ВОЂЕЊЕ УРБАНЕ ПОЛИТИКЕ У ПРАВЦУ РАЗВОЈА И БЛАГОСТАЊА ГРАЂАНА – ЛЕКЦИЈЕ ИЗ СКАНДИНАВИЈЕ

Apstrakt

Овај чланак анализира начина вођења урбане политике у скандинавским земљама као узор за Србију. Анализом урбане политике као комплексне, јер захтева контекстуални приступ, демократске капацитете власти, квалитетан менаџмент уз креирање услуга према потребама конкретних грађана у датој средини ‒ моћи ћемо да сагледамо градове као покретаче развоја и креаторе благостања. Ова анализе је покушај да се идентификује у којој мери Србија као транзициона земља може од скандинавских земаља да научи лекције модернизације управљања, демократизације читавог система (децентрализација и јачање капацитета локалних власти), те смањивања корупције и злоупотреба у јавној сфери. У методолошком смислу истражује се анализа система, начина креирања и  вођења урбане политике у скандинавским земљама уз афирмацију знања (evidence based policy making) и професионализма. Студија случаја града Копенхагена и искуства других градова овог региона омогућиће увид у конкретне користи оваквог приступа. На тој основи ће бити урађена компарација са овим процесима у Србији, што нам омогућава да идентификујемо неопходне корекције у нашем систему. Неки од резултата овог рада су јаснији увид у слабости система у Србији, посебно у управљању градовима, увид у губитке користи које доноси демократски уређено, децентрализовано друштво, модерно управљање, креирање политика засновано на добрим подацима, те креативно налажења решења за проблеме. Може се закључити да реформске промене које наше друштво не спроводи, већ пред њима скоро две деценије немоћно стоји ‒ не траже велика материјална улагања, већ представљају пре свега промену вредности, промену приоритета и модела понашања.