ЗЛОУПОТРЕБА КОНЦЕПТА УНИФИКАЦИЈЕ ОБРАЗОВАЊА И КРИЗА НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME190110024KKljučne reči:
образовање, Болоњски процес, унификација, национални идентитет, кризаApstrakt
Аутори се у раду баве проблемом образовања, које у својој трансформацији, када су у питању мале земље, подразумева отвореност за некритичко прихватање англосаксонских образовних и културних образаца. Запад је у својој економској надмоћи и својим политичким претензијама успео да уплете савременике у процес трансформације, који, између осталог, подразумева једнообразност у образовању и култури. То омогућава одржавање његове надмоћи. Аутори указују на терминолошку разлику између интернационализације и глобализације образовања. Посебну пажњу посвећују Болоњском процесу у вези са неолибералном стратегијом интеграција, које суштински подразумевају занемаривање националних идентитета. Они критикују комерцијализацију образовања која је у току и, у том контексту, маргинализацију науке о друштву, што води у декаденцију. Етички циљеви се запостављају за рачун апстрактног индивидуализма.
Reference
Apple, W. M. (2012). Идеологија и курикулум [Ideology and Curriculum]. Београд: Фабрика књига.
Aronowitz, S. (2000). The Knowledge Factory: Dismantling the Corporate University and Creating True Higher Learning. Boston, MA: Beacon Press.
Ball, S.J. (2012). Global Education Inc.: New Policy Networks and the Neo-Liberal Imaginary. London: Routledge.
Barber, B. (1995). Jihad versus McWorld. New York: Times Books.
Bauman, Z. (1997). Postmodernity and its discontents. Cambridge: Polity Press.
Canaan, J. E. and Shumar, W. (2008). Structure and Agency in the Neoliberal University. London: Routledge.
Castells, M. (2002). Das Informationszeitalter II: Die Macht der Identität [The Information Age II: The Power of Identity]. Opladen: Leske + Budrich.
Clarke, M. (2012). The (absent) politics of neoliberal education policy. Critical Studies in Education, 53(3), 297-310.
Collini, S. (2012). What Are Universities For? London: Penguin.
Giroux, H. (2014). Neoliberalismʼs War on Higher Education. Chicago, IL: Haymarket Books.
Gray, J. (1995). Enlightenment's Wake. London/New York: Routledge.
Kymlicka, W. (1995). Multicultural Citizenship. Oxford: Oxford University Press.
Suchman, L. (1993). Response to Vera and Simon's Situated Action: A Symbolic Interpretation. Cognitive Science 17(1), 71-75.
Ward, S.C. (2012). Neoliberalism and the Global Restructuring of Knowledge and Education. London: Routledge.
Аврамовић, З. (2012). „Одлив мозгова” из Србије – једно лице глобализације образовања ['Brain drain' in Serbia - One Face of the Globalization of Education]. Социолошки преглед 47(2), 189–202.
Базић, Ј. (2011). Национални и европски идентитет у Болоњском процесу [National and European Identity in the Bologna Process]. Српска политичка мисао, 33(3), 25–46.
Береговая, О.А. (2016). Глобализация и развитие непрерывного обазования [Globalization and the Development of Continuing Education], http://elib.sfu-kras.ru/bitstream/handle/2311/30501/beregovaya_o.a.pdf?sequence=1 3. 1. 2019.
Владимирова, Л.П. (2016). Проблемы обучения иностранным языкам в эпоху глобализации [Problems of Teaching Foreign Languages in an Era of Globalization]. Вестник ПНИПУ. Проблемы языкознания и педагогики 3, 107-116, DOI: 10.15593/2224-9389/2016.3.11 https://mgimo.ru/upload/iblock/559/problemy-obucheniya-inostrannym-yazykam-v-ehpohu-globalizacii.pdf 3. 1. 2019.
Галкин, А. А. (2002). Поступь глобализации и кризис глобализма [The Course of Globalization and Globalization Crisis]. Полития № 2, С. 5-21.
Гершунский, Б. С. (1998). Философия образования для 21. века [Philosophy of Education for the 21st Century]. Москва: Совершенство.
Голубовић, З. (2006). Поуке и дилеме минулог века: филозофско-антрополошка размишљања о главним идејама нашег времена [Precepts and Dilemmas of the Past Century: Philosophical and Anthropological Thoughts on Main Ideas of Our Time]. Београд: Филип Вишњић.
Дивјак, С. (2006). Проблем идентитета: Културно, етничко, национално и индивидуално [The Problem of Identity: Cultural, Ethnical, National and Individual]. Београд: Службени гласник.
Душанић, Б. (2015). Неолиберализам: расправе у Академији економских наука [Neoliberalism: Debates at the Academy of Economic Sciences]. Београд: Catena mundi.
Закарија, Ф. (2004). Будућност слободе: Нелиберална демократија код куће и у свету [The Future of Freedom: Neoliberal Democracy at Home and in the World]. Београд: Дан Граф.
