ПОМИРЕЊЕ У ЈУЖНОАФРИЧКОЈ РЕПУБЛИЦИ КАО (НЕ)МОГУЋИ МОДЕЛ ПОМИРЕЊА НА ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОМ ПРОСТОРУ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME200226058VKljučne reči:
Јужноафричка република, постјугословенски простор, помирење, трећа страна, истинаApstrakt
Концепт помирења као политичко-психолошки концепт настао је почетком деведесетих година прошлог века. Дуго је требало стручњацима који су се бавили изградњом мира у посткофликтном периоду да схвате да политички, економски и други друштвени процеси нису довољни за процес помирења, већ да је потребно укључити и психолошке аспекте помирење. Тиме је процес помирења са колективног, у коме су субјекти помирења раса, народ и нација, спуштен на индивидуални ниво. Пример једног таквог покушаја односи се на догађаје након апартхејда у Јужноафричкој републици и формирање Комисије за истину и помирење. С тим у вези, овај рад има за циљ да идентификује основне идеје и принципе процеса помирења у Јужноафричкој републици и покуша да исте постави у контекст помирења између некада зараћених страна на простору бивше Југославије. У анализи самог концепта помирења који је релативно успешно примењиван у Јужноафричкој републици, идентификоване су три кључне идеје. Прва идеја указује на чињеницу да процес помирења са нивоа „политичких елита“ треба спустити на ниво „обичних грађана“. Друга, да је за процес помирења потребна тзв. трећа страна која ће управљати читавим процесом. И као трећа, да је истина незаобилазан фактор у процесу помирења. Дакле, у овом раду дат је предлог могућег модела помирења међу државама и народима бивше Југославије на основу анализе постконфликтних процеса у Јужноафричкој републици и тренутних дешавања на постјугословенском простору.
Reference
Adamović, M., Gvozdanović, A., & Kovačić, M. (2017). Proces pomirenja na Zapadnom Balkanu i u Turskoj: Kvalitativna studija. Banja Luka/Zagreb: Compex d.o.o/Institut za društvena istraživanja.
Ajduković, D. (2003). Social Reconstruction of Community. In D. Ajduković (Ed.) Social Reconstruction of Community (pp. 11-39). Zagreb: Society for Psychological Help.
Bar-Siman-Tov, Y. (2004). Dialectics between Stable Peace and Reconciliation. In Y. Bar-Siman-Tov (ed.) From conflict resolution to reconciliation (pp.61-80). New York: Oxford University Press.
Bloomfield, D., Barnes, T., & Huyse, L. (2003). Reconciliation After Violent Conflict. A Handbook. Stockholm: International Idea.
Carabelli, G. (2018). The divided city and the drassroots - the (un)making of ethnic divisions in Mostar. Singapore: Palgrave Macmillan.
Cohen, S. (2001). States of Denial: Knowing about Atrocities and Suffering. Cambridge: Polity Press.
Coker, K. (2010). Barbarous Philosophers: Reflection on the Nature of War from Heracitus to Heinsberg. New York, NY: Columbia University Press.
De Tocqueville, A. (2002). Democracy in America. The Pennsylvania State University.
Galtung, J. (2001.) After Violence, Reconstruction, Reconciliation, Resolution: Coping With Visible and Invisible Effects of War and Violence. In M. Abu-Nimer (Ed.) Reconciliation, Justice, and Coexistence. Theory and Practice (pp. 3-21). London: Lexington Books.
Govier, T. (2003). What is Acknowledgement and Why Is It Important. In C.Prager & T. Govier (Eds.) Dilemmas of Reconciliation Cases and Concepts (pp. 65-90). Ontario: Wilfrid Laurier University Press.
Hobbes, T. (2004). Levijatan [Leviathan]. Zagreb: Naklada Jesenski i Tuk.
Ignatieff, M. (1998). The warriors honor. Ethnic war and modern conscience. New York: Henry Holt.
Kriesberg, L. (2004). Comparing Reconciliation Actions Within and Among Countries. In Y. Bar-Siman-Tov (Ed.) From Conflict Resolution to Reconciliation (pp. 81-110). Oxford/New York: Oxford University Press.
Lederach, J. P. (1997). Building Peace: Sustainable Reconciliation in Divided Societies. Washington, D.C.: United States Institute of Peace Press.
Milenković, V. (2020). Dialogue and Monologue as Communicational and Cultural Phenomena. Теме, 1, 195-207.
Minow, M. (1998). Between Vengeance and Forgiveness. Facing History after Genocide and Mass Violence. Boston: Beacon Press.
Nikolić-Ristanović, V. & Srna, J. (2008). Mogući put ka pomirenju u Srbiji: Zajednička akcija za istinu i pomirenje, [A possible path to reconciliation: joint action for truth and reconciliation]. Prometej – Zemun: Viktimološko društvo Srbije.
Pavlović, V. (2009). Društveni pokreti i promene Social movements and changes. Beograd: Službeni glasnik i Zavod za udzbenike.
Pavlović, V. (2012). Politička moć [Political power]. Beograd: Zavod za udzbenike.
Petrović, N. (2005). Psihološke osnove pomirenja između Srba, Hrvata i Bošnjaka [Psychological basics of reconciliation between Serbs, Croats and Bosniaks].Beograd: Institut za psihologiju.
Petrović, N. (2007). Strengthening Peace in the Balkans: Quest for the transformative energy and prospects for change. Centre for the Study of Global Governance. Discussion paper 44.
Wilmer, F. (1998). The Social Construction of Conflict and Reconciliation in the Former Yugoslavia. Social justice: A journal of Crime, Conflict and World Order, 25 (4), 90-113.
von Кlauzevic, K. (1951). О рату [On war], Београд: Vojna biblioteka.
Volzer, M. (2010). Pravedni i nepravedni ratovi Just and unjust war, Beograd: Službeni glasnik.
Пенев, Г. (2012). Етничка структура становништва балканских држава крајем 20. и почетком 21. века. Теме, 4, 1535-1557.
Живковић, У. В. & Миленковић, Р. M. (2015). Европска унија каo глобални актер реформе сектора безбедности и искуство Србије The European Union as a global player in the reform of the security sector and the experience of Serbia, Политичка ревија, 3, 209-232.
