УТИЦАЈ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНОГ КОНТЕКСТА НА ЕФЕКТЕ ВИШЕЗНАЧНОСТИ РЕЧИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME210418030MKljučne reči:
вишезначност речи, полисемија, хомонимија, експериментални контекстApstrakt
Претходна истраживања са задатком визуелне лексичке одлуке показала су да се полисемичне речи (више повезаних значења) обрађују брже од једнозначних речи, док се хомоними (више неповезаних значења) обрађују спорије. Премда је исти склоп резултата забележен и у српском језику, ови ефекти су забележени у одвојеним експериментима. Циљ овог рада био је да се испита да ли се ови ефекти могу поновити када се обе врсте вишезначности налазе у оквиру исте експерименталне листе. Како би се то тестирало, изведена су три експеримента. У првом експерименту није забележен ниједан од ефеката вишезначности, што је довело до закључка да експериментални контекст може утицати на ефекте вишезначности. Друга два експеримента су настојала да додатно контролишу експериментални контекст. У оба експеримента, свака врста вишезначности је приказана унутар једног блока, а редослед излагања блокова је био контрабалансиран. У оба случаја је забележен ефекат полисемије, међутим ефекат хомонимије није, што је уобичајени склоп резултата у литератури. Ефекти полисемије се уобичајено јављају релативно лако, док су за јављање ефеката хомонимије потребни посебни услови. Коначно, можемо закључити да експериментални контекст утиче на обраду вишезначних речи, мада редослед излагања не утиче на типично забележене резултате.
Reference
Allan, K. (Ed.). (2009). Concise Encyclopedia of Semantics. Elsevier.
Armstrong, B. C., & Plaut, D. C. (2016). Disparate semantic ambiguity effects from semantic processing dynamics rather than qualitative task differences. Language, Cognition and Neuroscience, 31(7), 940–966. https://doi.org/10.1080/23273798.2016.1171366
Armstrong, B. C., Tokowicz, N., & Plaut, D. C. (2012). eDom: norming software and relative meaning frequencies for 544 English homonyms. Behavior Research Methods, 44(4), 1015–1027. https://doi.org/10.3758/s13428-012-0199-8
Azuma, T., & Van Orden, G. C. (1997). Why SAFE Is Better Than FAST: The Relatedness of a Word’s Meanings Affects Lexical Decision Times. Journal of Memory and Language, 36(4), 484–504. https://doi.org/10.1006/jmla.1997.2502
Baayen, R. H., Davidson, D., & Bates, D. (2008). Mixed-effects modelling with crossed random effects for subjects and items. Journal of Memory and Language, 59(4), 390–412. https://doi.org/10.1016/j.jml.2007.12.005
Baayen, R. H., & Milin, P. (2010). Analyzing Reaction Times. International Journal of Psychological Research, 3(2), 12–28. https://doi.org/10.1287/mksc.12.4.395
Barr, D. J., Levy, R., Scheepers, C., & Tily, H. J. (2013). Random effects structure for confirmatory hypothesis testing: Keep it maximal. Journal of Memory and Language, 68(3), 255–278. https://doi.org/10.1016/j.jml.2012.11.001
Bates, D., Kliegl, R., Vasishth, S., & Baayen, R. H. (2015). Parsimonious mixed models. https://arxiv.org/abs/1506.04967
Bates, D., Mächler, M., Bolker, B. M., & Walker, S. C. (2015). Fitting linear mixed-effects models using lme4. Journal of Statistical Software, 67(1), 1–48. https://doi.org/10.18637/jss.v067.i01
Cruse, A. (2000). Meaning in language: An introduction to semantics and pragmatics. Oxford University Press.
Dragićević, R. (2010). Leksikologija srpskog jezika [Lexicology of the Serbian language]. Zavod za udžbenike.
Eddington, C. M., & Tokowicz, N. (2015). How meaning similarity influences ambiguous word processing: the current state of the literature. Psychonomic Bulletin & Review, 22, 13–37. https://doi.org/10.3758/s13423-014-0665-7
Filipović Đurđević, D. (2019). Balance of Meaning Probabilities in Processing of Serbian Homonymy. Primenjena Psihologija, 12(3), 283–304. https://doi.org/10.19090/pp.2019.3.283-304
Filipović Đurđević, D., & Kostić, A. (2008). The effect of polysemy on processing of Serbian nouns. Psihologija, 41(1), 69–86. https://doi.org/10.2298/PSI0801059F
Filipović Đurđević, D., & Kostić, A. (2017). Number, Relative Frequency, Entropy, Redundancy, Familiarity, and Concreteness of Word Senses: Ratings for 150 Serbian Polysemous Nouns. In S. Halupka-Rešetar & S. Martinez-Ferreiro (Eds.), Studies in Language and Mind (pp. 13–77). Faculty of Philosohy, University of Novi Sad. http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2017/978-86-6065-446-7
Filipović Đurđević, D., & Kostić, A. (2021). We probably sense sense probabilities. Language, Cognition and Neuroscience. https://doi.org/0.1080/23273798.2021.1909083
Gelman, A., & Hill, J. (2006). Data Analysis Using Regression and Multilevel/Hierarchical Models. Cambridge University Press. https://doi.org/10.1017/CBO9780511790942
Gortan-Premk, D. (1984). Polisemija i homonimija u srpskohrvatskom jeziku [Polysemy and homonymy in Serbo-croatian]. Zbornik Matice Srpske za filologiju i lingvistiku 27-28, 183–188.
Gortan-Premk, D. (Ed.). (2003). Semantičko-derivacioni rečnik. Filozofski Fakultet, Odsek za Srpski Jezik i Lingvistiku.
