СТЕПЕН НЕГАТИВНОСТИ МОРФОЛОШКЕ, СИНТАКСИЧКЕ И ЛЕКСИЧКЕ НЕГАЦИЈЕ У ЕНГЛЕСКОМ КРОЗ ПРИЗМУ СТУДЕНАТА ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME221004052GKljučne reči:
афиксна негација, лексичка негација, синтаксичка негација, степени негације, студенти Енглеског језика и књижевностиApstrakt
Феномен негације је део перцепције и универзално својство свих људских језика. Фокус истраживања чине морфолошка (нег. преф. + прид), синтаксичка (нег. парт. + прид) и лексичка негација (речи са негативним значењем), са главним циљем да се утврди како их, у односу на степен негативности, опажају студенти студијског програма Енглески језик и књижевност (N=91). Главни истраживачки инструмент је Скала поларитета, која садржи исказе са три поменута општа типа негације. Добијени резултати су анализирани у статистичком програму IBM SPSS 21. Уопштено говорећи, узорак је доста уједначено оценио парове које су чиниле афиксна и синтаксичка негација, и то као негативне или умерено негативне. Међутим, када су у питању општи скорови по категоријама, афиксна негација је негативније процењивана од синтаксичке. Испитаници су оценили апсолутно негативни прилог позитивније него што његова семантика сугерише, и то само као негативан, а апроксимативе и негиране прилоге учесталости и квантификаторе су оценили врло уједначено. У будућа истраживања би било пожељно уврстити и неаниматне субјекте, те реплицирати истраживање у различитим културним срединама како би се утврдило да ли постоје културно условљене разлике или пак когнитивна сличност.
Reference
Aina, L., Bernardi R., & Fernández, R. (2019). Negated adjectives and antonyms in distributional semantics: Not similar? Italian Journal of Computational Linguistics, 5(1), 57–71. https://doi.org/10.4000/ijcol.457
Alstott, J., & Jasbi, M. (2020). Lexicalization of quantificational forces in adverbial and determiner domains. In S. Denison, M. Mack, Y. Xu, & B. C. Armstrong (eds.), Proceedings of the 42nd Annual Conference of the Cognitive Science Society: Developing a Mind: Learning in Humans, Animals, and Machines (pp. 2001–2006). Cognitive Science Society.
Author (2021).
Bahlmann, J., Mueller, J. L., Makuuchi, M., & Friederici, A. D. (2011). Perisylvian functional connectivity during processing of sentential negation. Frontiers in Psychology, 2(104), 1–10.
Bobkina, J., & Stefanova Radoulska, S. (2018). A corpus-based study of adverbs of frequency in a goal-oriented distance learning forum. ELIIA 18, 15–49. http://dx.doi.org/10.12795/elia.2017.i17.02
Crystal, D. (2019). The Cambridge encyclopedia of the English language (3rd edn.). Cambridge: Cambridge University Press.
De Swart, H. (2010). Expression and interpretation of negation: An OT typology. London: Springer.
Danilović Jeremić, J. (2018). Teaching English vocabulary: The role of derivation. Teme, 62(3), 801–820.
Dzuganova, B. (2006). Negative affixes in medical English. Bratisl Lek Listy, 107(8), 332–335.
Grubor, J. (2021). L2 attitudes across secondary education: How (relatively) stable are they? Nasleđe (Kragujevac), 48, 301–316. http://dx.doi.org/10.46793/NasKg2148.301G
Hasson, U., & Gluckberg, S. (2006). Does understanding negation entail affirmation?: An examination of negated metaphors. Journal of Pragmatics, 38(7), 1015–1032.
Horn, L. R. (2001). A natural history of negation (2nd edn.). Chicago: University of Chicago Press.
Huddleston, R., & Pullum, G. K. (2017). The Cambridge grammar of the English language. Cambridge: Cambridge University Press.
Israel, M. (2011). The grammar of polarity: Pragmatics, sensitivity, and the logic of scales. Cambridge: Cambridge University Press.
Israel, M. (2004). The pragmatics of polarity. In L. R. Horn, & G. Ward (eds.), The handbook of pragmatics (pp. 701–723). Oxford: Blackwell.
Kjellmer, G. (2005). Negated adjectives in modern English: A corpus-based approach. Studia Neophilogica, 77, 156–170.
Lee, C. (2016). Why this volume: Studies of negation and polarity. In P. Larrivée, & C. Lee (eds.), Negation and polarity: Experimental perspectives (pp. 1–18). New York: Springer.
Miestamo, M. (2007). Negation: An overview of typological research. Language and Linguistics Compass, 1(5), 552–570.
Parreira, A., & Lorga da Silva, A. (2016). The use of numerical value of adverbs of quantity and frequency in the measurement of behavior patterns: Transforming ordinal scales into interval scales. Avaliação e Políticas Públicas em Educação, 24(90), 109–126. http://dx.doi.org/10.1590/S0104-40362016000100005
Prćić, T. (2016). Semantika i pragmatika reči [Semantics and pragmatics of words]. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Quirk, R., Greenbaum, S., Leech, G., & Svartvik, J. (2011). A comprehensive grammar of the English language. London & New York: Longman.
Rabadán, R., & Izquierdo, M. (2013). A corpus-based study of English approximate negators and their translation(s) into Spanish. Bergen Language and Linguistics Studies, 1, 43-59. http://dx.doi.org/10.15845/bells.v3i1.361
Saury, J.-M. (2009). The phenomenology of negation. Phenomenology and the Cognitive Sciences, 8, 245–260.
Tian, Y., & Breheny, R. (2019). Negation. In C. Cummins & N. Katsos (eds.), The Oxford handbook of experimental semantics and pragmatics (pp. 195–207). Oxford: Oxford University Press.
Van der Auwera, J. (2010). On the diachrony of negation. In L. R. Horn (ed.), The expression of negation (pp. 73–109). Berlin: Mouton de Gruyter.
Van der Auwera, J., & Du Mon, D. (2015). Negation, linguistics of. In J. D. Wright (ed.), International encyclopedia of the social and behavioral sciences, vol. 16 (pp. 409–414). Oxford: Elsevier.
