ПИСАЊЕ КОД ДЕЦЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ
DOI:
https://doi.org/10.22190//TEME200220047DKljučne reči:
писање, дисграфија, ученици са сметњама у развоју, основна школаApstrakt
У раду су приказани резултати истраживања које је имало за циљ да испита могућност и ниво усвојености писања код ученика основношколског узраста са сметњама у развоју. Узорак истраживања је чинило 58 ученика основношколског узраста са сметњама у развоју. За процену визуелне перцепције и графомоторних способности коришћени су Предикциони тест за дисграфију и графомоторни низ Лилијен Лирс, док је рукопис процењен Скалом за процену дисграфичних форми у рукопису. Добијени резултати показују да велики број испитаника (24 или 41,4%) није остварио ниједан поен на Предикционом тесту за дисграфију, док је само 21 испитаник (36,2%) успешно решио тест (М = 7,98, SD = 7,062). Такође, добијени резултати показују да највећи број испитаника (39 или 67,2%) није остварио ниједан поен на тесту Лилијен Лирс, док је само 10 испитаника или 17,2% успешно решило тест (М = 1,60, SD = 2,46). Применом Скале за процену дисграфичних форми у рукопису утврдили смо да од 22 узорка рукописа код 9 ученика (41%) постоји складно развијен рукопис, 8 (36%) има ружан рукопис, дисграфичан рукопис има 3 (14%) испитаника, док 2 (9%) испитаника има изражено дисграфичан рукопис. Од укупног броја испитаника, 36 (62%) ученика нису могли да напишу одговарајући текст на основу кога се узима узорак рукописа. Добијени резултати пружају егзактна сазнања о присуству тешкоћа у усвајању писања од стране ученика са сметњама у развоју.
Наставни рад са ученицима са сметњама у развоју, сходно добијеним резултатима, императивно намеће потребу поштовања развојних карактеристика ове популације ученика и индивидуализацију почетне наставе писања. То подразумева знатне измене стандарда и исхода постигнућа који се захтевају по редовном наставном плану и програму и израду ИОП-а за сваког ученика са комплекснијим индивидуализованим садржајима подршке која се пружа детету у циљу усвајања писања. Међутим, ефикасан рад са овом популацијом ученика подразумева и потребу доношења и посебних наставних планова и програма намењених школама за ученике са сметњама у развоју.
Reference
Barnhardt, C., Borsting, E., Deland, P., Pham, N., & Vu, T. (2005). Relationship between visual-motor integration and spatial organization of written language and math. Optometry & Vision Science, 82(2), 138-143.
Berninger, V. W., Abbott, R. D., Jones, J., Wolf, B. J., Gould, L., Anderson-Youngstrom, M., Apel, K. (2006). Early development of language by hand: Composing, reading, listening, and speaking connections; three letter-writing modes; and fast mapping in spelling. Dev Neuropsychol, 29(1), 61-92.
Бојанин, С. (1985). Неуропсихологија развојног доба и општи реедукативни метод [Neuropsychology of developmental age and general reeducational method] Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Blöte, A. W., & Hamstra-Bletz, L. (1991). A longitudinal study on the structure of handwriting. Percept Mot Skills, 72(3), 983-994.
Бракус, Р. (2003). Развојне дислексије и дисграфије. [Developmental dyslexia and dysgraphia] Београд: Задужбина Андрејевић.
Cornhill, H., & Case-Smith, J. (1996). Factors that relate to good and poor handwriting. American Journal of Occupational Therapy, 50(9), 732-739.
Cortiella, C., & Horowitz, S. H. (2014). The state of learning disabilities: Facts, trends and emerging issues. New York: National Center for Learning Disabilities.
Dimitrijeviç, L., & Bjelakoviç, B. (2004). Development of cardinal motor skills in the first year of life. Acta Facultatis Medicae Naissenis, 21, 253-257.
Feder, K. P., & Majnemer, A. (2007). Handwriting development, competency, and intervention. Developmental Medicine & Child Neurology, 49(4), 312-317.
Голубовић, С. (2012). Развојни језички поремећаји. [Developmental linguistic disorders] Београд: Друштво дефектолога Србије.
Голубовић, Ш., Рапаић, Д. (2008). Допринос неуромишићне зрелости квалитету извршавања графомоторних задатака. [Contribution of neuromuscular maturity to the quality of execution of graphomotor tasks] Специјална едукација и рехабилитација. Универзитет у Београду Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, 122–133.
Голубовић, С., Чолић, Г. (2010). Артикулационе способности деце предшколског узраста. [Articulation skills of preschool children] Специјална едукација и рехабилитација, бр. 2, 301–315.
