УТИЦАЈ ТЕМПЕРАТУРЕ, ПАДАВИНА И ВЛАЖНОСТИ ВАЗДУХА НА ШТЕТЕ ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА У ДРЖАВНИМ ШУМАМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME190610048AKljučne reči:
температура, падавине, влажност ваздуха, штете, шумеApstrakt
Климатске промене су у другој половини 20. века постале глобални проблем чије су последице све израженије. Негативни ефекти климатских промена у облику елементарних непогода највидљивији су на шумским састојинама и екосистемима. Истраживање o последицама неких климатских елемената на шумске састојине Републике Србије обухвата период од 2008. до 2017. године. За потребе истраживања подаци су преузети из званичних статистичких извештаја. Током истраживања прикупљни су и обрађени подаци о: средњој годишњој температури ваздуха, средњој годишњој суми падавина и средњој годишњој релативној влажности ваздуха; броју случајева настале штете и обиму штете у државним шумама од елементарних непогода (инсеката, биљних болести, природних непогода и пожара). Циљ овог рада је да на основу приказаних података и анализе добијених резултата утврди утицај посматраних климатских елемената на број случајева појава, обим настале штете и на штете по једном насталом случају од елементарних непогода у државним шумама Републике Србије. Значај овог рада је тај што он представља пионирски покушај да се на једном месту сагледају утицаји температуре, падавина и влажности ваздуха на број појава и обим штете у државним шумама од инсеката, биљних болести, природних непогода и пожара (елементарних непогода) на територији Републике Србије (без Аутономне Покрајине Косово и Метохија). У раду је утврђена нелинеарна зависност утицаја климатских фактора на број и обим настале штете.
Reference
Andrasko, K. (1990). Global warming and forests: An overview of current knowledge. Unasylva - No. 163 - Forestry and environment, Vol. 41 – 1990/4, pp. 3-11.
Банковић, С., Медаревић, М., Пантић, Д., & Петровић, Н. (2009). Национална инвентура шума Републике Србије [National forest inventory of the Republic of Serbia] – Шумски фонд Републике Србије. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за шуме, Београд.
Botkin, D. B., Nisbet, R. A., Simpson, L. G. (1992). Forests and Global Climate Change. In: S. K. Majumdar, L. S. Kalkstein, B. M. Yarnal, E. W. Miller, and L. M. Rosenfeld (eds.): Global Climate Change: Implications, Challenges and Mitigation Measures, Philadelphia, Pennsylvania Academy of Sciences, Chapter 19, pp. 274–290.
Брашанац – Босанац, Љ. (2013). Шумски екосистеми Србије у функцији заштите животне средине од негативог утицаја климатских промена [Forest ecosystems of Serbia in the function of environmental protection from negative climate changes impact]. Докторска дисертација. Универзитет у Београду. Географски факултет. Београд.
Даниловић, М. (2016). Избор метода и система рада при коришћењу случајних приноса насталих као последица сушења шума, ледолома и ледоизвала на подручју Србије [The choice of methods and systems of work when using random yields resulting from forest dieback, ice breaks and icethrows in Serbia]. Научноистраживачки пројекат (коначни извештај). Универзитет у Београду. Шумарски факултет. Катедра за искоришћавање шума. Београд.
Dragović, N. i sar. (ed.) (2017). Upravljanje prirodnim resursima u Jugoistočnoj Evropi: Šume, zemljište i vode [Natural Resources Management in South East Europe: Forests, Land and Water]. GIZ Skopje. str. 263.
http://seerural.org/wp-content/uploads/2018/02/NRM-Report-Serbian-Final.pdf
Đorđević, S. (ed.) (2015). Klimatske promene i prirodni hazard [Climate change and natural hazards]. Omladinsko udruženje „Naša Ljubovija”, Unija ekologa Uneko, Eko Drina Mali Zvornik. „Plus Kopi” Šabac.
Forest Europe (2015). State of Europe’s Forests 2015; 7th Ministerial Conference on the Protection of Forests in Europe. https://www.foresteurope.org/docs/fullsoef2015.pdf
Група аутора. (2016). Истраживања социо-економских аспеката ризика услед климатских промена у шумским подручјима [Research on the socio-economic aspects of risks due to climate change in forest areas]. Универзитет у Београду. Шумарски факултет. Катедра за бујице и ерозију и Катедра Економике и организације шумарства. Пројекат. Београд.
Илић Крстић, И. (2016). Социјално-еколошка безбедност, одрживи развој и квалитет живота [Socio-ecological Safety, Sustainable Development and Quality of Life]. Докторска дисертација. Универзитет у Нишу. Факултет заштите на раду у Нишу. Ниш. стр. 311.
Илић Крстић, И. (2018). Еколошка безбедност у пограничју: студија случаја [Ecological Safety at the border: a case study]. Монографија. Прометеј, Ниш. стр. 104.
IPCC, (2014). Climate Change 2014: Synthesis Report. Contribution of Working Groups I, II and III to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change [Core Writing Team, R. K. Pachauri and L. A. Meyer (eds.)]. IPCC, Geneva, Switzerland, pp. 151.
