Madžar, J. (2014). Sustainable rural tourism in the revitalization of villages in the border region between Macedonia and Serbia. Ecologica. Vol. 21, No.73, pp.18-25.
Applegate J.E., Clark K.E (1987). Satisfaction levels of birdwatchers: An observation on, the consumptive-non consumptive continuum. Leisure Sciences: An Interdisciplinary Journal, Vol.9, pp. 129-134.
Ares A., Filippelli S. & Hallowell R. (2014). Improving Bird Watching at the Ohio State University Wetlands: Columbus. The Ohio State University, Ohio.
Buijs, A.E., Pedroli B. & Luginbuhl Y. (2006). From hiking through farmland to farming in a leisure landscape: changing social perceptions of the European landscape. Landscape Ecology, Vol. 21, pp. 375-389.
Cakici AS., Harman S., (2007). Importance of destination attributes attributes affecting destination choice of affecting destination choice of Turkish birdwatchers. Journal of Commerce & Tourism Education, No. 1, pp.131-145.
Carver, E. (2009). Birding in the United States: A demographic and economic analysis. Report 2006-4. Arlington VA: US Fish and Wildlife Service, Division of Economics.
Carver, E. (2011). Birding in the United States: A demographic and economic analysis. U.S. Fish and Wildlife Service Report. Retrieved December 20, 2017.
Carver, E. (2013). Birding in the United States: A demographic and economic analysis addendum to the 2011 national survey of fishing, hunting, and wildlife-associated recreation report. Fish and Wildlife Service, Arlington, Vashington.
Cordell, H. K., Herbert, N. G. (2002). The popularity of birding is still growing. Yangtze. Frontier in. Ecology Environment, Vol. 4, pp. 369–377.
Cheung, L. T. O., & Jim, C. (2014). Expectations and willingness-to-pay for ecotourism services in Hong Kong’s conservation areas. International Journal of Sustainable Development & World Ecology, Vol. 21, No.2, pp. 149-159.
Giglio, V., Luiz, O., & Schiavetti, A. (2015). Recreational Diver Behavior and Contacts with Benthic Organisms in the Abrolhos National Marine Park, Brazil. Environmental Management, Vol.57, pp. 637-648.
https://maps.google.com, Retrieved 13.8.2018.
Hill, S. G., Cable, T. T., & Scott, D. (2010). Wildlife-based recreation as economic windfall: a rhetorical analysis of public discourse on birding. Applied Environmental Education and Communication, Vol. 9, No.4, pp. 224-232.
Jegdić, V., Škrbić I., Milošević, S. (2017). Modeli razvoja preduzetništva udestinacijama ruralnog turizma u Srbiji. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 64, No. 1, pp. 221-237.
Jones N.D, Buckley R. (2001). Birdwatching tourism in Australia. (Wildlife Tourism Research Report Series No. 10). Gold Coast, Queensland: Cooperative Research Centre for Sustainable Tourism.
Kadović R., Bohajar Y.A.M.& Perović V. (2016). Land Sensitivity Analysis of Degradation using MEDALUS model: Case Study of Deliblato Sands, Serbia. Archives of Environmental Protection, Vol. 42, No. 4 pp. 114–124.
Kellert, S.R. (1985). Bird-watching in American society. Leisure Sciences: An Interdisciplinary Journal, Vol. 7, No.3, pp. 343-360.
Kerlinger, P. (1992). Birding economics and birder demographics studies as conservation tools. Cape May Bird Observatory, Cape May Point, NJ: New Jersey Audubon.
Krejić, Ž., Plećić, K. (2014). Options the Deliblato sand for the development of specific forms of tourism, International scientific journal: Horizons, Vol. 13, pp.317-324.
Kruja D., Gjyrezi A. (2011). The Special Interest Tourism Development and the Small Regions. Turizam: Vol 15, No. 2, pp.77-89.
Ma Z., Cheng Y. & Wang J. (2013). The rapid development of birdwatching in mainland China: a new force for bird study and conservation. Bird Conservation International, Vol. 23, pp. 259–269.
Medić, S., Gagić S. & Jovičić A.(2012). Possibilities for Improvement of Rural Tourism in Fruška Gora Journal of Settlements and Spatial Planning, Special Issue, vol. 1, pp. 167-175.
Milićević, S., Podovac M.& Čavlin M. (2015). Resources for development the Rača Municipality as a rural tourism destination. Economics of Agriculture, 62(3), pp. 751-765
Milićević, S., Petrović, Ј. (2017), Tourist products in the function of improving competitiveness of Serbia as a tourist destination, 2nd International Scientific Conference “Tourism in Function of Development of the Republic of Serbia - Тourism product as a factor of competitiveness of the Serbian economy and experiences of other countries”, eds: Cvijanović, D., Ružić, P., & Andreeski, C., University of Kragujevac - Faculty of Hotel Management and Tourism in Vrnjačka Banja, Serbia, Vrnjačka Banja, 1-3 June, 2017, Thematic Proceedings I, pp. 167-183
Mowforth M., Munt, I. (2015). Tourism and Sustainability: New Tourism in the Third World. Routledge, London.
Muhi, B. (2009). Primena marketinga u razvoju ekološkog turizma Vojvodine sa posebnim osvrtom na birdwatching. Zbornik naučnog skupa 2: Savremene tendencije u turizmu, hotelijerstvu i gastronomiji, pp. 87-90. Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo.
Mrkša, M., Gajić, T. (2014). Opportunities for sustainable development of rural tourism in the Municipality of Vrbas. Economics of Agriculture, Vol. 1, pp.163-175.
Natural England (2010). Monitor of engagement with the natural environment: The national survey on people and the natural environment. Annual report from the 2009-10 Survey. Peterborough, UK: Natural England. (Natural England Commissioned Report NECR049).
Obradović-Matijašević J., Lukavac J., & Miletić, Lj. (2017). The Impact of the Consumption of Hazardous Chemicals on the Development of Agritourism in Serbia. Industrija, Vol.45, No.3, pp. 167-182.
Popović, Z. Smiljanić, M., & Matić, R. (2012). Phytotherapeutical plants from the Deliblato sands (Serbia): traditional pharmacopoeia and implications for conservation. Indian Journal of Traditional Knowledge, Vol. 11 (3), pp.358-400.
Ristić L., Vujičić M. & Leković M. (2016). Turizam kao faktor održivog razvoja ruralnih područja Rudničke Morave. Ekonomika poljoprivrede, Vol. 2, pp. 665-680.
Robinson H.R. (2012). Building a framework for sustainable tourism in key biodiversity, areas in the Dominican Republic and Jamaica: The Caribbean birding trail. Master of Science thesis in conservation biology and sustainable development. University of Wisconsin-Madison, Madison.
Sekercioglu, C.H. (2002). Impacts of birdwatching on human and avian communities. Environmental conservation, Vol 29, No. 3, pp. 282-289.
Scott, D., Baker, M.Z., Kim, Ch. (1999). Motivations and Commitments among Participants in the Great Texas Birding Classic. Human Dimensions of Wildlife, Vol.4, No.1, pp. 50-67.
Šušić, V., Bratić, M. & Milovanović, M. (2016). Demographic and socioeconomic charachteristics and motives of the visitors to the tourist manifestation Nisville Jazz Festival. Teme, Vol. 15, No.1, pp.123-137.
Vas K. (2015). Birding blogs as indicators of birdwatcher characteristics and trip preferences: Implications for birding destination planning and development. Journal of Destination Marketing & Management, Vol. 6, No. 1, pp. 33-45.
