ДИГИТАЛНИ ИДЕНТИТЕТ ИЗВРШИОЦА И ОСТВАРИВАЊЕ СВРХЕ КАЖЊАВАЊА

Apstrakt

Утврђивање идентитета извршиоца, као субјекта кривичног дела, представља, поред места, времена и жртве конкретног кривичног дела, основ за покретање кривичног поступка чији је коначни циљ утврђивање кривице учиниоца, изрицање казне или друге кривичне санкције и остваривање сврхе кажњавања. Физичко лице као извршилац и његов стварни идентитет чине га субјектом кривичног дела, извршеног у реалном (или виртуелном) простору и времену, а сврха кажњавања се дефинише како би се остварила у односу на конкретног учиниоца и друге потенцијалне учиниоце. Међутим, поставља се питање да ли се, у постмодерном добу у којем живимо и у периоду пред нама, сврха кажњавања може остварити и у односу на дигиталне (виртуелне) идентитете, или у односу на аутономне системе вештачке интелигенције (AI) као потенцијалне извршиоце учинилаца кривичних дела у дигиталном (и реалном) простору. Питање је да ли се тада кажњавањем физичког лица стварног идентитета може остварити сврха кажњавања и у односу на један или више дигиталних идентитета у виртуелном простору. Посебан проблем везан за дигитални идентитет појављује се код потенцијалне кривичне одговорности система AI који предузимају аутономне радње у виртуелном и стварном простору. Аутор у раду отвара питање кривичне одговорности аутономних система AI у контексту одговорности правних ентитета (слично одговорности правних лица), потенцијалним казнама и потреби дефинисања специфичне сврхе кажњавања ових ентитета.