Huau, A., Velay, J.L., & Jover, M. (2015). Graphomotor skills in children with developmental coordination disorder (DCD): Handwriting and learning a new letter. Hum Mov Sci, 42, 318-332.
Hooper, S. R., Swartz, C. W., Montgomery, J. W., & Reed, M. S. (1993). Prevalence of writing problems across three middle school samples. School Psychology Review.
Ilanković, V., & Ilanković, N. (2001). Psihomotorni razvoj deteta. [Psychomotor development of the child] Beograd: Medicinski fakultet, Univerziteta u Beogradu.
Kaiser, M.L., Albaret, J.M., & Doudin, P.A. (2009). Relationship between visual-motor integration, eye-hand coordination, and quality of handwriting. Journal of Occupational Therapy, Schools, & Early Intervention, 2(2), 87-95.
Karlsdottir, R., & Stefansson, T. (2002). Problems in developing functional handwriting. Percept Mot Skills, 94(2), 623-662.
Kostić, Đ., Vladisavljević, S., Popović, M. (1983). Testovi za ispitivanje govora i jezika. [Speech and language tests] Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Kulp, M. T. (1999). Relationship between visual motor integration skill and academic performance in kindergarten through third grade. Optometry & Vision Science, 76(3), 159-163.
Maeland, A. F. (1992). Handwriting and perceptual-motor skills in clumsy, dysgraphic, and ‘normal’children. Percept Mot Skills, 75(3 suppl), 1207-1217.
Матановић-Мамужић, М. (1982). Тешкоће у читању u писању. [Difficulty reading in writing] Загреб: Школска Књига.
Mogasale, V. V., Patil, V. D., Patil, N. M., & Mogasale, V. (2012). Prevalence of Specific Learning Disabilities Among Primary School Children in a South Indian City. The Indian Journal of Pediatrics, 79(3), 342-347. doi: 10.1007/s12098-011-0553-3.
Longcamp, M., Anton, J.L., Roth, M., & Velay, J.L. (2003). Visual presentation of single letters activates a premotor area involved in writing. Neuroimage, 19(4), 1492-1500.
Longcamp, M., Boucard, C., Gilhodes, J.C., & Velay, J.L. (2006). Remembering the orientation of newly learned characters depends on the associated writing knowledge: A comparison between handwriting and typing. Hum Mov Sci, 25(4), 646-656.
Радоман, В. (2003). Психологија језика и језичких поремећаја. [Psychology of language and language disorders] Београд: Дефектолошки факултет.
Рапаић, Д., Николић, С., Недовић, Г. (1995). Анализа графомоторних способности код деце са церебралном парализом. [Graphomotor ability analysis in children with cerebral palsy] Дефектолошка теорија и пракса, Београд, бр. 1, 81–88.
Richards, T. L., Berninger, V. W., Stock, P., Altemeier, L., Trivedi, P., & Maravilla, K. R. (2011). Differences between good and poor child writers on fMRI contrasts for writing newly taught and highly practiced letter forms. Read Writ, 24(5), 493–516.
Schneck, C., Amundson, S., Case-Smith, J., & O’Brien, J. (2010). Prewriting and handwriting skills. Occupational therapy for children, 6, 555-580.
Smits-Engelsman, B. C., Niemeijer, A. S., & van Galen, G. P. (2001). Fine motor deficiencies in children diagnosed as DCD based on poor grapho-motor ability. Hum Mov Sci, 20(1), 161-182.
Smits-Engelsman, B. C., & Van Galen, G. P. (1997). Dysgraphia in children: Lasting psychomotor deficiency or transient developmental delay? J Exp Child Psychol, 67(2), 164-184.
Van Galen, G. P. (1991). Handwriting: Issues for a psychomotor theory. Hum Mov Sci, 10(2-3), 165-191.
Виготски, Л. С. (1983). Мишљење и говор. [Opinion and speech] Београд: Нолит.
Владисављевић, С. (1991). Дислексија u дисграфија. [Dyslexia in dysgraphia] Београд: ЗУНС.
Volman, M., van Schendel, B. M., & Jongmans, M. J. (2006). Handwriting difficulties in primary school children: A search for underlying mechanisms. American Journal of Occupational Therapy, 60(4), 451-460.
Weil, M. J., & Amundson, S. J. C. (1994). Relationship between visuomotor and handwriting skills of children in kindergarten. American Journal of Occupational Therapy, 48(11), 982-988.
Ђордић, А., Бојанин, С. (1992). Општа дефектолошка дијагностика. [General defectological diagnostics] Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
