ГРАД-МУЗЕЈ: КАРАЂОРЂЕВА УЛИЦА У БЕОГРАДУ КАО СИСТЕМ ДОКУМЕНАТА
Ključne reči:
архитектура, документ, град, музеј, Карађорђева улицаApstrakt
Град-музеј представља концепт, могући пројекат који би за циљ имао чува- ње, представљање и промовисање непокретног културног наслеђа, притом пра- тећи и испуњавајући захтеве, али и учествујући у проблемима савременог друштва. За пример је узета Карађорђева улица у Београду, где бројни културно-исто- ријски споменици стварају „системе докуменатаˮ, односно збирке објеката са документационом интенцијом, како их је именовао Жбињек Странски (Zbyněk Z. Stránský). Из мноштва вредних објеката издвојена је Зграда Београдске задру- ге као музеалија града-музеја и изванредни документ модернизације града са по- четка ХХ века. Кроз одговоре на питања о природи уметности и кроз музе- олошке и теорије баштине, у есеју се долази до закључка да је представљање објекта у одређеном контексту неопходно да би он имао праву функцију уметничког дела. Овде је понуђено решење за споменике архитектонског наслеђа лишених могућно- сти смештања унутар зидова музеја, али са једнако значајном културно-историјском вредношћу, документарном функцијом и моћи какву поседују остали конвенци- онални музејски предмети попут сликаних радова и скулптура.
Кључне речи: архитектура, документ, град, музеј, Карађорђева улица.
The City-Museum is representing a concept, possible project, with the goal of preserving, presenting and promoting immovable cultural heritage and would participate in modern society problems. An example of that is Karadjordjeva Street in Belgrade, a place with a large number of heritage monuments which create various “systems of documents”, collectons of objects with document intention, as they were named by Zbyněk Z. Stránský. From many valuable objects, the building of Beogradska zadruga was chosen as an artefact of the City-Museum and as an excellent document of modernisation of the city from beginning of the 20th century. Throughout answering the questions about the nature of art and museology and heritology theories, it comes to the conclussion that presenting in a certain context is necessaery so that object could have the function of an art piece. Here, the solution is offered for architectural objects which are immposible to place in a museum, but possess the same value and power as other artefacts.
Key words: architecture, document, city, museum, Karadjordjeva Street.
Reference
Богдановић, Б. (1974). Урбс и логос [Urbs & Logos], Ниш: Градина.
Богуновић, С. Г. (2005). Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века I [Architechtonic encyclopedia of the 19th and 20th century Belgrade I], Београд: Београдска књига.
A. Brogni, C. A. Avizzano, C. Evangelista, M. Bergamasco, (1999). Technological approach for Cultural Heritage: Augment Reality, Piza, Italy. http://www0.cs.ucl.ac.uk/staff/ucacaxb/public/download/1999_Brogni_TAF.pdf
Глужињски, В. (1981). Основе музеологије [Basics of Museology], (са пољског превела И. Ђокић Саундерсон), Торун.
Делoш, Б. (2006). Виртуелни музеј [Virtual museum], Београд: Клио.
Ђурић-Замоло, Д. (2009). Градитељи Београда [Constructors of Belgrade], Београд: Музеј града Београда.
Кадијевић, А. (2004). Два тока српског архитектонског Ар-Нувоа: интернационални и национални [Two courses of Serbian architectural Art-Nouveau: international and national], Наслеђе бр. V, Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда, 53–70.
Костић, М. М. (1994). Успон Београда [Rise of Belgrade], Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда.
Куниберт, Б. (1988). Први српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића 1804–1850. [The first Serbian uprising and the first reign of Miloš Obrenović], Београд: Просвета.
N. Magnenat-Thalmann, G. Papagiannakis, (2000). Virtual Worlds and Augmented Reality in Cultural Heritage Applications, Elsinore, Denmark. http://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download?doi=10.1.1.106.9743&rep=rep1&type=pdf
Мамфорд, Л. (2006). Град у историји [The city in history], Београд: Book & Marso.
Мароевић, И. (1988). „Историјски споменик као документˮ [Historical monument as document], у: Погледи; Сплит: Економски факултет Свеучилишта, 783–789.
Мароевић, И. (1993). Увод у музеологију [Introduction to museology], Загреб: Завод за информацијске студије.
Миленковић, Б. и Петровић, З. Б. (1979). Архитектонско-урбанистичка студија [Architecture and urban studies], чланак у: Косанчићев венац: историјат, истраживања постојећег стања, обрада споменика културе; Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда, 16–24.
Павловић-Лончарски, В. (2005). Мали пијац на Сави крајем XIX и почетком XX века [Little market on Sava at the turn of the 19th and 20th centuries], у: Наслеђе бр. VI; Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда, 107–118.
Петровић, Ј. (2010). Архитектонско наслеђе Карађорђеве улице у Београду [Architectural heritage of Karadjordjeva street in Belgrade], мастер рад бр. 24 одељења за историју уметности Филозофског факултета, 2010.
Петровић, Ј. (2010). Историјски, друштвени и економски развој Карађорђеве улице у Београду до 1914. године [Historical, Sociological and Economical Development of Karadjordjeva street in Belgrade until 1914.], у: Годишњак града Београда LVII/2010; Београд: Музеј града Београда, 135–148.
Петровић, М. (2009). Трансформација градова: ка деполитизацији урбанаог питања [Transformation of cities: towards depolitisation of urban question], Београд: Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета.
Пјотровски, П. (2013). Критички музеј [Critical museum], Београд: Центар за музеологију и херитологију.
Ротер-Благојевић, М. (2006). Стамбена архитектура Београда у XIX и почетком XX века [Residential architecture of Belgrade in the 19th and in the beginning of the 20th century], Београд: Архитектонски факултет.
Сикимић, Ђ. (1965). Фасадна скулптура у Београду [Façade sculpture in Belgrade], Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда.
Стојановић, Д. (2009). Калдрма и асфалт. Урбанизација и модернизација Београда 1890–1914. [Cobbles and Asphalt. Urbanisation and modernization of Belgrade 1890.-1914.], Београд: Удружење за друштвену историју.
Странски, Ж. (1972). Увод у музеологију [Introduction to Museology], место издања непознато.
Трамваји и осветљење града Београда 1892–1932. (1936). [Trams and City lights of Belgrade 1892.-1932.], Београд: Технички биро ДТО.
Ћоровић, Љ., Стојановић Н., Недић, С., Јанковић С. и други аутори (2004). Улице и тргови Београда 1 [Streets and squares in Belgrade 1], Београд: Библиотека града Београда.
Шкаламера, Ж. (1979). Историјски развој Косанчићевог венца [Historical Development of Kosančićev venac], у: Косанчићев венац: историјат, истраживања постојећег стања, обрада споменика културе, Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда, 4–15.
Коришћена документација:
Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда, досије споменика културе Зграда Београдска задруга, СК 86.
Извори са интернета:
Време, 26. 10. 2014. http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1239802#sanubgnv
Блиц, 6. 3. 2015. http://www.blic.rs/vesti/beograd/arhitekte-hitno-obustaviti-projekat-beograd-na-vodi/6y1zc7m
Гиша Богуновић, 26. 4. 2014. http://gisabogunovic.yolasite.com/savski-teflon-siti.php
