ПСИХОЛОШКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME190608046MKljučne reči:
климатске промене, психологија животне средине, глобализација, одрживи развојApstrakt
Глобалне климатске промене имају и имаће различите утицаје који погађају људску популацију, попут природних катастрофа или, људским фактором изазваних, деградација животне средине. Решења за велики број проблема у вези са животном средином леже у човековом понашању, а понашање је, по дефиницији, предмет проучавања психологије. Стога људски фактор, поред природних промена (као што су Сунчева зрачења или морске струје), постаје предметом двоструког проучавања – са једне стране, као узрочник климатских промена, а са друге стране, као онај на који те исте промене делују (на његово физичко и психичко здравље). Оваква проучавања захтевају сложену методологију, интердисциплинарност и, често, значајна финансијска средства. Овде треба имати у виду да се глобалне промене климе и њен утицај не могу директно перципирати, већ само преко одређених индикатора, као што су, на пример, циркадијална, сезонска или регионална температурна варирања и њихов утицај на психофизички статус људи.
Истраживања која су се бавила последицама климатских промена показала су да се код одређених категорија особа могу развити различите врсте психичких дисфункција: смањење емоционалне равнотеже, анксиозност, депресија, генерализована или специфична стресна стања итд. Иако није могуће непосредно осетити промену климе, захваљујући досадашњим знањима, могуће је припремити се, у мери у којој то адаптибилност људског организма дозвољава, и адекватно реаговати на исту. Те припреме подразумевају добро познавање и управљање интеракцијом човека и његове околине, било да је она природна или вештачка, односно, људских руку дело.
Reference
Aronson, E., Wilson, T. D. i Akert, K. M. (2005). Socijalna psihologija [Social Psychology]. Zagreb: Mate.
Aspinwall, L. G., & Taylor, S. E. (1997). A stitch in time: Self-regulation and proactive coping. Psychological bulletin, 121(3), 417.
Batson, C. D., Duncan, B. D., Ackerman, P., Buckley, T., & Birch, K. (1981). Is empathic emotion a source of altruistic motivation?. Journal of personality and Social Psychology, 40(2), 290.
Bostrom, A., Morgan, M. G., Fischhoff, B., & Read, D. (1994). What do people know about global climate change? 1. Mental models. Risk Analysis, 14(6), 959-970.
Brook, A. (2011). Ecological footprint feedback: Motivating or discouraging? Social Influence, 9, 113–128.
Cialdini, R. B., Baumann, D. J., & Kenric k, D. T. (1981). Insights from sadness: A three-step model of the development of altruism as hedonism. Developmental Review, 1, 207–223.
Corral-Verdugo, V., Tapia-Fonllem, C., & Ortiz-Valdez, A. (2015). On the relationship between character strengths and sustainable behavior. Environment and Behavior, 47(8), 877-901.
Doherty, T., & Clayton, C. (2011). The psychological impacts of global climate change. American Psychologist, 66, 265–276.
Feinberg, M., & Willer, R. (2011). Apocalypse soon? Dire messages reduce belief in global warming by contradicting just-world beliefs. Psychological Science, 22, 34–38.
Figley, C. R. (1995). Compassion fatigue: Toward a new understanding of the costs of caring. In B. H. Stamm (Ed.), Secondary traumatic stress: Self-care issues for clinicians, researchers, and educators (pp. 3-28). Baltimore, MD, US: The Sidran Press.
Homburg, A., Stolberg, A., & Wagner, U. (2007). Coping with global environmental problems: Development and first validation of scales. Environment and Behavior, 39(6), 754-778.
Hussain, A., Weisaeth, L., & Heir, T. (2011). Psychiatric disorders and functional impairment among disastervic times after exposure to a natural disaster: A population-based study. Journal of Affective Disorders, 128,135–141.
Kahneman, D., & Krueger, A. B. (2006). Developments in the measurement of subjective well-being. Journal of Economic Perspectives, 20(1), 3-24.
Keim, M. E. (2008). Building human resilience: The role of public health preparedness and response as an adaptation to climate change. American Journal of Preventive Medicine, 35, 508–516.
Kruse, L. (2006). Globalization and sustainable development as issues of environmental psychology. Umweltpsychologie Journal of Environmental Psychology, 10(1), 136-52.
Latané, B. (1981). The psychology of social impact. American psychologist, 36(4), 343.
Lin, C. Y. C. (2010). Instability, investment, disasters, and demography: natural disasters and fertility in Italy (1820–1962) and Japan (1671–1965). Population and environment, 31(4), 255-281.
Milutinović, S. (2018). Priručnik za planiranje prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u lokalnim zajednicama u Srbiji [Handbook for planning adaptation to altered climatic conditions in local communities in Serbia]. Beograd: Savez gradova i opština Republike Srbije.
Morrissey, S. A., & Reser, J. P. (2007). Natural disasters, climate change and mental health considerations for rural Australia. Australian Journal of Rural Health, 15, 120–125.
Nordlund, A. M., & Garvill, J. (2003). Effects of values, problem awareness, and personal norm on willingness to reduce personal car use. Journal of environmental psychology, 23(4), 339-347.
Pachauri, R. K., & Reisinger, A. (2007). IPCC fourth assessment report. IPCC: Geneva.
Piliavin, J. A., & Callero, P. L. (1991). Giving blood: The development of an altruistic identity. Baltimore, MD: Johns Hopkins University Press.
Randall, R. (2009). Loss and climate change: The cost of parallel narratives. Ecopsychology, 1118–1129.
Roberts, J. T., & Parks, B. C. (2007). A climate of injustice: Global inequality, north-south politics, and climate policy. Cambridge, MA: MIT Press.
Schultz P.W. (2002) Inclusion with Nature: The Psychology Of Human-Nature Relations. In: Schmuck P., Schultz W.P. (eds) Psychology of Sustainable Development. Springer, Boston, MA
Sims, J. H., & Baumman, D. D. (1972). The tornado threat: Coping styles of the North and Sout. Science, 176, 1386–1391.
Stamm, K. R., Clark, F., & Eblacas, R. P. (2000). Mass communication and public understanding of environmental problems: The case of global warming. Public Understanding of Science, 9, 219–237.
Sterman, J. D., & Booth Sweeny, L. (2002). Cloudy skies: Assessing public understanding of global warming. System Dynamics Review, 18(2), 207–240.
Tang, K. K., Petrie, D., & Rao, D. S. P. (2009). The income-climate trap of health development: A comparative analysis of Afric an and non-African countries. Social Science & Medicine, 69, 1099–1106.
Vlajković, J. (2005). Životne krize [Life crises]. Beograd: Žarko Albulj
Weber, E. (2006). Experience-based and description-based perceptions of long-term risk: Why global warming does not scare us (yet). Climatic Change, 77, 103–120.
