КАДА ПТИЦЕ У КАВЕЗУ ПУСТЕ СВОЈ ГЛАС: АУТОБИОГРАФИЈА МАЈЕ АНЂЕЛОУ, ЦРНИ ФЕМИНИЗАМ И ПОКРЕТ #МЕТОО
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME201126057KKljučne reči:
Маја Анђелоу, црни феминизам, Афроамеричке студије, Америчка књижевност, #MeTooApstrakt
Рад представља читање аутобиографије Маје Анђелоу „Знам зашто птица у кавезу пева“ објављене 1969. године као израза неких од најважнијих идеја црног феминизма и претходницу савременог покрета #МеТоо. Главна теза је да наведена аутобиографија исказује неке од главних идеја црног феминизма и покрета #МеТоо јер кроз лично искуство описује и скреће пажњу на искуства читаве групе жена. Такође, аутобиографија Маје Анђелоу се посматра и као део шире традиције аутобиографија афроамеричких ауторки а посебна пажња придаје се њеној употреби овог књижевног жанра. Наиме, Анђелоу кроз своју аутобиографију приказује не само сопствено искуство, већ и говори у име свих који су прошли кроз сличне трауме, баш као и активисткиње покрета #МеТоо кроз своје исповести о претрпљеном насиљу. Теоријски оквир заснива се на увидима чувених теоретичарки црног феминизма, активисткиња и књижевних критичарки, попут Анђеле Дејвис, бел хукс, Патрише Хил Колинс, Џоан Брекстон, Таране Берк, и сл. Покушавамо да традицију „проговарања о трауми“ испратимо у периоду од неколико деценија, од протеста 1968, преко аутобиографије Маје Анђелоу која је претходила црном феминистичком покрету у САД, све до савременог покрета #МеТоо. Аутобиографија Маје Анђелоу разматра се и као медијум којим се разоткрива и критикује сексуално насиље, расизам, сегрегација, родне предрасуде, али и као књижевно ремек-дело писано особеним и импресивним стилом (неки критичари називају ово дело и „књижевном аутобиографијом“) у складу са традицијом црног феминизма и савременим феминистичким иницијативама усмереним ка самоостварењу.
Reference
Angelou, M. (1997). I Know Why the Caged Bird Sings. NY: Bantam Books.
Ashcroft, B., Griffiths G., and Tiffin H. (Eds.) (2006) The post-colonial studies reader. NY: Taylor & Francis.
Braxton, J. M. (1999). “Symbolic Geography and Psychic Landscapes.” In J.M. Braxton (Ed.) Maya Angelou’s I Know Why the Caged Bird Sings: a casebook (pp. 3-20). New York, Oxford: Oxford University Press.
Brockes, E. (2018). “#MeToo founder Tarana Burke: ‘You have to use your privilege to serve other people’.” The Guardian, January 15. Accessed June 10, 2019. https://www.theguardian.com/world/2018/jan/15/me-too-founder-tarana-burke-women-sexual-assault.
Collins, P. H. (2002). Black feminist thought: knowledge, consciousness, and the politics of empowerment. 2nd ed. e-book. NY: Taylor & Francis e-Library, Routledge
Dunbar, P. L. (1899). Sympathy. Retrieved from:
https://www.poetryfoundation.org/poems/46459/sympathy-56d22658afbc0 (Sept. 2018).
Davis, A. (1983). Women, race, and class. NY: Vintage Books.
Fileborn B. & Loney-Howes, R. (Eds.) (2019). #MeToo and the Politics of Social Change. London, UK: Palgrave Macmillan.
Gates, H. L., Jr. (1988). The Signifying Monkey. New York, Oxford: Oxford University Press.
Gilbert, S. (1999). “Paths to Escape.” In J.M. Braxton (Ed.) Maya Angelou’s I Know Why the Caged Bird Sings: a casebook (pp. 99-110). New York, Oxford: Oxford University Press.
hooks, b. (1982). Ain’t I a woman: black women and feminism. London: Pluto Press.
hooks, b. (1989). Talking back: thinking feminist, thinking Black. New York: Routledge.
Hurston, Z. N. (1934). “Characteristics of Negro Expression.” Retrieved from: https://genius.com/Zora-neale-hurston-characteristics-of-negro-expression-annotated. (June, 2019).
Jaffe, S. (2018). “The Collective Power of #MeToo”. Dissent, Spring 2018, 80-87.
Mendes, K., Ringrose, J. & Keller, J. (2018). “#MeToo and the promise and pitfalls of challenging rape culture through digital feminist activism“. European Journal of Women’s Studies, Vol. 25(2), 236–246.
Moore, O. (1999). “Learning to live”. In J. M. Braxton (Ed.) Maya Angelou’s I Know Why the Caged Bird Sings: a casebook (pp. 49-58). New York, Oxford: Oxford University Press.
O’Brien, C. (2018). “Founder of #MeToo on maintaining movement’s values and focus after it went viral.” The VentureBeat, September 30. Accessed July 27, 2020. https://venturebeat.com/2018/09/30/founder-of-metoo-on-maintaining-movements-values-and-focus-after-it-went-viral/
Ohlheiser, A. (2017). “Meet the woman who coined 'Me Too' 10 years ago — to help women of color.” The Washington Post, October 19. Accessed July 25, 2020. https://www.chicagotribune.com/lifestyles/ct-me-too-campaign-origins-20171019-story.html
Rowley, L. (2018). “The Architect of #MeToo Says the Movement Has Lost Its Way.” The Cut, October 23. Accessed June 10, 2019. https://www.thecut.com/2018/10/tarana-burke-me-too-founder-movement-has-lost-its-way.html.
Vermillion, M. (1999). “Reembodying the Self”. In J. M. Braxton (Ed.) Maya Angelou’s I Know Why the Caged Bird Sings: a casebook (pp. 59-76). New York, Oxford: Oxford University Press.
Villacorta, W. G. (2019). Unmasking the Male Soul. Eugene, OR, USA: Wipf&Stock.
Werner, C. H. & Shannon, S.G. (2011). “Foundations of African American modernism, 1910-1950.” In M. Graham & J. W. Ward, Jr. (Eds.) The Cambridge history of African American literature (pp. 241-267). Cambridge: CUP.
Williams, D. A. (2009). “Contemporary African American writers”. In A. Mitchell & D. K. Taylor (Eds.) The Cambridge companion to African American women’s literature (pp. 71-86). New York: CUP.
