RELIGIOUS TOURISM IN THE REPUBLIC OF SERBIA – ATTITUDES OF THE VISITORS OF THE MONASTERY

doi:10.22190/TEME200218051D

Autori

Dejan Đorđević Ekonomksi fakultet Univerziteta u Nišu , Србија
Vukašin Šušić Ekonomksi fakultet Univerziteta u Nišu
Ljiljana Lešević Turistička organizacija Novog Pazara

DOI:

https://doi.org/10.22190/TEME200218051D

Ključne reči:

верски туризам, религија, манастир, хришћанство, православље

Apstrakt

Везе и односи између религије и туризма бивају временом све комплекснији и развијенији, а најбоље се огледају у бројним сакралним објектима и садржајима, који су временом постали предмет интересовања туриста. Са омасовљавањем туризма, културни садржаји и историјске вредности сакралних објеката привлаче све више посетилаца, тако да је њихова изворна религијска намена често у другом плану. Зато је веома тешко повући границу између религиозног и културног облика туризма, јер туристи верници и туристи који посећују верска места из културних и сазнајних потреба ипак имају и нешто заједничко: и једни и други посетиоци верских објеката имају одређене духовне потребе, али се оне испољавају на различите начине. Република Србија је, захваљујући пре свега свом географском положају, имала бурну историју, што је оставило трага и у виду богатства сакралне архитектуре. Последњих деценија, са повећаном популарношћу верског туризма у свету, и верски објекти Републике Србије добијају на значају.

Reference

Bouma, G.D. (2007). Religious resurgence, conflict and the transformation of boundaries. In P. Beyer and L., Beaman (eds) Religion, globalization and culture, Leiden: Koninklijke Brill NV (6, pp. 187-202).

Digance, J. (2006). Religious and secular pilgrimage: journeys redolent with meaning. Tourism, Religion and Spiritual Journeys, Routledge, London and New York (pp. 36-48).

Kaelber, L. (2002). The sociology of Medieval pilgrimage: contested views and shifting boundaries. in W. Swatos and L. Tomasi (eds) From Medieval Pilgrimage to Religious Tourism: the social end cultural economics of piety, Westport, Conn: Praeger (pp. 51-74).

Martinez, R., Minguez, M. (2015). El turismo religioso como elemento revalorizador de una tradicion local: La incorporacion de Jalostotitlán a los Pueblos Mágicos [Religious tourism as a revaluing element of a local tradition: The incorporation of Jalostotitlán to the Magical Towns]. International Journal of ScientificManagement and Tourism, 2, 53-79.

Mićunović. M., Novaković N., Stefanović G. (2015). Verski turizam i mogući negativni efekti u odnosu na manastire [Religious tourism and possible negative effects in relation to monasteries]. Biz Info, 6(1), 43–52.

Nedeljković, S., Markov, S. (2006). Pokloničko putovanje – oblik verskog turizma u Srbiji danas [Pilgrimage - a form of religious tourism in Serbia]. Turizam, 10, 78–80.

Nedeljković, S., Markov, S. (2007). Motivacija za putovanje religioznih turista u Srbiji – kvalitativna analiza [Motivation for travel of religious tourists in Serbia - qualitative analysis]. Turizam, 11, 17–20.

Olsen, D.H., Timothy, D.J. (2006). Tourism and religious journeys. Tourism, . In D. Timothy & D. Olsen (Eds.), Tourism, religion and spiritual journeys (pp. 1-21). Abingdon: Routledge

Olsen, D. (2006). Management issues for religious heritage attractions. In D. Timothy & D. Olsen (Eds.), Tourism, religion and spiritual journeys (pp. 104–120). Abingdon: Routledge

Plavša, J. (2000). Turističke regije sveta [Tourism regions of the world]. Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad.

Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. u Republici Srbiji [Census of population, households and homes 2011 in the Republic of Serbia] (2013). Veroispovest, maternji jezik i nacionalna pripadnost, knj. 4., Republički zavod za statistiku, Beograd.

Rabotić, B. (2012). Selektivni oblici turizma [Selective forms of tourism]. Visoka turistička škola, Beograd.

Radisavljević Ćiparizović, D. (2012). Religioznost hodočasnika u Srbiji: Studija slučaja tri svetilišta Religiosity pilgrims in Serbia: Case study three shrines [Religiosity of pilgrims in Serbia: Case study three shrines]. Filozofija i društvo XXIII (1), Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet (str. 53–68).

Robles, S. J. (2001). Turismo religioso - alternativa de apoyo a la preservación del Patrimonio y Desarrollo [Religious tourism - alternative to support the preservation of Heritage and Development]. Biblio 3W Revista Bibliográfica de Geografía y Ciencias Sociales, in Martinez R., Minguez M. (2015), El turismo religioso como elemento revalorizador de una tradicion local: La incorporacion de Jalostotitlán a los Pueblos Mágicos, International Journal of Scientific Management and Tourism, 2, 53-79.

Smith, V. L. (1992). Anthropology and tourism: a career passport. Practical anthropology, 14(2), 3-38.

Stamenković, I. (2005). Religijski turizam, oblici i motivi na primeru pravoslavlja [Religious tourism, forms and motives in the example of Orthodoxy]. Zbornik radova Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, br. 33-34 (str. 173–188).

Tala, M. L., Padurean, M. (2008). Dimensions of religious tourism. Amfiteatru Economic, 10(2), 242-253.

Vukonić, B., Čavlek, N. (2001). Rječnik turizma [Tourism dictionary]. Masmedia, Zagreb.

Vukonić, B. (2006). Sacred places and tourism in the Roman Catholic tradition. In D. Timothy & D. Olsen (Eds.), Tourism, religion and spiritual journeys (pp. 237-253). Abingdon: Routledge.

Šušić, V. (2017). Turistička geografija [Tourism geography]. Ekonomski fakultet, Niš

http://www.srbija.travel/kultura/sakralni-objekti.323.html, Accessed 25. 11. 2019.

http://cf.cdn.unwto.org/sites/all/files/pdf/nrt_proposal_flyer-14july2016-lowres.pdf, Accessed 27.11.2019.

https://www.bastabalkana.com/2018/01/otac-onufrije-hilandarac-kako-zabraniti-ateistima-i-nekulturnima-dolazak-na-svetu-goru/, Accessed 21. 12. 2019.

https://www.icstrvl.ru/SERBIYA/Palomnicheskii-tur-po-Serbii/index.html, Accessed 18.01.2020.