РАЗВОЈНИ ПРОЦЕСИ У ИНДУСТРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ТОКОМ ПРВЕ ДЕЦЕНИЈЕ 21. ВЕКА
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME191106040GKljučne reči:
индустрија, развојни процеси, приватизација, запосленост, Република СрбијаApstrakt
Прва деценија 21. века у Републици Србији карактерише се бројним променама економске природе. То је, у ствари, био период убрзаних реформи заснованих на неолибералном концепту чија је реализација требало да усмери привреду Републике Србије према тржишном начину привређивања, омогући релативно високе стопе привредног раста, подигне ниво националне конкурентности и, на крају, да припреми српску привреду за тржишну утакмицу. Међутим, десетогодишња примена овог концепта усмерила је српску привреду ка другом правцу: ка страној штедњи, несразмерном расту сектора неразмењивих добара и услуга и прегревању домаће тражње као основног покретача раста. Немогућност аутономног или делимично аутономног стварања сопствених извора раста, на једној страни, и наставак спирале задуживања у иностранству, на другој страни, кључни су показатељи тадашњег стања привреде. Због тога је Република Србија била принуђена да приступи промени модела привредног раста. Према многим мишљењима, развојни процеси у индустрији, њен положај у новоформираној привредној структури земље, као и структурне промене унутар саме индустрије – један су од кључних узрока негативних развојних токова у привреди Републике Србије током прве деценије 21. века. Имајући то у виду, у овом раду анализирају се развојни процеси у индустрији Републике Србије током прве деценије 21. века, и то: промене у структури индустрије, резултати приватизације индустрије, кретање запослености у индустрији и кретање спољнотрговинске размене индустрије.Reference
Арандаренко, М. (2009). Запосленост између транзиције и економске кризе. (Employment between transition and economic crisis.). Београд: Транзиција у Србији - Глобална економска криза.
Аранђеловић, З., Глигоријевић, Ж. (2008). Национална економија, (National economy). Ниш: СВЕН.
Глигоријевић, Ж. (1999). Утицај агресије НАТО-а на својинску трансформацију југословенске привреде,( The Impact of NATO Aggression on the Property Transformation of the Yugoslav Economy). Ниш: Економске теме број 1-2, стр. 21-30.
Глигоријевић, Ж. (2019). Економика индутрије,(Economics of industry). Ниш: СВЕН.
Глигоријевић, Ж., Марјановић, В., (2016). Утицај привредног система на привредну структуру (анализа на примеру Републике Србије). (Impact of the economic system on the economic structure (analysis on the example of the Republic of Serbia)) Антикризне политике и посткризни процеси: изазови економске науке, Ниш: Економски факултет.
Глигоријевић, Ж., Ћоровић, Е., (2018). Економика индутрије.( Economics of industry). Ниш – Нови Пазар: Државни Универзитет у Новом Пазару.
Ђукић, П. (2009). Економски раст, стабилност и запосленост у 2010: Како из кризе (а да то не води у нову). (Economic Growth, Stability and Jobs in 2010: Getting Out of the Crisis (Without Leading It to the New)). Економска политика Србије у 2010. године - Ка новом моделу макроекономске стабилности, Београд: Научно друштво економиста.
Ковачевић, М., (2008). Реалне и виртуелне перформансе привреде Србије у периоду 2000-2007. године. (Real and virtual performance of Serbian economy in the period 2000-2007.) Текућа привредна кретања, економска политика и структурне промене у Србији 2007/2008. године, Београд: Научно друштво економиста.
Поповић, Т., (1996). Основе транзиције и програм приватизације (случај Југославије). (Fundamentals of Transition and Privatization Program (The Case of Yugoslavia)). Београд: Институт економских наука, стр. 20.
Раичевић, В., Ћоровић, Е., (2010). Либерализација трговине са Турском и њен утицај на текстилну индустрију Србије. (Trade liberalization with Turkey and its impact on Serbia's textile industry.). Нови Сад: Право - теорија и пракса број 2.
Савић, Љ., (2006) Приватизација - велики успех или транзициона заблуда. (Privatization - a great success or a transitional misconception). Београд: Економски анали, април стр. 238.
Стаменковић, С., Ковачевић, М., Вучковић, В., Николић, И., Бушатлија, М., (2009). Економска политика у 2010. години: Ка новом моделу равнотеже. (Economic policy in 2010: Towards a new equilibrium model.) Београд: Научно друштво економиста.
Ћоровић, E., (2012). Улога текстилне индустрије у процесу структурног прилагођавања привреде Србије. (The role of the textile industry in the process of structural adjustment of the Serbian economy) (докторска дисертација) (Phd thesis), Ниш: Економски факултет.
Ћоровић, Е., (2010). Текстилна индустрија Србије у процеу либерализације трговинских односа. (Serbian textile industry in the process of liberalization of trade relations.). Ниш: Економика број 2.
Ћоровић, Е., (2011). Могући доприноси текстилне индустрије јачању извозне оријентације привреде Србије. (Possible contributions of the textile industry to strengthening the export orientation of the Serbian economy). Косовска Митровица: ЕС.НБЕ.
Ћоровић, Е., (2012). Ефекти приватизације текстилне индустрије Србије. (The effects of privatization of the textile industry of Serbia.). Ниш: Економика број 2.
Ћоровић, Е., Јовановић, П., Ристић, Л., (2013). Current Trends on the World Textile Market and the Competitiveness of the Serbian Textile Industry. Fibres&Textiles in Eastern Europe 5 (101), Lodz.
Цветковић, М., (2007). Изјава за Политику, („Политика“ daily newspaper statemen), Београд, 27. септембар 2007. године.
Церовић, Б. (2004). Економика транзиције, (Economics of Transition) Београд: Институт економских наука, стр. 16.
Шошкић, Д., (2009). Промене структуре БДП и могуће мере економске политике. (Changes in GDP structure and possible economic policy measures.) Економска политика Србије у 2010. години – ка новом моделу равнотеже, Београд: Научно друштво економиста.
