СТАВОВИ УЧЕНИКА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ПРЕМА БОРАВКУ У ПРИРОДИ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME190625078MKljučne reči:
ставови ученика, боравак у природи, основна школа, учитељиApstrakt
Иако се у области иновативних приступа васпитнообразовном раду указује на бројне предности ванучионичке наставе у природи, у нашој средини постоји релативно мали број истраживања која се баве анализом ефеката примене оваквог начина рада на ставове ученика према боравку у природи. Циљ нашег истраживања био је да испитамо раније формиране ставове ученика према боравку у природи, као и евентуалну повезаност ових ставова са дужином реализације ванучионичке наставе у природи. Узорак је пригодан и чине га 752 ученика четвртог разреда основних школа из Београда, као и 32 учитеља која предају овим ученицима. У истраживању је примењена АТОП скала, која се састоји од 12 ставки, распоређених у оквиру две целине које се односе на изјашњавање о позитивним и негативним странама боравка у природи. Налази показују да девојчице, у односу на дечаке, испољавају виши степен слагања са тврдњама које описују позитивне стране боравка у природи, али и са тврдњама које описују потенцијалне страхове приликом боравка у природи. Примена ванучионичке наставе у природи од стране учитеља није била повезана са разликама у исказаном мишљењу њихових ученика о предностима и страховима у вези са ранијим дечијим искуствима боравка у природи. Учитеље би требало мотивисати да у дужим временским периодима и чешће реализују ванучионичку наставу у природи. Потребно је пружити им додатну професионалну подршку у виду идеја, наставних програма и курсева професионалног развоја да би били спремнији за одржавање више часова у природном окружењу.
Reference
Anđelković, S. (2008). Integratedenvironmental tuition an example of holistic approach to education. U: N. Ognenska (ur.), II Balkan Scientific Conference – The Science, the Education and the Art in 21 Century, Vol 2 (114–120). Blagoevgrad, Bulgaria, Jugozapadni univerzitet „Neofil Rilski” Blagoevgrad.
Anđelković, S. (2018). Vaspitanje i obrazovanje za održivi razvoj: učenje i poučavanje van učionice. Beograd: Geografski fakultet.
Ballantyne, R., Packer, J. (2002). Nature-based Excursions: School Students' Perceptions of Learning in Natural Environments. International Research in Geographical and Environmental Education, 11(3), 218-236, DOI: 10.1080/10382040208667488
Banđur, V., Veinović, Z. (2008). Škola u prirodi i obrazovanje za životnu sredinu (Šuma kao učionica). Pedagoška stvarnost, 9–10, 973–980.
Beyer, K., Bizub, J., Szabo, A., Heller, B., Kistner, A., Shawgo, E. & Zetts, C. (2015). Development and validation of the attitudes toward outdoor play scales for children. Social Science & Medicine 133, 253-260.
Bognar, L., Matijević, M. (2002). Didaktika. Zagreb: Školska knjiga.
Borsos, E., Patocskai, M., Boric, E. (2018). Teaching in nature? Naturally!. Journal of Biological Education, 52(4), 429-439, DOI: 10.1080/00219266.2017.1420679
Chiumento, A., Mukherjee, I., Chandna, J., Dutton, C., Rahman, A., & Bristow, K. (2018). A haven of green space: learning from a pilot pre-post evaluation of a school-based social and therapeutic horticulture intervention with children. BMC Public Health, 19(1), N.PAG. doi:10.1186/s12889-018-5661-9
Christie, B., Higgins, P. & McLaughlin, P. (2014). ‘Did you enjoy your holiday?’ Can residential outdoor learning benefit mainstream schooling? Journal of Adventure Education & Outdoor Learning. 14 (1), 1–23.
De Knop, P., Engström, L.M., & Skirstad, B. (1996). Worldwide trends in youth sport. In P. De Knop, L.M. Engström, B. Skirstad, & M. R. Weiss (Eds.), Worldwide Trends in Youth Sport (pp. 276‒281). Champaign, IL: Human Kinetics.
Dickinson, E. (2013). The Misdiagnosis: Rethinking “Nature-deficit Disorder”. Environmental Communication, 7 (3), 315-335.
Driessnack, M. (2009). Children and Nature-Deficit Disorder. Journal For Specialists In Pediatric Nursing, 14 (1), 73-75. doi:10.1111/j.1744-6155.2009.00180.x
Dubljanin, S., Mihajlović, D., Radović, V. (2019). Komparativna analiza modela nastave u prirodi u Srbiji i skandinavskim zemljama [Comparative analysis of outdoor education in Serbia and scandinavian countries]. Teme, 18 (1), 175–190. doi:10.22190/TEME190110015D
Fiennes, C., Oliver, E., Dickson, K., Escobar, D., Romans, A. & Oliver, S. (2015). The Existing Evidence-Base about the Effectiveness of Outdoor Learning. Retrieved January 12, 2019 from World Wide Web https://www.outdoor-learning.org/Portals/0/IOL%20Documents/Research/outdoor-learning-giving-evidence-revised-final-report-nov-2015-etc-v21.pdf?ver=2017-03-16-110244-937
Fromm, E. (1964). The heart of man: Its genius for good and evil. New York, NY: Harper & Row.