Запесоцкий, А. С. (2002). Гуманитарное образование и проблемы духовной безопасности [Humanistic Education and Problems of Spiritual Safety]. Педагогика № 2, стр. 3–8.
Зиновјев, А. (2002). Запад – феномен западњаштва [West- the Phenomenon of Westernism]. Београд: Наш дом.
Јовановић, Б. и Качапор, С. (2016). Васпитање за међунационалну толеранцију и сарадњу [Education for Inter-ethnic Tolerance and Cooperation]. Теме, 40(1), 351–364.
Костић, А. (2011). Управљање глобализацијом и национални идентитети (правни и политичко-социолошки аспекти) [Managing Globalization and National Identity (Legal, Political and Sociological Aspects]. http://www.prafak.ni.ac.rs/files/disertacije/Aleksandar_Kostic_Upravljanje_globalizacijom_2011.pdf 29. 12. 2018.
Ломпар, М. (2013). Дух самопорицња: прилог критици српске културне политике; У сенци туђинске власти [The Spirit of Self-denial: Annex to the Criric of Serbian Cultural Politics; In the Shadow of Foreign Rule]. Крагујевац: Графостил.
Манхајм, К. (2009). Дијагноза нашег времена [The Diagnosis of our Time]. Нови Сад: Медитеран.
Марковић, Д. Ж. (2008). Глобализација и високошколско образовање [Globalization and Higher Education]. Ниш: МБ Графика.
Мельникова, Н. С. (2002). Глобализация и образование [Globalization and Education], у: В. К. Егорова, Глобализация: синергетический подход [Globalization: A Synergistic Approach] (421-425). Москва: РАГС.
Митровић. Љ. Вирус неолиберализма и образовање на платформи Болоњске декларације [The Virus of Neoliberalism and Education on the Platform of Bologna Declaration ]. http://www.nspm.rs/kulturna-politika/virus-neoliberalizma-i-obrazovanje-na-platformi-bolonjske-deklaracije.html 23.12.2018.
Начаев, В. Я. (2004). Параметри глобализации и факторы Болонского процесса [Indicators of Globalization and Factors of Bologna Process]. Вестн. Моск. ун-та № 4 С. 27–34.
Ниче, Ф. (1997). О будућности наших образовних установа [On the Future of our Educational Institutions]. Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Рицер, Џ. (2009). Савремена социолошка теорија и њени класични корени [Contemporary Sociological Theories and its Classical Roots]. Београд: Службени гласник.
Савићевић, Д. М. (2007). Социо-филозофски основи Болоњске декларације [Socio-philosophical foundation of Bologna Declaration]. Педагошка стварност, 53 (7–8), 565–586.
Стојановић, А., Гојков, Г. и Гојков Рајић, А. (2018). Даровити студенти и интеркултурна комуникација [Gifted Students and Intercultural Communitacion]. Теме, 43 (4), 1179–1196.
Стојановић, Д. (2010). Интерпретација историје и промена система вредности у Србији [Interpretation of History and a Change in the System of Values in Serbia], у: О. Листхауг, С. П. Рамет & Д. Дулић (Прир.), Грађанске и неграђанске вредности у Србији: Време после Милошевића [Civil and Uncivil Values in Serbia: The Time after Milosevic] (213–233). Нови Сад: Артпринт.
Ткач, Г. Ф., Филиппов, В. М. и Чистохвалов, В. Н. (2008). Тенденции развития и реформы образования в мире [Development and Reform Tendencies of Education in the World]. Москва: РУДН.
Тојнби, А. (2002). Проучавање историје [The Study of History]. Београд: Службени гласник.
Трифуновић, В. (2012). Мултикултурализам и образовање: проблем плурализације идентитета [Multiculturalism and Education: The Problem of Plural Identity]. Српска политичка мисао, 36 (2), 75–92.
Трозби, Д. (2012). Економика културне политике [Economics of Cultural Politics]. Beograd: Clio.
Тураев, В. А. (2002). Глобальные вызовы человечеству [Global Challenges of Humankind]. Москва: Логос.
Турен, А. (2011). Нова парадигма: За боље разумевање савременог света [New Paradigm: For better Understanding of Modern World]. Београд: Службени гласник.
Узелац, М. (2012). Филозофија образовања I. Филозофске основе савремених педагошких теорија [The Philosophy of Education I. Philosophical Foundations of Pedagogic Theory]. Вршац: Висока струковна школа за образовање васпитача.
Фаинберг, В. (2012). Заједничке школе, различити идентитети: национално јединство и културне разлике [Common Schools, Different Identities: National Unity and Cultural Differences]. Београд: Едиција Реч.
Формозо, Б. (2009). Расправе о етницитету [Debates on Entity ]. У: К. Халперн и Ж. Руано-Борбалан (Прир.), Идентитет(и): Појединац, група, друштво [Identity(s): Individual, group, society] (295–312). Београд: Clio.
Шпенглер, О. (1923). Закат Европы [The End of Europe]. Москва: Книгоиздательство „Берег”.
