СТРУКТУРИСАНО И НЕСТРУКТУРИСАНО ВРЕМЕ И РИЗИЧНО ПОНАШАЊЕ АДОЛЕСЦЕНАТА У УСЛОВИМА ДРУШТВЕНЕ КРИЗЕ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME190911013JKljučne reči:
слободно време, друштвена криза, ментално здравље, интервенцијеApstrakt
Циљ истраживања био је утврдити колико адолесценти радије бирају поједине типове структурисаног слободног времена и неструктурисаног времена (доколице), као и њихову повезаност са ризичним понашањем адолесцената у условима друштвене кризе. Узорак су чинили адолесценти (Н = 287), 116 или 40,4% мушких и 171 или 59,6% женских испитаника, од 18 година до 24 године, просечне старости 20,44 године (АС = 20,44, СД = 2,75), који живе на територији Косова и Метохије. Коришћени су: Упитник за процену слободног времена и доколице (конструисан за потребе истраживања), Скала за процену ризичног понашања (енгл. Risk Behavior Rating Scale (RBRS); Scaar, 2009). Подаци су обрађени дескриптивном статистиком, корелационом и регресионом анализом, т-тестом. Резултати су показали да адолесценти најрадије бирају интернет као неструктурисану активност, а најмање позориште као структурисану активност. Добијена је негативна повезаност академског успеха и ризичног понашања, што указује на то да уколико адолесценти постижу боље резултате у академској каријери, имају мање склоности ка ризичном понашању. Према добијеним резултатима, младићи су склонији ризичном понашању од девојака, а ризично понашање адолесцената може се предвидети са 14% варијансе (значајни предиктори су неструктурисано слободно време и пол адолесцената). Један од циља рада био је да укажемо на значај структурисања слободног времена адолесцената у циљу подстицања њиховог адекватног раста и развоја, уз неопходно ангажовање стручњака из различитих области.
Reference
Anić, V. (2009). Veliki rječnik hrvatskoga jezika [The big Dictionary of Croatian language]. Zagreb: Novi liber.
Barnett, L. A. (2006). Accounting for leisure preferences from within: The relative contributions of gender, race or ethnicity, personality, affective style, and motivational orientation. Journal of Leisure Research (38), 445-474.
Buljan-Flander, G., Durman-Marijanović, Z., & Ćorić-Špoljar, R. (2007): Pojava nasilja među djecom s obzirom na spol, dob i prihvaćenost/odbačenost u školi [The appearance of violence among the children in regards to gender, age and acceptance/rejection in the school]. Društvena istraživanja, 16 (1-2), 157–174.
Videnović, M., & Baucаl, A. (2011). Adolescenti i rizična ponašanja: odraz iracionalnosti ili racionalnosti [Adolescents and risky behavior: irrationality or rationality]. Psihološka istraživanja, XIV (1). 25–46.
Vejnović, D. (2004). Teorija tranzicije i društvena kriza [Theory of transition and society crisis]. Sociološki pregled, XXXVIII (1-2), 37–44.
Gilman, R. (2001). The relationship between life satisfaction, social interest, and frequency of extracurricular activities among adolescent students. Journal of Youth and Adolescence, 30, 749-767.
Godbey, G. (2008). Leisure in your life. New perspectives. State College, PA Venture Publishing.
Đorđević D. (2003). Pedagoški smisao slobodnog vremena [Pedagogical sense of leisure time]. Pedagogija, Beograd: Pedagoško društvo Srbije.
Zloković, J., & Vrcelj, S. (2010). Rizična ponašanja djece i mladih [Risky behaviors among children and adults]. Odgojne znanosti, 12 (1), 197–213.
Ilišin, V. (2002). Interesi i slobodno vrijeme mladih [Interests and leisure time of the youngsters]. U Ilišin, V. I Radin, F.(ur.). Mladi uoči trećeg milenija (pp. 269–302). Zagreb: Institut za društvena istraživanja – Državni zavod za zaštitu obitelji, materinstva i mladeži.
Irby, M., & Tolman, J. (2002). Rethinking leisure time: Expanding opportunities for young people and communities (Tech. Rep.). Washington, DC: The Forum for Youth.
Iso-Ahola, S. E., & Crowley, E. D. (1991). Adolescent substance abuse and leisure boredom [Zloupotreba supstanci od strane mladih i dosada u slobodno vreme]. Journal of Leisure Research, 23, 260-271.
Janković, V. (1973). Slobodno vrijeme u suvremenoj pedagoškoj teoriji i praksi [Leisure time in modern pedagogical theory and practice]. Zagreb: Pedagoško-književni zbor.
Kleiber, D. A. (1999). Leisure experience and human development: A dialectical interpretation. New York: Basic Books.
Kaličanin, P., & Petrović, D. (2001). Priručnik o stresu [Manual about stress]. Beograd: Institut za mentalno zdravlje.
Larson, R. W. (2000). Toward a psychology of positive youth development. American Psychologist, 55, 170-183.
Larson, R. W., & Verma, S. (1999). How children and adolescents spend their time across the world: Work, play, and developmental opportunities. Psychological Bulletin, 125, 701-736.
Ljubičić, M. (2012). Pregled definicija i trendova rizičnih ponašanja mladih [Overview of definitions and risky behavior trends among the young]. Teme, 36(1), 85–100.
Mahoney, J. L., & Cairns, R. B. (1997). Do extracurricular activities protect against early school dropout? Developmental Psychology, 33, 241-253.
Mahonеy, J. L., Schweder, A. E., & Stattin, H. (2002). Structured after-school activities as a moderator of depressed mood for adolescents with detached relations to their parenst. Journal of Community Psychology, 30, 69–86.
