ФИЛОЗОФСКИ ОСНОВИ МЕНАЏМЕНТА ИНСТИТУЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ ЗНАЊА
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME200601043BKljučne reči:
знање, филозофија, менаџмент, институционализација, хуманологијаApstrakt
У раду се разматра феномен знања и његове институционализације у друштву и држави. Анализирају се носећа својства две парадигме знања у историји филозофије: античка и модерна. На основу тих анализа разматра се проблем институционализације знања као саставни део концептуализације знања упоште, али и проблем отуђења знања од људског оквира његовог вредновања. Тиме се рефлектује потреба за новим приступом који је у раду формулисан као хуманолошки менаџмент-приступ концепту знања као најважнијој одлици људских ресурса. Унутар овог филозофског оквира, примена менаџмента на друштвено-хуманистичкој, а не само техничкој основи – омогућује перспективу транспарентне повратне везе употребе и дистрибуције знања у светлу развоја људских потенцијала. Тиме овај концепт постаје како теоријски тако и практични образац науке за човека. .
Reference
Алибабић, Ш. (2010). Change Management – Andragological profesional challenge. In: Medić S., et al.(Ed.) Adut Education: The Response to Global Crisis Strenghts and Chalenges of the Profession (pp. 109–127). Belgrade: IPA.
Award, E.M., Ghaziri, H.M. (2004). Knowledge Management. NJ: Pearson Education International, Prentice Hall.
APQC, American Productivity and Quality Center, rewiev, 2015.
Бахтијаревић-Шибер, Ф. (1999). Менаџмент људских потенцијала. (Human Potentials Management), Загреб: Голден Маркетинг.
Бодин, М. (2002). Хуманологија и хуманолошке науке. (Humatology and Humanological Sciences) Зборник радова ФЦО, Београд.
Бодин, М. (2007). Теоријски основи менаџмента националне безбедности (докторска дисертација) (Teoretical Foundation of the National Security Management), doctoral disertation, Факултет безбедности Универзитета у Београду.
Брњас, З. (2000). Стратегијски менаџмент. (Strategical Menagement) Београд: Грмеч – Привредни преглед.
Цветковић В. (1995) Воља за ново. (Will for the New) ИПС, Београд.
Деспотовић, М. (2013). Развој курикулума у стручном образовању. (Curiculum Devalopment in Education of Experts) Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду,
Drucker, P. F. (1998). Managing in a Time of Great Change. New York: Truman Talley Books/ Plume
Ђорђевић-Бољаковић Ј. (2009). Менаџмент знања. ((Knowledge Management) Београд: ДАТА Статус.
Џелетовић М; Машић Б; Николић Д; Нешић С. (2014). Менаџмент знања и конкурентност организације. (Knowledge Management and Organizational Competitive advantage, Busin.ess Economy II pg) Пословна економија, Нови Сад: ЕДУКОНС, бр. II стр. 118–139. .
Fayol H, General and Industrial Management, Pitman&Sons, London, 1949.
Јовановић, П. (2004). Менаџмент: Теорија и пракса. (Manaegament – Theory and Pratice)
Београд: Графослог.
Mашић.Б (2004). Менаџмент знања. (Knowledge Management). Београд: Универзитет Браће Карић, Факултет за менаџмент
Хајдегер, М. (1985). Битак и вријеме. (Being and Time) Загреб: Напријед. Платон, (1976). Држава, БИГЗ, Београд (Plato, Republic)
Хусерл Е. (1991). Криза европских наука, Горњи Милановац: „Дечје новине”
'(Huserl E. The Crises of European Sciences )
Taylor F. The Principles of Scientific Management, Harper&Brothers 1911.
Вебер, М. (1989). Протестантска етика и дух капитализма. „Веселин Маслеша”–„Свјетлост”, Сарајево (Weber, M. Protestant Ethics and the Spirit of Capitalism)
