ОСЛОБАЂАЈУЋА ТРАНСФОРМАЦИЈА ЖЕНСКИХ ЛИКОВА У ШЕКСПИРОВИМ И ДРЖИЋЕВИМ КОМЕДИЈАМА
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME230930025JKljučne reči:
Шекспир, Држић, женски ликови, трансформација, идентитетApstrakt
У доба краљице Елизабете II важило је уверење да су жене интелектуално, физички и морално инфериорније од мушкараца. Један број женских ликова Шекспирових драма уклапа се у стереотипну слику времена, али неретки су и они женски ликови који те стереотипе руше. Под утицајем ренесансе, али и слике краљице, моћне и доминантне владарке, Шекспир у својим комадима слика жене као интелигентне, храбре, племените и не много различите од мушкараца. Независне младе жене попут Розалинде из драме „Како вам драго”, или Беатриче из драме Много буке ни око чега представљају драматичан контраст у односу на Хермију из драме Сан летње ноћи или Херу из драме Много буке ни око чега. Оне нису независне у модерном смислу речи, али засигурно јесу у поређењу са типичним женама Шекспировог доба. У раду ћемо испитивати и на који начин је Марин Држић креирао женске ликове, те да ли је ренесансни дух у Дубровнику, који је на много начина изменио живот свих друштвених слојева, утицао и на трансформацију женских ликовa код овог аутора. У неким сегментима текстова (нпр. Тирена, Скуп, Дундо Мароје) приметна је конзервативна, патријархална критика друштва, посебно усмерена на омладину и жене. Оне се квалификују као нерадне, неинтелигентне и залуђене модом. Међутим, у Држићевим комедијама, када је о условно „ослобођеним” женским ликовима реч, јављају се виле, куртизане, Которанке и слушкиње. Код неких од њих долази до својеврсних трансформација иденитета, чијом ћемо се мотивисаношћу и функцијом бавити. На крају ћемо покушати да изведемо закључке о томе у којој мери културни дух једне епохе (ни)је могао утицати на ослобађање женских ликова ових двају писаца.
Reference
Banić-Pajnić, E. (2004). Žena u renesansnoj filozofiji [Woman in Renaissance philosophy]. Prilozi, 59-60, 69-89.
Barker, D., & Kamps, I. (Eds.). (1995). Shakespeare and gender: A history. London, New York:Verso.
Bell, I. (1998). Elizabethan women and the poetry of courtship. New York: CUP.
Čale Feldman, L. (2001). Euridikini osvrti, o rodnim izvedbama u teoriji, folkloru, književnosti i kazalištu [Eurydice's Reflections on Gender Performances in Theory, Folklore, Literature, and Theater] Zagreb: Naklada MD: Centar za ženske studije.
Dreher, D.E. (1986). Domination and Defiance: Fathers and Daughters in Shakespeare. Lexington: University Press of Kentucky.
Dinić-Knežević, D. (1974). Položaj žena u Dubrovniku u XIII i XIV веку [The status of women in Dubrovnik in the 13th and 14th centuries]. Beogerad: SANU, posebna izdanja knj. CDLXIX, Odeljenje istorijskih nauka.
Držić, M. (1962). Novela od Stanca. Tirena. Skup. Dundo Maroje [A novella by Stanac. Tyrrhenian. Collection. Dundo Maroje]. Zagreb: Matica hrvatska: Zora.
Držić, M. a. (2017). Tripče de Utolče. Retrieved from https://muzej-marindrzic.eu/wp-content/uploads/2017/04/drzicm_tripcedeutolce.pdf.
Držić, M. b. (2017). Grižula. Retrieved from https://muzej-marindrzic.eu/wp-content/uploads/2017/04/drzicm_grizula.pdf. Pristupljeno 18. 4. 2023.
Fališevac, D. (2003). Žena-autorica i lik žene u hrvatskoj novovjekoj književnoj kulturi (od XVI. do XVIII. Stoljeća [Female Author and the representation of women in Croatian early modern literary culture (from the 16th to the 18th century)]. U S. Botica (Prir.), Zbornik zagrebačke slavističke škole [Proceedings of the of Zagreb school of Slavic studies] (str. 118-137). Zagreb: Filozofski fakultet, Zagrebačka slavistička škola – Hrvatski seminar za strane slaviste.
Fališevac, D. (2013). Jesu li Držićeve žene imale renesansu? [Did Držić's Women experience the Renaissance?]. U Slike starog Dubrovnika: filološke i književnoantropološke studije [Images of old Dubrovnik: philological and literary anthropological studies] (str. 135-204). Zagreb: Matica hrvatska.
Gay, P. (1994). As She Likes It: Shakespeare's Unruly Women. London and New York: Routledge.
Gjurgjan, Lj. I. (2011). Laura – stereotipna kurtizana ili subverzivni lik u komediji Dundo Maroje? [Laura - a stereotypical courtesan or a subversive character in the comedy Dundo Maroje?]. U Umjetnost riječi [The Art of Word] LV, 1-2, (str. 1-14). Zagreb: Hrvatsko filološko društvo.
Janeković Römer, Z. (1994). Rod i grad: Dubrovačka obitelj od XIII do XV stoljeća [Gender and the city: Family of Dubrovnik from the 13th to the 15th century]. Dubrovnik: Zavod za povijesne znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti u Dubrovniku; Zavod za hrvatsku povijest Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu.
Kemp, T. D. (2010). Women in the age of Shakespeare. Santa Barbara, Calif.: Greenwood Press.
Kahn, C. (1981). Man's estate: masculine identity in Shakespeare. Los Angeles, Berkeley: University of California P.
Milošević, D. (2010). O nasilju i pravdi u modernoj kulturi [On violence and justice in modern culture]. Teme, 34(2), 587-600.
Montrose, L. (2013). A Midsummer Night’s Dream and the shaping fantasies of Elizabethan culture: gender, power, form. In R. Wilson, and R. Dutton (Eds.), New Historicism and Renaissance Drama (p. 109-130). New York: Routledge.
Mann, D. (2008). Shakespeare's women: performance and conception. Cambridge: CUP.
Newman, K. (1991). Fashioning femininity and English renaissance. Chicago: University of Chicago P.
Pavlović, D. (1958). Komedija u našoj renesansnoj književnosti [Comedy in our renaissance literature]. U M. Pantić (Prir.), 450 godina od rođenja Marina Držića 1508-1958 [450 years since the birth of Marin Držić 1508-1958] (str. 113-122) Beograd: Srpska književna zadruga.
Petaković, S. (2011). Cvijeta Zuzorić – svetlost renesansnog Dubrovnika [Cvijeta Zuzorić ‒ The light of renaissance Dubrovnik]. Knjiženstvo: časopis za studije književnosti, roda i kulture, 1,32-45.
Rešetar, M. (1958). Kako su se predstavljale Držićeve drame [How Držić’s plays were presented]. U M. Pantić (Prir.), 450 година од рођења Марина Држића 1508-1958 [450 Years since the Birth of Marin Držić 1508-1958] (str. 347-358). Beograd: Srpska književna zadruga.
Švelec, F. (1968). Komički teatar Marina Držića [Comedy Theater of Marin Držić., Zagreb: Matica hrvatska.
Taylor, G., Jowett, J., Bourus, T., & Egan G. (Eds.). (2017). The New Oxford Shakespeare. The Complete Works. Modern Critical Edition. Oxford: OUP
