ТЕХНОЛОШКА СТРУКТУРА И ПРОДУКТИВНОСТ РАДА ПРЕРАЂИВАЧКЕ ИНДУСТРИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – НИВО ОБЛАСТИ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME200318065MKljučne reči:
продуктивност рада, технолошке промене, структурне промене, прерађивачка индустријаApstrakt
Продуктивност рада прерађивачке индустрије је важан фактор економског раста и конкурентности. Циљ истраживања јесте да укаже на значај ефикасног спровођења структурних и технолошких промена у прерађивачкој индустрији Републике Србије и испита њихов утицај на раст продуктивности рада. Технолошка структура испитана је према технолошком интензитету и методологији OECD-a. Продуктивност рада анализирана је парцијалном мером продуктивности, додатом вредношћу по запосленом, а са аспекта утицаја различитих фактора на њен раст, „shift-share” анализом. Резултати истраживања показују да су стопе раста продуктивности рада прерађивачке индустрије високе и позитивне, да су веће од стопа раста бруто додате вредности (БДВ), што је резултат промене броја запослених. Раст продуктивности већи је у областима које припадају високом и средње високом технолошком нивоу и заснован је на унутарсекторском ефекту. Резултати овог истраживања су корисни креаторима индустријске политике приликом покретања структурних промена и реалокације фактора који утичу на продуктивност рада ка продуктивнијим областима прерађивачке индустрије.
Reference
Abramovitz, M., (1986). Catching up, forging ahead, and falling behind. The Journal of Economic History, 46(2), 385-406.
Barro, R. J., & Sala-i-Martin, X. (1990). Economic growth and convergence across the United States (No. w3419). National Bureau of Economic Research, 2.
Barro, R.J., Sala-i-Martin, X. (2004) Economic Growth (Second Edition). The MIT Press, Cambridge, Massachusetts, London, England, 44.
Del Gatto, M., Di Liberto, A., & Petraglia, C. (2011). Measuring productivity. Journal of Economic Surveys, 25(5), 952.
Fagerberg, J. (2000). Technological progress, structural change and productivity growth: a comparative study. Structural change and economic dynamics, 11(4), 393-411.
Galindo-Rueda, F., & Verger, F. (2016). OECD taxonomy of economic activities based on R&D intensity, 5-15.
Globerman, S. (2000). Linkages between technological change and productivity growth. Industry Canada, 3-5.
Gordon, J., Zhao, S., & Gretton, P. (2015). On productivity: concepts and measurement. Productivity Commission Staff Research Note, Canberra, February.
ISIC, R. (3). Technology intensity definition, classification of manufacturing industries into categories based on R&D intensities (2011). URL:< http://www. oecd. org/sti/ind/48350231. pdf, 3.
Jakopin, E. (2012). Post-crisis reallocation of growth factors. Ekonomski horizonti, 14(2), 77-87.
Ketteni, E., Mamuneas, T., & Pashardes, P. (2017). Factors affecting the productivity of European Economies. Cyprus Economic Policy Review, 11(2), 3-18.
Mai, B., & Warmke, N. (2012). Comparing approaches to compiling macro and micro productivity measures using Statistics New Zealand data. In New Zealand Association of Economists Conference, Palmerston North, New Zealand, 5-8.
Marouani, M. A., & Mouelhi, R. (2015). Contribution of structural change to productivity growth: Evidence from Tunisia. Journal of African Economies, 25(1), 110-132.
McMillan, M. S., & Rodrik, D. (2011). Globalization, structural change and productivity growth (No. w17143). National Bureau of Economic Research, 12.
OECD, (2001). Measuring Productivity, OECD Manual, Measurement of aggregate and industry-level productivity growth, Paris, pp. 11-12.
OECD, (2003), OECD Science, Technology and Industry Scoreboard 2003, OECD Publishing. doi: 10.1787/sti_scoreboard-2003-en
OECD, (2015). The innovation imperative: Contributing to productivity, growth and well-being. OECD Publishing 5-7.
Pasinetti, L. L., & Schefold, B. (1994). Structural economic dynamics: A theory of the economic consequences of human learning. Journal of Economic Literature, 32(4), 1936.
Pereira, A. C., & Romero, F. (2017). A review of the meanings and the implications of the Industry 4.0 concept. Procedia Manufacturing, 13, 1206-1214.
Productivity, M., & Manual, O. E. C. D. (2001). Measurement of aggregate and industry-level productivity growth. Organisation for economic co-operation and development.—Р, 11-18.
Roblek, V., Meško, M., & Krapež, A. (2016). A complex view of industry 4.0. Sage Open, 6(2), doi:2158244016653987, 1-11
Savić, L., Bošković, G., & Mićić, V. (2015). Structural changes in manufacturing industry at division level: Serbia and new EU member states. Industrija, 43(4), 25-45.
Scarpetta, S., Hemmings, P., Tressel, T., & Woo, J. (2002). The role of policy and institutions for productivity and firm dynamics: evidence from micro and industry data.
Schreyer, P., & Pilat, D. (2001). Measuring productivity. OECD Economic studies, 33(2), 127-170.
Schwab, K. (2017). The Global Competitiveness Report 2017- 2018. World Economic Forum, 37-38.
Singh, H., Motwani, J., & Kumar, A. (2000). A review and analysis of the state-of-the-art research on productivity measurement. Industrial Management & Data Systems, 100(5), 234-241.
Stankovic, M., Gupta, R., & Figueroa, J. (2017). Industry 4.0-Opportunities behind the challenge. United Nations Industrial Development Organization, 8-9.
Statistical Office of the Republic of Serbia (SORS). (2017). Statistical database. Belgrade, Statistical Office of the Republic of Serbia.
Syverson, C. (2011). What determines productivity?. Journal of Economic literature, 49(2), 326-365.
Tangen, S. (2002, December). Understanding the concept of productivity. In Proceedings of the 7th Asia-Pacific Industrial Engineering and Management Systems Conference, Taipei, 18-20.
