ВАРИЈАНТЕ АЛИЈЕНАЦИЈЕ У КОНРАДОВОЈ ПОБЕДИ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME230410038TKljučne reči:
Џозеф Конрад, Мелвин Симен, алијенација, модернизам, карактеризацијаApstrakt
Рад се бави манифестацијама алијенације у роману Победа (1915) Џозефа Конрада, првенствено се ослањајући на класификацију коју је предложио амерички социолог Мелвин Симен. Уводни део пружа кратак историјски преглед значајних теоријских ставова о алијенацији као друштвеном и психолошком феномену, као и расправу о Сименовом приступу овој теми. Потом се ове теорије примењују у анализи Конрадовог романа, са циљем да покаже да је мотив алијенације свеприсутан у Победи, не само као духовно стање протагонистe, Аксела Хејста, већ и као компонента у карактеризацији бројних других ликова. Као и други аутори у периоду модернизма, Конрад је заокупљен проблемом отуђеног појединца у савременом друштву, тако да је расправа о овом мотиву суштински значајна за разумевање његове уметничке визије.
Reference
Bloom, H. (Ed.) (2009). Alienation. New York: Infobase Publishing.
Conrad, J. (1915) Victory. www.freeclassicebooks.com
Conrad, J. (1994). Heart of Darkness. Harmondsworth: Penguin.
Eagleton, T. (2005). The English Novel: An Introduction. Oxford: Blackwell Publishing.
Fatehi, E. (2019). Alienación masiva y social en El castillo de Kafka: una interpretación basada en Tönnies, Seeman y Freud. Revista Dilemas Contemporaneos, 7. doi:10.46377/dilemas.v31i1.1054
Franz, M-L. von. (1995). Shadow and Evil in Fairy Tales. Boston: Shambhala.
Hawthorn, J. (2009). Mrs. Dalloway: Divided Selves. In H. Bloom (Ed.). Alienation, (pp. 111–128). New York: Infobase Publishing.
Healy, M. (2020). Marx and Digital Machines: Alienation, Technology, Capitalism. London: University of Westminster Press.
Kordis, A. (2016). Method to the Writer’s Madness: The Writer’s Capability of Multiplying Personalities and Integrating Them into the Narrative. In: I. Lyubchenko and F. Ann Papps (Eds.), Schizo: The Liberatory Potential of Madness, (pp. 9–15). Freeland: Inter-Disciplinary Press.
Koseman, Z. (2016). A Comparative View of Eliot’s “Prufrock” and Mansfield’s “Miss Brill” in terms of the Mental States of Isolation, Alienation, and Anomie. Mediterranean Journal of Humanities, 6(1), 237-247. doi: 10.13114/MJH.2016119301
Marx, K. (2010). Economic and Philosophic Manuscripts of 1844. In Marx and Engels Collected Works Volume 3: 1843-1844, (pp. 229-326). London: Lawrence & Wishart.
Moser, T. (1966). Joseph Conrad: Achievement and Decline. Hamden: Archon Books.
Romanick, D. (1999). Victory and The Shadow Line. In L. Orr and T. Billy (Eds.), A Joseph Conrad Companion, (pp. 231 – 253). Westport: Greenwood Press,.
Sarfraz, H. (1997). Alienation: a Theoretical Overview. Pakistan Journal of Psychological Research, 12(1-2), 45-60.
Seeman, M. (1959). On The Meaning of Alienation. American Sociological Review, 24(6), 783-791. doi: 10.2307/2088565
Seeman, M. (1972). Alienation and Engagement. In A. Campbell and P. E. Converse (Eds.), The Human Meaning of Social Change, (pp. 467-527). New York: Russell Sage Foundation.
Seeman, M. (1975) Alienation Studies. Annual Review of Sociology, 1, 91-123. doi: 10.1146/annurev.so.01.080175.000515
Seeman, M. (1983) Alienation Motifs in Contemporary Theorizing: The Hidden Continuity of the Classic Themes. Social Psychology Quarterly, 46(3), 171-184. doi: 10.1037/h0031270
Seeman, M. (1991). Alienation and Anomie. In J. P. Robinson, P. R. Shaver, and L. S. Wrightsman (Eds.). Measures of personality and social psychological attitudes, (pp. 291-371). San Diego: Academic Press.
Tučev, N. (2017). Tajni saputnici: književni likovi Džozefa Konrada [The Secret Sharers: Joseph Conrad’s Literary Characters], Beograd: Neopress.
