КРАЈ ПОЛИТИКЕ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME241124048KKljučne reči:
крај политике, техничка држава, изазови суверенитета, манипулација, белицизам, алтернативаApstrakt
У овом раду се проблематизује „теза о крају политике“ која се реконструише у радовима Даниела Бела и Франсиса Фукујаме. Аутор реафирмше политичку теорију Хане Арент и образлаже емпиријске показатеље техничке државе, изазове суверености, белицизма и сужавање алтернатива. У раду се критички преиспитује „крај политике“ као делегитимација садржаја једног модела политике. Крај политике, историје или човека није могућ у апсолутном смислу. Уместо тога, можемо говорити о крају одређених модела политике, епизода у историји или фаза у људском развоју. Динамика друштва, промена и развој су стални процеси. Сваки „крај“ отвара врата новим формама, идејама и праксама које обликују будућност. Тезе о „крају“ не треба да буду предвиђања, већ рефлексије о тренутним кризама и могућим правцима развоја како би избегли стагнацију и регресију.
Reference
Arendt, H. (1958). The Human Condition, Chicago: The University of Chicago Press.
Arendt, H. (1951). The Origins of Totalitarianism, New York: Harcourt, Brace & Company.
Arendt , H. (1961). Between Past and Future: Six Exercises in Political Thought, New York: Viking Press.
Arendt, H. (1993). Was ist Politik? Aus dem Nachlass herausgegeben on U. Lundz. Munchen: Piper Verlag [Arendt, H. (2005). The Promise of Politics. Edited and with an introduction by Jerome Kohn]. New York: Schocken Books.
Bell, D. (1960). The End of Ideology: On the Exhaustion of Political Ideas in the Fifties.
Beck, U. (1993). Die Erfindung des Politische, Frankfurt am Main: Suhrkamp Verlag [Beck, U. (1997). The Reinvention of Politics: Rethinking Modernity in the Global Social Order]. Translated by Mark Ritter. Cambridge: Polity Press.
Derrida, J. (1992). Droit à la philosophie. Paris: Éditions Galilée. [Derrida, J. (2002). Who’s Afraid of Philosophy? Right to Philosophy 1]. Translated by Jan Plug. Stanford: Stanford University Press.
Forsthoff , E. (1971). Der Staat der Industriegesellschaft, Dargestellt am Beispiel der Bundesrepublik. [The State of the Industrial Society: Illustrated by the Example of the Federal Republic of Germany]. Munich: C.H. Beck.
Foucault, M. (1975). Surveiller et punir: Naissance de la prison. Paris: Gallimard. [Foucault, M. (1995). Discipline and Punish: The Birth of the Prison. Translated by Alan Sheridan, 2nd Vintage Books ed., New York: Vintage Books.]
Fukuyama, F. (1992). The End of History and the Last Man, New York: Free Press, Simon & Schuster.
Guéhennoa, J-M. (1994). Das Ende der Demokratie. [The End of Democracy]. München/Zürich: Artemis & Winkler.
Luhmann, N. (1997). Die Gesellschaft der Gesellschaft. [The Society of Society]. Frankfurt am Main: Suhrkamp Verlag.
Postman, N. (1985). Wir amüsieren uns zu Tode: Urteilsbildung im Zeitalter der Unterhaltungsindustrie. [Amusing Ourselves to Death: Public Discourse in the Age of Show Business].
Rancière, J. (1995). La Mésentente: Politique et philosophie. [Disagreement: Politics and Philosophy]. Paris: Galilée.
Vučković, J, Lučić, S. (2023). Hate Speech and Social Media, Teme, XLVII (1), 191−207. https://doi.org/10.22190/TEME221006012V
Žižek, S. (1989). The Sublime Object of Ideology. London: Verso.
