ПОЛНЕ УЛОГЕ И ДИМЕНЗИЈЕ ПОРОДИЧНОГ ФУНКЦИОНИСАЊА КАО ПРЕДИКТОРИ СУБЈЕКТИВНОГ БЛАГОСТАЊА МУШКАРАЦА И ЖЕНА
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME200310052SKljučne reči:
субјективно благостање, родне улоге, димензије породичног функционисања, пол, образовање, број децеApstrakt
Субјективно благостање (позитиван став према животу и позитиван афективитет), као значајан показатељ менталног здравља у области позитивне психологије, последњих деценија привлачи велику пажњу истраживача. У циљу унапређења менаталног здравља, истраживачка питања била су усмерена на препознавање фактора који су повезани са њим. Испитивања су указала на потребу за бољим разумевањем не само индивидуалних обележја већ и карактеристика породичног окружења. У складу са тим, циљ овог истраживања био је да се испита шта доприноси субјективном благостању мушкараца и жена и постоје ли у том погледу полне разлике. Испитиване су полне улоге, маскулиност и фемининост, различити аспекти породичног функционисања, као и образовање и број деце. У узорку истраживања учествовало је 1417 испитаника, који су у браку или партнерској вези (586 мушкараца, 802 жена). У циљу прикупљања података о варијаблама, примењени су следећи упитници: краће верзије Скале субјективног благостања, Скале маскулиности и фемининости и Скала породичног функционисања, као део веће батерије PORPOS2. Резултати су показали да маскулиност и фемининост, заједно са адекватном комуникацијом у породици, представљају важне индикаторе позитивног става према животу оба пола. Маскулиност и задовољство комуникацијом имају значајну улогу када је реч о афективној димензији субјективног благостања код оба пола. На узорку мушкараца важну улогу има и ниво кохезивности, а код жена број деце се негативно одражава на димензије субјективног благостања (позитиван став према животу и позитиван афективитет). На основу добијених резултата, можемо закључити да боље разумевање субјективног благостања мушкараца и жена захтева усмеренији приступ, који може бити од важности како у истраживачком тако и психотерапијском раду.
Reference
Anđelković, V., Vidanović, S., Hedrih, V. (2012). Povezanost percepcije važnosti potreba djece, kvalitete života i obiteljskih te poslovnih uloga. [Relationship between perceptions of children's needs importance, quality of life and family and work roles]. Ljetopis socijalnog rada, 19 (2), 297–316.
Barker, Ph. (1992). Basic Family Therapy (Third Edition). London: Blackwell Scientific Publications.
Batz-Barbarich, C., Tay, L., Kuykendall, L., & Cheung, H. K. (2018). A meta-analysis of gender differences in subjective well-being: estimating effect sizes and associations with gender inequality. Psychological science, 29(9), 1491-1503.
Batz, C., & Tay, L. (2018). Gender differences in subjective well-being. In E. Diener, S. Oishi, & L. Tay (Eds.), Handbook of well-being. Salt Lake City, UT: DEF Publishers.
Bem, S. L. (1975). Sex-role adaptability: one consequence of psychological androgyny. Journal of Personality and Social Psychology, 31, 634-643.
Blanchflower, D. G., & Oswald, A. J. (2004). Well-being over time in Britain and the USA. Journal of Public Economics, 88(7), 1359-1386.
Botha, F., & Booysen, F. (2014). Family Functioning and Life Satisfaction and Happiness in South Households, Social Indicators Research, 119(1), 163–182. DOI: 10.1007/s11205-013-0485-6
Čudina – Obradović, М., Obradović, J. (2006). Psihologija braka i obitelji, [Psychology of marriage and family]. Zagreb: Golden marketing-Tehnička knjiga.
Diener, E., & Chan, M. Y. (2011). Happy people live longer: Subjective well‐being contributes to health and longevity. Applied Psychology: Health and Well‐Being, 3(1), 1-43.
Dragišić- Labaš, S. (2002). Porodične uloge i mogućnost usmeravanja porodičnog sistema na tradicionalne obrasce življenja [Family roles and the ability to direct the family system to traditional patterns of living] Engrami, 24, 23–30.
Eddington, N., & Shuman, R. (2005). Subjective well-being (happiness). Continuing psychology education, 6.
Evans, M. D. R., & Kelley, J. (2004). Effect of family structure on life satisfaction: Australian evidence. Social indicators research, 69(3), 303-349. DOI:10.1007/s11205-004-5578-9
Fujita, F., Diener, E., & Sandvik, E. (1991). Gender differences in negative affect and well-being: The case for emotional intensity. Journal of Personality and Social Psychology, 61(3), 427-434.