Grimwood, B. R., Gordon, M., & Stevens, Z. (2018). Cultivating Nature Connection: Instructor Narratives of Urban Outdoor Education. Journal Of Experiential Education, 41(2), 204-219. doi:10.1177/1053825917738267
Guttman, L. (1953). Image theory for the structure of quantitative variates. Psychometrika, 18 (4), 277–296.
Hovardas, T. (2016). Primary school teachers and outdoor education: Varying levels of teacher leadership in informal networks of peers. The journal of environmental education, 47 (3), 237-254.
Louv, R. (2009). Do Our Kids Have Nature-Deficit Disorder?. Educational Leadership, 67 (4), 24-30.
Kadijevich, Dj. M. (2018). Data modelling using interactive charts. The Teaching of Mathematics, 21 (2), 55–72.
Kadijevich, Dj. (2006). Developing trustworthy TIMSS background measures: A case study on mathematics attitude. The Teaching of Mathematics, 9 (2), 41–51.
Kaplan, S. (1995). The restorative benefits of nature: toward an integrative framework. Journal of environmental Psychology, 15, 169–182.
Kling, K., Margaryan, L. & Fuchs, M. (2018) (In) equality in the outdoors: gender perspective on recreation and tourism media in the Swedish mountains, Current Issues in Tourism
doi: 10.1080/13683500.2018.1495698
Knežević, G. D., & Momirović, K. (1996). RTT9G i RTT10G – dva programa za analizu metrijskih karakteristika kompozitnih mernih instrumenata. u: Kostić Petar [ur.]. Merenje u psihologiji, Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, br, 2, 37-56.
Martin, D. J. (2012). Elementary science methods: A constructivist approach. Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning.
Mayer, F. S., & Frantz, C. M. (2004). The connectedness to nature scale: A measure o-f individuals’ feeling in community with nature. Journal of Environmental Psychology, 24 (4), 503-515. doi:10.1016/j.jenvp.2004.10.001
McCurdy, L. E., Winterbottom, K. E., Mehta, S. S., & Roberts, J. R. (2010). Using nature and outdoor activity to improve children's health. Current Problems In Pediatric And Adolescent Health Care, 40(5), 102-117. doi:10.1016/j.cppeds.2010.02.003
Mihajlović, D. (2012). Nastava u prirodi – iskustva i stavovi učitelja u Srbiji. [Teaching in nature—experiences and attitudes of teachers in Serbia] Norma, 17 (2), 193–200.
Nacionalni program zaštite životne sredine [National program of environmental protection]. Službeni glasnik RS, Br. 12/2010.
Nacionalna strategija održivog razvoja [National strategy for sustainable development]. Službeni glasnik RS, Br. 57/2008.
Norðdahl, K., & Jóhannesson, I. Á. (2015). Children's Outdoor Environment in Icelandic Educational Policy. Scandinavian Journal Of Educational Research, 59 (1), 1-23. doi:10.1080/00313831.2013.821091
Quibell, T., Charlton, J., & Law, J. (2017). Wilderness Schooling: A controlled trial of the impact of an outdoor education programme on attainment outcomes in primary school pupils. British Educational Research Journal, 43(3), 572-587. doi:10.1002/berj.3273
Rickinson, M., Dillon, J., Teamey, K., Morris, M., Choi, M. Y., Sanders, D., &Benefield, P. (2004). A review of research on outdoor learning. Preston Montford, Shropshire: Field Studies Council.
Ristić, M. R., i Blagdanić, S. R. (2017). Nove perspektive u obrazovanju – vanučionička nastava u digitalnom okruženju [New Trends in Education – Out-of-Classroom Teaching and Learning in Digital Environment]. Inovacije u nastavi – časopis za savremenu nastavu, 30 (2), 1–14. doi: 10.5937/inovacije1702001R
Stanisavljević-Petrović, Zy., i Marković, M. (2014). Partnerstvo škole i okruženja – nastava izvan učionice [Partnership between the school and the environment: Teaching outside the classroom]. Facta universitatis - series: Philosophy, Sociology, Psychology and History, 13 (2), 53–64.
Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine [Strategy for Education Development in Serbia 2020]. Službeni glasnik RS, Br. 107/2012.
Vukićević, V., Pajić, N., Čokorilo, D., Lukić, N., Miličković, V., & Bjelica, M. (2018). Posturalni status dece mlađeg školskog uzrasta urbane i ruralne sredine [Postural status of primary school children from urban and rural environment]. Glasnik Antropološkog društva Srbije, (53), 71–77.
White, R., Eberstein, K. & Scott, D. (2018). Birds in the playground: Evaluating the effectiveness of an urban environmental education project in enhancing school children’s awareness, knowledge and attitudes towards local wildlife. PLoS ONE 13(3):e0193993. https://doi.org/ 10.1371/journal.pone.0193993
Wilson, E. O. (1984). Biophilia: The human bond with other species. Cambridge, MA: Harvard University Press.
Yang-Huang, J., van Grieken, A., Wang, L., Jaddoe, V. W. V., Jansen, W., & Raat, H. (2018). Ethnic background and children’s television viewing trajectories: The Generation R Study. PLoS ONE, 13(12), 1–14. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0209375
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja [Law on the Fundamentals of the Education System]. Službeni glasnik RS, 88/2017; 27/2018; 10/2019.
