ПРОЗОДИЈСКИ КОРЕЛАТИ СКАЛЕ ГРАМАТИКАЛИЗАЦИЈЕ: СТУДИЈА УПОТРЕБЕ СРПСКОГ ГЛАГОЛА ХТЕТИ КАО ЛЕКСИЧКОГ, МОДАЛНОГ И ПОМОЋНОГ ГЛАГОЛА
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME231003018JKljučne reči:
граматикализација, инфинитив, конструкција да+презент, српски језик, финално дужењеApstrakt
У српским дијалектима у којима комплемент глагола хтети може бити реализован како као конструкција да+презент, тако и као инфинитив, што је случај у Војводини, овај глагол има три различите употребе, што се манифестује у употреби три различита комплемента. Лексички глагол хтети захтева комплемент реализован у виду именићке синтагме, модални глагол хтети, којим се исказује вољност/одсуство вољности субјекта, прати комплемент да+презент, док помоћни глагол хтети, којим се изражава будућност, захтева комплемент реализован као инфинитив. Узимајући у обзир да сваку од три употребе глагола хтети одликују различите синтаксичке структуре, наметнула се хипотеза да дате употребе имају различите прозодијске одлике. Хипотезу смо тестирали експериментално, тако што смо анализирали степен финалног дужења и кретање F0 као најбитније показатеље десне границе конституената прозодијске хијерархије. Осланјали смо се на ранију претпоставку да више конституенте прозодијске хијерархије одликује већи степен финалног дужења, као и да присуство фразних акцената указује на десну границу фонолошких фраза, док присуство граничних тонова сигнализира десну границу интонацијских фраза. У експерименту је учествовало десет студената Универзитета у Новом Саду, које смо снимили како изговарају по десет реченица за сваку од три употребе глагола хтети. Анализа снимака делимично је потврдила нашу хипотезу, будући да се модална употреба глагола хтети праћена конструкцијом да+презент дуже више како од помоћног глагола хтети кога прати инфинитив, тако и од лексичког глагола хтети кога прати именићка фраза. Такође, разлике у финалном дужењу нису утицале на контруру F0, а фразни акценти нису примећени ни у једној од анализираних употреба датог глагола.
Reference
Ajdžanović, J., & Dražić, J. (2016). Sintaksičo-semantička analiza konstrukcije za+infinitiv i njene pragmatičke implikacije [Syntactic-semantic analysis of structure za+infinitive and its pragmatic implications]. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 41(1), 21-31.
Aljović, N. (2005). On clitic climbing in Bosnian/Croatian/Serbian. Forum Bosnae, 34, 58-84.
Beckman, M., & Pierrehumbert, J. (1986). Intonational Structure in Japanese and English. Phonology Yearbook, 3, 255-310.
Belić, B. (2005). The infinitive is difficult to lose: What governs variation of complements in unique control in Serbian. The Slavic and East European Language Resource Center, 6.
Boersma, P., & Weenink, D. (2021). Praat: doing phonetics by computer [Computer program]. Version 6.2.03. Retrieved December 6, 2021, from http://www.praat.org/
Bybee, J. (2003). Cognitive processes in grammaticalization. In M. Tomasello (Ed.), The new psychology of language II (pp. 145-167). Mahwah, NJ: Erlbaum.
Byrd, D., & Saltzman, E. (2003). The elastic phrase: Modeling the dynamics of boundary-adjacent lengthening. Journal of Phonetics, 31, 149-180. doi: 10.1016/S0095-4470(02)00085-2
Grković-Major, J. (2004). Razvoj hipotaktičkog da u starosrpskom jeziku [The development of hypotactic da in Old Serbian]. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 47(1-2), 185-203.
Haspelmath, M. (1989). From purposive to infinitive - A universal path of grammaticalization. Folia Linguistica Historica, 23, 287-310.
Haspelmath, M. (1998). Does grammaticalization need reanalysis? Studies in Language, 22, 315-351.
Hayes, B. (1989). The prosodic hierarchy in meter. In Kiparsky, P., & G. Youmans (Eds.), Phonetics and Phonology 1: Rhythm and Meter (pp. 201-260). Orlando, FL: Academic Press.
