ПУТОВАЊЕ У ИНОСТРАНСТВО КАО ПРАКСА КУЛТУРНЕ ПОТРОШЊЕ У ДРУШТВУ СРБИЈЕ

Autori

  • Љубица М. Рајковић Универзитет у Београду Географски факултет , Србија

DOI:

https://doi.org/10.22190/TEME1702337R

Ključne reči:

културна потрошња, путовање у иностранство, дистинкција, Србија

Apstrakt

Рад представља истраживање путовања у иностранство као праксе културне потрошње у друштву Србије. Анализиран је однос културне потрошње кроз путовање у иностранство и образовања, занимања и места боравка, који генеришу одређене културне праксе – путовање у иностранство грађана који користе услуге туристичких агенција у друштву Србије. Према становишту Бурдијеове (Bourdieu) теорије културне потрошње, класна припадност појединца и његове породице детерминишу културну потрошњу и задовољавање културних потреба, те путовање у иностранство добија изузетну важност у свакодневном животу доминантних структурних група. У друштву Србије као средишња оса што дели праксу културне потрошње међу становништвом које путује у иностранство појављују се димензије: занимање, образовање и место боравка. Тако, путовање у иностранство преко агенција, као културна форма у полупериферијском друштву, какво је друштво Србије, функционише као знак дистинкције која је отворена само вишим слојевима.

Анкетирање је обављено у периоду март–мај 2014. године у туристичким агенцијама у Београду, као и у градовима централне Србије. Узорак је састављен од испитаника из градских и сеоских насеља, укупно 613 јединица популације. 

 

Biografija autora

  • {$ime} {$affilijacija}
    Dr Ljubica Rajković je završila studije sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1977 godine. Na istom fakultetu, na Grupi za sociologiju magistrirala je 1992. godine, a doktorsku tezu odbranila je 1999. godine i stekla zvanje doktora socioloških nauka. Zaposlena je od 1978. godine kao profesor Sociologije u Gimnaziji u Kruševcu, a potom na Višoj školi za obrazovanje vaspitača u Kruševcu. U zvanje docenta izabrana je 2000. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Priština sa sedištem u Kruševcu. Od 2003. godine angažovana je u zvanju docenta na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je 2010. Godine izabrana u zvanje vanrednog profesora za predmet Sociologija. Saradnik je Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu. Učestvovala je sa referatma na stručnim naučnim skupovima u zemlji i u inostranstvu. Radila je na realizaciji više naučnih projekata.

Reference

Благојевић Хјусон, Mарина. 2011. Жене и мушкарци у Србији: шта нам говоре бројеви? [Women and Men in Serbia: What do the Numbers Tell us?]. Програм Уједињених нација за развој, Београд.

Blagojević, Marina. 2009. Knowledge Production at the Semiperiphery: A Gender Perspective, Belgrade: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Božović R., Ratko (1991). Kultura potreba [The Culture of Needs], Beograd: Naučna knjiga.

Burdije, Pjer. 2013. Distinkcija: društvena kritika suda [Distinction: A Social Critique of the Judgement of Taste], Podgorica, CID

Burdije, P. 2004. „Habitus i prostor stilova života” [The Habitus and Space of Lifestyles], U: Kultura, br.109/112, Beograd, str. 131–170.

Burdije, Pjer. 1999. Nacrt za jednu teoriju prakse [Outline of a Theory of Practice], Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Bourdieu, Pierre (1984). Distinction. A Social Critique of the Judgement of Taste, Harvard University Press, Cambridge USA.

Bourdieu, P. (1985). The forms of capital, in: Richardson, J.G. (Ed.). Handbook of Theory and Research for the Sociology of Education. New York: Greendwood.

Cvetičanin, Predrag and Mihaela Popiscu. 2011. „The art of making classes in Serbia: Another particular case of the possible”, Poetics 39 (6), str. 444–468.

Cvetičanin, Predrag. 2007. Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije [Cultural Needs, Habits and Taste of the Serbian Citizens]. Niš: Odbor za građansku inicijativu.

Cvetičanin, Predrag (2002): „Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije” [Cultural Needs, Habits and Taste of the Serbian Citizens], OGI/Pro Helvetia.

Coleman, J. (1988). Social capital in the creation of human capital. The American Journal of Sociology.

Dragićević-Šešić, Milena (1983). Turističke potrebe kao kulturne potrebe [Tourism Needs as Cultural Needs]. U: Časopis „Kultura”, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd.

Čolić, S. (2008) Sociokulturni aspekti potrošnje, potrošačke kulture i društva [Sociocultural Aspects of Consumption, Consumer Culture and Society], Društvena istraživanja, 17/6; 953–973.

Halpern, D. (2005). Social Capital. Cambridge: Polity Press.

Ignjatović, S. i Tomanović, S. (2011). „Socijalni kapital i prostor” [Social Capital and Space], u: Sociologija i prostor, 49 (2011) 191 (3): 269–286.

Košničar, Sofija (1999): „Kulturne potrebe i ponašanja stanovnika Srbije (I, III)” [Cultural Needs and Behaviour of the Serbian Citizens], u: Zbornik Matice srpske za društvene nauke, br. 104–105, str. 89–108, Novi Sad.

Portes, A. (2000). The Two Meanings of Social Capital. Sociological Forum, 15 (1): 1–12.

Putnam, R.D. (1995). Bowling alone revisited. The Responsive Community, 5 (2): 18–33.

Putnam, R.D. (2000). Bowling Alone. New York: Simon and Schuster Paperbacks.

Spasić, Ivana. 2013. Kultura na delu. Društvena transformaciјa Srbije iz burdijeovske perspektive [Culture in Action. Social transformation of Serbia from Bourdieu’s Perspective], Beograd: Edicija REČ.

Preuzimanja

Dodatni fajlovi

Objavljeno

2017-08-19

Broj časopisa

Vol. XLI, No 2, 2017

Rubrika

Članci