Караџић, Д. (2007). Климатске промене и њихов потенцијални утицај на проузроковаче болести шумског дрвећа и жбуња [Climate change and their potential effects on causes diseases of forest trees and shrubs], У: Кадовић, Р. & Медаревић, М. (Ур.): Шуме и промене климе, Зборник радова (стр. 153–164), Министарство за пољопривреду, шумарство и водопривреду Републике Србије – Управа за шуме и Универзитет у Београду – Шумарски факултет, Београд.
Kovačić, Z. (1995). Analiza vremenskih serija [Time Series Analysis]. Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet. Beograd.
Mijović, A. (ed.) (2014). The Fifth National Report to the United Nations Convention on Biological Diversity. Republic of Serbia, Ministry of Agriculture.
Милутиновић, Б. (2018). Приручник за планирање прилагођавања на измењене климатске услове у локалним заједницама у Србији [Planning Guide for Climate Change Adaptation in Local Communities in Serbia]. Стална конференција градова и општина. Београд.
Mudelsee, M. (2014). Climate Time Series Analysis: Classical Statistical and Bootstrap Methods, 2nd ed. Springer, Cham, Switzerland. pp. 454.
Nonić, D., Stanišić, M., Nedeljković, J. & Ranković, N. (2017). Cooperation in the climate change mitigation in forestry and nature protection at different levels of governance. Glasnik šumarskog fakulteta. Beograd. No 116: 99–140. Doi:/10.2298/GSF 1716099N
Perović, D. & Radukić, S. (2015). Comparative analysis of sustainable development components for the republic of Serbia and neighbouring countries, Teme, g. XLI, br. 3, july – september, pp. 747–765. Doi: 10.22190/TEME1703747P
Петровић, Г., & Грујовић, М. (2015). Економске штете од елементарних непогода у Србији и Шумадијском округу [The Economic Damage from Natural disasters in Sebia and Sumadija District]. Економски сигнали: пословни магазин, 10(2), 99–107.
Петровић, М. (2014). Ризик појам и класификација [Risk – Term and Classification], https://www.academia.edu/7183598, приступљено 27. априла 2019. године
Petz, B. (2007): Osnovne statističke metode za nematematičare [Basic Statistical Methods for Non-Mathematicians], VI izdanje, Udžbenici Sveučilišta u Zagrebu, Jastrebarsko: Naklada Slap, Zagreb.
Правилник о националној листи индикатора заштите животне средине [Rulebook on the National List of Indicators of Environmental Protection], „Службени гласник РС”, бр. 37/11. Службени гласник, Београд. (2011)
Ранковић, Н., Недељковић, Ј., Златић, М., Станишић, М. & Нонић, Д. (2016). Кретање обима штета од природних непогода у шумама Србије и утицај температуре и падавина [Influence of temperature and precipitation on the extent of forest damages from natural hazards], Гласник Шумарског факултета 114, Универзитет у Београду – Шумарски факултет, Београд. стр. 201–218 Doi: 10.2298/GSF1614201R
Републички завод за статистику, Статистички годишњак Републике Србије [Statistical Yearbook of the Republic of Serbia], Београд. (2018а)
Републички завод за статистику. Билтен – Шумарство у Републици Србији [Bulletin – Forestry in the Republic of Serbia], за период 2008–2017. године (2008–2017а)
Републички хидрометеоролошки завод. Метеоролоски годисњак 1 – климатолоски подаци [Meteorological Yearbook 1 - Climatological Data], за период 2008–2017. године. (2008–2017б)
Шешић, Б. (1978). Основи методологије друштвених наука [Fundamentals of Social Science Methodology], друго издање, Научна књига, Београд.
Vuletić, D., Kauzlarić, Ž., Balenović, I. & Krajter Ostoić, S. (2014). Assessment of forest damage in Croatia caused by Natural hazards in 2014. SEEFOR 5 (1): 65–79. Http://seefor.eu, pristupljeno 5. 10. 2018. godine
Wulff, S. (2011). Monitoring Forest Damege (Medods and Development in Sweden). Doctoral Thesis. Swedish University of Agricultural Sciences. Umeå.
Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама [Law on Disaster Risk Reduction and Emergency Management], „Службени гласник РС” бр. 87/18, приступљено, 17. маја 2019. године (2018б)
Закон о шумама [Forest Law], „Службени гласник РС” бр. 30/10, 93/12, 89/15 и 95/18, Службени гласник Републике Србије, Београд. (2010)
Živanović, S. (2012). Analysis of climate change elements to prediction of forest fires. Topla/Poplar No 189/190. pp. 163–170
Живановић, С., Ђорђевић, Г. & Радаковић, Н. (2012). Утицај климатских елемената на ризик шума од пожара на подручју НП „Ђердап” [Influence of climatic elements on forest fire risk in the NP Đerdap]. „Шумарство” 3–4. Београд. стр. 175–184.
Живановић, С., Вукин, М. & Кењевац, Б. (2019). Утицај временских прилика на појаву шумских пожара на подручју парка природе „Стара планина” током јула 2007. године [The impact of weather conditions on the occurrence of forest fire in „Stara Planina” Nature Park in July 2007], „Шумарство” 3–4. Београд. стр. 175–184.