Mihić, J., & Bašić, J. (2008): Preventivne strategije – eksternalizirani poremećaji u ponašanju i rizična ponašanja djece i mladih [Preventive strategies-external behavioural disorders and risky behavior among children and youngsters]. Ljetopis socijalnog rada, 15, 445–471.
Minić, J. (2014). Osećaj porodične koherentnosti kod adolescenata. [The Sense of family coherence among the adolescents]. Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet. Doktorska disertacija.
Митровић, Д., Смедеревац, С., Грујичић, С., & Чоловић, П. (2006). Типолошки приступ ризичном понашању адолесцената [Typological approach to risky behavior among the adolescents]. Зборник Института за педагошка истраживања, 1, 264–278.
Mladenović, J., & Todorović, J. (2008). Porodični činioci depresivnosti mladih [Family factors of depression among the young]. U Zborniku radova: Mladi i porodica (pp. 63–76). Niš: Filozofski fakultet Niš, Departman za psihologiju, Centar za psihološka istraživanja.
Munjiza, M. (2002). Psihosocijalne posledice psihijatrijskih poremećaja [Psycho-social consequences of psychiatric disorders]. U Kaličanin, P. (Ur). Psihijatrija: zaštita mentalnog zdravlja, (pp. 279–319). Beograd: Medicinski fakultet.
Novak, M. & Bašić, J. (2008). Internalizirani problemi kod djece i adolescenata: obilježja i mogućnosti prevencije [Internalized problems among children and adolescents: features and chances for prevention]. Ljetopis socijalnog rada, 15 (3), 473–498.
Osgood, D. W., Wilson, J. K., O’Malley, P. M., Bachman, J. G., & Johnston, L. D. (1996). Routine activities and individual deviant behavior. American Sociological Review, 61, 635-655.
Педагошки речник [Dictionary of Pedagogy] (1967). Београд: Завод за издавање уџбеника СРС.
Pedagoška encikolpedija [Encyclopedia of Pedagogy] (1989). Beograd: Zavod za uđžbenike i nastavna sredstva.
Previšić, V. (2000). Slobodno vrijeme između pedagogijske teorije i odgojne prakse [Leisure time between pedagogical theory and educative practice]. Zagreb: Napredak, 141 (4), 403–410.
Ricijaš, N., Krajcer, M., & Bouillet, D. (2010). Rizična ponašanja zagrebačkih srednjoškolaca – razlike s obzirom na spol [Risky behavior of high school students in Zagreb-gendered differences]. Odgojne znanosti. 12 (1), 45–63.
Rizvan, M. (2013). Povezanost privrženosti prijateljima i sklonosti rizičnim ponašanjima i delikvenciji u adolescenciji [The connection of closeness to friends with the affinity towards risky behavior and deliquence in adolescence]. Diplomski rad. Zagreb: Filozofski fakultet.
Rosić, V. (2005). Slobodno vrijeme – slobodne aktivnosti [Leisure time – leisure activities]. Rijeka: Biblioteka Educo.
Станојевић, Д. (2019). Савремени модели менталног здравља – од одсуства патологије до благостања [Modern models of mental health - from the absence of pathology to well-being]. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Stanojević, D., Radović, O., & Jaredić, B. (2013). Korelacije između zadovoljstva porodicom, rizičnog ponašanja, pozicije u društvu i akademskog uspeha kod srednjoškolaca [Correlation between satisfaction with family, risky behavior, social status and academic achievement among the high school students]. Saopštenje na 19. naučnom skupu empirijska istraživanja u psihologiji. Beograd: Institut za psihologiju, Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu. Rezimei, 178–179.
Skaar, N. R. (2009). Development of the Adolescents’ Exploratory and Risk Behaviour Rating Scale. (Unpublished Doctoral Dissertation). Faculty of the Graduate School of the University of Minnesota, USA.
Trnavac, N., & Đorđević, J. (2010). Pedagogija [Pedagogy]. Beograd: Naučna KMD.
Ćurčić, V. (2005). Mentalno zdravlje mladih – rizik i šansa [Mental health of the young – risks and chances]. Beograd. Psihijatrija danas, 37(1), 87–107.
Fredricks, J. A., Alfeld-Liro, C. J., Hruda, L. Z., Eccles, J. S., & Ryan, A. M. (2002). A qualitative exploration of adolescents’ commitment to athletics and the arts. Journal of Adolescent Research, 17, 68-97.
Henderson, K. (2010). Leisure studies in the 21st century: The sky is falling? Leisure Sciences, 32, 391-400.
Hafner, P. (1997). Društvene promene i društvene krize danas. [Changes in society and social crises today]. Teme, XX (3-4), 327–337.
Holt, M. (1998). Young People, Leisure and the Construction of Sexual Identities: A report on work in progress. UK: University of Birmingham.
Caldwell, L. L. (2008). Youth development through leisure: A global perspective. World Leisure Journal, 50 (1), 3-17.
Caldwell, L. L., & Baldwin, C. K. (2005). A developmental approach to understanding constraints to adolescent leisure. In E. L. Jackson (Ed.), Constraints to leisure (pp. 75-88). State College, PA: Venture Publishing Inc.
Csikszentmihalyi, M., & LeFevre, J. (1989). Optimal experience in work and leisure. Journal of Personality and Social Psychology, 56, 815–822.
Cohen-Gewerc, E.,& Stebbins, R. A. (2007). The idea of leisure. In E. Cohen-Gewerc & R. A. Stebbins (Eds.), The pivotal role of leisure education: Finding personal-fulfillment in this century (pp. 1-14). State College, PA: Venture.
Cooper, H., Valentine, J. C., Nye, B., & Lindsay, J. J. (1999). Relationships between five after-school activities and academic achievement. Journal of Educational Psychology, 91, 369-378