Hadži-Pešić, M., Anđelković, V. (2013). Subjektivno blagostanje [Subjective well-being]. In (Eds.) V. Hedrih, J. Todorović i M. Ristić, Odnosi na poslu i u porodici u Srbiji početkom 21. veka, str. 181–189. Niš: Filozofski fakultet.
Hedrih, V., Simić, I. & Ristić, M. (2013). Odnosi na poslu i u porodici u Srbiji – metodologija istraživanja [Relations on work and in famliy in Serbia – metodology of research]. In (Eds.) V. Hedrih, J. Todorović i M. Ristić, Odnosi na poslu i u porodici u Srbiji početkom 21. veka, pp. 191–214. Niš: Filozofski fakultet.
Kandido-Jakšić, M. (1995). Polne uloge i mentalno zdravlje [Gender roles and mental health]. Psihologija, 28, 3-4.
Kouneski, E. F. (2000). The family circumplex model, FACES II, and FACES III: Overview of research and applications. University of Minnesota: Twin Cities.
Lamu, A. N., & Olsen, J. A. (2016). The relative importance of health, income and social relations for subjective well-being: an integrative analysis. Social Science & Medicine, 152, 176-185.
Joshi, U. (2010). Subjective well-being by gender. Journal of Economics and Behavioral Studies, 1(1), 20-26.
Jovanović, V. (2010). Validacija kratke skale subjektivnog blagostanja [Validation of Short Subjective well-being scale]. Primenjena psihologija, 3(2), 175–190.
Jovanović, V., Novović, Z. (2008). Kratka skala subjektivnog blagostanja – Novi instrument za procesnu pozitivnog mentalnog zdravlja [The Short Subjective well-being scale – new instrument for measurment of positive mental health]. Primenjena psihologija, 1 (1-2), 77–94.
Matejević, M., Todorović, J. (2012). Funkcionalnost porodičnih odnosa i kompetentno roditeljstvo [Functionality of family relationships and competent parenting]. Niš: Filozofski fakultet.
Meisenberg, G., & Woodley, M. A. (2015). Gender differences in subjective well-being and their relationships with gender equality. Journal of Happiness Studies, 16(6), 1539-1555.
Mihić, V., & Filipović, B. (2012). Povezanost podele posla i stava prema rodnim ulogama sa zadovoljstvom brakom zaposlenih supružnika. Primenjena psihologija, 5(3), 295–311.
Nikolaev, B. (2018). Does higher education increase hedonic and eudaimonic happiness?. Journal of happiness Studies, 19(2), 483-504.
Olson, D.H. (2000). Circumplex Model of Family Systems. Journal of Family Therapy. 22, 2, 144-167.
Olson, D.H. & Gorall, D. M. (2003). Circumplex model of marital and family systems. In F. Walsh (Ed.) Normal Family Processes (3rd Ed). New York: Guiford (pp. 514-547).
Olson, D.H. & Gorall, D. M. (2007). FACES IV and Circumplex model, Validation Study, St. Paul, MN: University of Minnesota.
Olson, D. (2011). FACES IV and the circumplex model: Validation study. Journal of marital and family therapy, 37(1), 64-80.
Okun, M. A., & George, L. K. (1984). Physician-and self-ratings of health, neuroticism and subjective wellbeing among men and women. Personality and Individual Differences, 5(5), 533-539.
Palant, Dž. (2009). SPSS: Priručnik za preživljavanje [SPSS: Survival Manual]. Novi Sad: Mikor knjiga.
Read, S., & Grundy, E. (2011). Mental health among older married couples: the role of gender and family life. Social psychiatry and psychiatric epidemiology, 46(4), 331-341.
Sari, E. P., & Dahlia, W. (2018). Family Functioning and Subjective Well-Being among Adolescents. Malaysian Online Journal of Counseling, 5, 1, 43-51
Shields, M., & Wooden, M. (2003). Marriage, children and subjective well-being. In 8th Australian Institute of Family Studies Conference. http://www. melbourneinstitute. com/hilda/Biblio/hbibliocq. html.
Soltanpanah, J., Parks-Stamm, E. J., Martiny, S. E., & Rudmin, F. W. (2018). A cross-cultural examination of the relationship between egalitarian gender role attitudes and life satisfaction. Sex Roles, 79(1-2), 50-58.
Stevenson, B., & Wolfers, J. (2009). The paradox of declining female happiness (No. w14969). National Bureau of Economic Research.
Van De Vijver, F. J. (2007). Cultural and gender differences in gender-role beliefs, sharing household task and child-care responsibilities, and well-being among immigrants and majority members in the Netherlands. Sex Roles, 57(11-12), 813-824.
Zuckerman, M., Li, C., & Diener, E. F. (2017). Societal conditions and the gender difference in well-being: Testing a three-stage model. Personality and Social Psychology Bulletin, 43(3), 329 – 336.