Ivanović, S., Kovačević, P., & Milićević, N. (2023). Clitic climbing out of different types of da-complements in Serbian and the Status of Probabilistic Rules in Grammar. Annual Review of the Faculty of Philosophy. 48(3), 135-155
Jakovljević, B. (2021). Temporalne odlike graničnih segmenata prozodijskih jedinica u engleskom i srpskom jeziku: korpusno istraživanje [Temporal Properties of Boundary Segments of Prosodic Units in English and Serbian: Corpus-based Study] (PhD thesis). Retrieved from https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/18490?locale-attribute=sr_RS
Jakovljević, B., & Marković, M. (2020). Properties of I-boundary lengthening of vowels in English and Serbian. Annual Review of the Faculty of Philosophy, XLV-5, 95-111. doi: 10.19090/gff.2020.5.95-111
Kovačević, P., & Milićev, T. (2018). The nature(s) of syntactic variation: Evidence from the Serbian/Croatian dialect continuum. In Lenertová, D., Meyer, M., Šimík. R, & L. Szucsich (Eds.), Advances in formal Slavic linguistics 2016 (pp. 147–167). Berlin: Language Science Press.
Kovačević, P., Milićev, T., & Paunović, I. Đ. (2018). The Variation in Non-Finite Complements in Serbian: Empirical Evidence at an Intra-Speaker Level. Annual Review of the Faculty of Philosophy, 43(1), 487-451.
Lamiroy, B., & Drobnjaković, A. (2009). Auxiliaries and grammaticalization: A case study of Germanic and Slavonic languages. In Rossari, C., Ricci, C., & A. Spiridon (Eds.), Grammaticalization and pragmatics: Facts, approaches, theoretical Issues (pp. 19-34). Bingley: Emerald Group.
Nespor, M., & Vogel, I. (2007). Prosodic Phonology (2nd ed.). Berlin: Mouton De Gruyter.
Progovac, Lj. (1993). Locality and subjunctive-like complements in Serbo-Croatian. Journal of Slavic Linguistics, 1, 116-144.
Selkirk, E. (1984). Phonology and syntax: The relation between sound and structure. Cambridge, MA: Massachusetts Institute of Technology Press.
Selkirk, E. (1986). On Derived Domains in Sentence Phonology. Phonology, 3, 371-405. doi: 10.1017/S0952675700000695
Selkirk, E. (1996). The prosodic Structure of Function Words. In Morgan, J. L., & K. Demuth (Eds.), Signal to Syntax: Bootstrapping from Speech to Grammar in Early Acquisition (pp. 187-213). Mahwah, NJ: Lawrence Erlbaum.
Selkirk, E. (2005). Comments on the Intonational Phrasing in English. In Frota, S., Vigário, M., & M. J. Freitas (Eds.), Prosodies (pp. 11-58). Berlin: Mouton de Gruyter.
Traugott, E. C. (1995). Subjectification in grammaticalization. In Stein, D., & S. Wright (Eds.), Subjectivity and subjectivisation (pp. 31-54). Cambridge, UK: Cambridge University Press.
Turk, A. E., & Shattuck-Hufnagel, S. (2007). Multiple targets of phrase-final lengthening in American English Words. Journal of Phonetics, 35, 445-472. doi: 10.1016/j.wocn.2006.12.001
Turk, A. E., & Shattuck-Hufnagel, S. (2015). Is there a general motor basis for final lengthening? Proceedings of the 18th International Congress of Phonetic Sciences (ICPhS 2015) [online source]. Retrieved January 17, 2019, from https://researchr.org/publication/icphs-2015
Wightman, C. W, Shattuck-Hufnagel, S., Ostendorf, M., & Price, P. J. (1992). Segmental durations in the vicinity of prosodic phrase boundaries. Journal of the Acoustical Society of America, 91, 1707-1717.
Wurmbrand, S., Kovač, I., Lohninger, M., Pajančič, C., & Todorović, N. (2020). Finiteness in south Slavic complement clauses: Evidence for an implicational finiteness universal. Linguistica, 60(1), 119-137.