Gortan-Premk, D. (2004). Polisemija i organizacija leksičkog sistema u srpskome jeziku. [Polysemy and the organisation of the lexical system in Serbian language]. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Gortan-Premk, D. (2018). Platisemija i similisemija u polisemantičkoj strukturi jedne lekseme. [Platysemy and simisemy in poliysemantic structure of a lexeme] Naš jezik, 49(1), 1–12
Grickat, I. (1967). Stilske figure u svetlu jezičkih analiza. [Figures of speech in the light of linguistic analyses] Naš jezik, 16(4) 217-235.
Hino, Y., Kusunose, Y., & Lupker, S. J. (2010). The relatedness-of-meaning effect for ambiguous words in lexical-decision tasks: when does relatedness matter? Canadian Journal of Experimental Psychology = Revue Canadienne de Psychologie Expérimentale, 64(3), 180–196. https://doi.org/10.1037/a0020475
Hino, Y., Lupker, S. J., & Pexman, P. M. (2002). Ambiguity and Synonymy Effects in Lexical Decision, Naming, and Semantic Categorization Tasks: Interactions between Orthography, Phonology, and Semantics. Journal of Experimental Psychology: Learning Memory and Cognition, 28(4), 686–713. https://doi.org/10.1037/0278-7393.28.4.686
Hino, Y., Pexman, P. M., & Lupker, S. J. (2006). Ambiguity and relatedness effects in semantic tasks: Are they due to semantic coding? Journal of Memory and Language, 55(2), 247–273. https://doi.org/10.1016/j.jml.2006.04.001
Klepousniotou, E. (2002). The Processing of Lexical Ambiguity: Homonymy and Polysemy in the Mental Lexicon. Brain and Language, 81(1–3), 205–223. https://doi.org/10.1006/brln.2001.2518
Klepousniotou, E., & Baum, S. R. (2007). Disambiguating the ambiguity advantage effect in word recognition: An advantage for polysemous but not homonymous words. Journal of Neurolinguistics, 20(1), 1–24. https://doi.org/10.1016/j.jneuroling.2006.02.001
Klepousniotou, E., Titone, D., & Romero, C. (2008). Making Sense of Word Senses: The Comprehension of Polysemy Depends on Sense Overlap. Journal of Experimental Psychology: Learning Memory and Cognition, 34(6), 1534–1543. https://doi.org/10.1037/a0013012
Kostić, Đ. (1999). Frekvencijski rečnik savremenog srpskog jezika [Frequency dictionary of the contemporary Serbian language]. Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora i Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju.
Lopukhina, A., Laurinavichyute, A., Lopukhin, K., & Dragoy, O. (2018). The mental representation of polysemy across word classes. Frontiers in Psychology, 9, 192. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2018.00192
Lyons, J. (1977). Semantics, volume 2. Cambridge University Press. https://doi.org/10.1017/CBO9781139165693
Mathôt, S., Schreij, D., & Theeuwes, J. (2012). OpenSesame: An open-source, graphical experiment builder for the social sciences. Behavior Research Methods, 44(2), 314-324. https://doi.org/10.3758/s13428-011-0168-7
Matuschek, H., Kliegl, R., Vasishth, S., Baayen, R. H., & Bates, D. (2017). Balancing Type I error and power in linear mixed models. Journal of Memory and Language, 94, 305–315. https://doi.org/10.1016/j.jml.2017.01.001
Mišić, K. & Filipović Đurđević, D. (2019). Testing semantic settling dynamics model predictions – homonym meaning uncertainty. Current Trends in Psychology Book of Abstracts, Faculty of Philosophy, Novi Sad, October 24–27, 2019, Book of Abstracts, 119–120.
Mišić, K., & Filipović Đurđević, D. (2021). Redesigning the exploration of semantic dynamics: SSD account in light of regression design. Quarterly Journal of Experimental Psychology. https://doi.org/10.1177/17470218211048386
R Core Team. (2018). R: A language and environment for statistical computing. R Foundation for Statistical Computing. https://www.r-project.org/
Rodd, J. M. (2020). Settling Into Semantic Space: An Ambiguity-Focused Account of Word-Meaning Access. Perspectives on Psychological Science, 15(2), 411-427. https://doi.org/10.1177/1745691619885860
Rodd, J. M., Gaskell, G., & Marslen-Wilson, W. (2002). Making Sense of Semantic Ambiguity: Semantic Competition in Lexical Access. Journal of Memory and Language, 46(2), 245–266. https://doi.org/10.1006/jmla.2001.2810
Rodd, J. M., Gaskell, G., & Marslen-Wilson, W. (2004). Modelling the effects of semantic ambiguity in word recognition. Cognitive Science, 28(1), 89–104. https://doi.org/10.1016/j.cogsci.2003.08.002
RMS – Rečnik Matice Srpske. (1967 – 1976). Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika, t. I-VI [Dictionary of Serbo-Croatian literary language]. Matica Srpska.
Schad, D. J., Vasishth, S., Hohenstein, S., & Kliegl, R. (2020). How to capitalize on a priori contrasts in linear (mixed) models: A tutorial. Journal of Memory and Language, 110, 104038. https://doi.org/10.1016/j.jml.2019.104038
Tafra, B. (1986). Razgraničavanje homonimije i polisemije (leksikološki i leksikografski problem) [Distinguishing between homonymy and polysemy (lexicological and lexicographic problem)]. Filologija, 14, 381-393.
Wickham, H. (2016). ggplot2: Elegant Graphics for Data Analysis. Springer-Verlag New York. https://ggplot2.tidyverse.org
