ЈЕЗИЧКА НОРМА И ОДНОС ПРЕМА ЈЕЗИЧКОЈ ВАРИЈАЦИЈИ У НАСТАВИ ФРАНЦУСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА: ПРИМЕР УПОТРЕБЕ ДИРЕКТНОГ ПАРЦИЈАЛНОГ ПИТАЊА СА УПИТНИМ ПРИЛОЗИМА

Apstrakt

У савременој настави француског као страног језика приметни су различити ставови у погледу дефинисања језичке варијације, у зависности од тога да ли се посматра из угла традиционално схваћеног узорног језичког нивоа le bon usage, са становишта пропозиција „основног француског језика”, на којима се темељи АВГС методологија, или са појавом комуникативног приступа у настави страних језика, из перспективе умерено конзервативног и флексибилног односа према конзервативној језичкој норми. Како бисмо на конкретном примеру проучили како се језичка варијација третира у настави француског као страног језика, наше истраживање засновали смо на анализи употребе различитих облика за исказивање директног парцијалног питања уз упитне прилоге où, quand, comment и pourquoi у седам одабраних метода које су објављене од средине прошлог века до данас. Резултати квалитативне и квантитативне анализе наведених упитних облика у одабраним методама показују значајне осцилације у погледу заступљености упитних облика изведених помоћу инверзије и оних у којима је, противно конзервативној језичкој норми, а у складу са општим тенденцијама у француском говорном језику, задржан ред речи својствен изјавној реченици. Добијени резултати указују на изражену потребу за конзистентнијим прагматичким дефинисањем језичке варијације у савременој настави француског као страног језика.