АНАЛИЗА НИВОА ПРИХВАТЉИВОСТИ СОЦИЈАЛНИХ ФЕМИНИНАТИВА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ У КОНТЕКСТУ СЛАГАЊА: СТАВОВИ СТУДЕНАТА СРБИСТИКЕ, АНГЛИСТИКЕ И СОЦИОЛОГИЈЕ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME250124052MKljučne reči:
српски језик, родно осетљив језик, социјални фемининативи, морфолошка средства, морфосинтаксичка средстваApstrakt
Предмет рада је анализа ставова студената Србистике, Англистике и Социологије Филозофског факултета у Нишу према употреби морфолошких и морфосинтаксичких средстава којима се упућује на занимања и титуле женских особа. Циљ је да се провери на који начин изворни говорници српског језика вреднују прихватљивост следеће три групе примера: (1) оних у којима се на морфосинтаксичком плану кроз образац слагања предиката са субјектом упућује да је носилац занимања/титуле особа женског пола (Начелник Ана Антић одржала је седницу), (2) оних у којима се то чини морфолошким средствима (Начелница Ана Антић одржаће седницу), те (3) оних у којима се то чини морфолошким и морфосинтаксичким средствима (Начелница Ана Антић одржала је седницу). Истраживање је указало на то да англисти не показују осетљивост ни на једно од средстава. У групи србиста нема разлике у прихватљивости примера из другог и трећег услова, док су примери из првог услова оцењени значајно вишим оценама прихватљивости. Дакле, србистима су морфосинтаксичка средства прихватљивија него морфолошка. Социолозима је пак прихватљивија употреба комбинације морфолошких и морфосинтаксичких средстава него само морфолошких или морфосинтаксичких средстава, а употреба морфолошких средстава прихватљивија од употребе морфосинтаксичких средстава. Када се код социолога посматра прихватљивост комбинације морфолошких и морфосинтаксичких средстава, примећује се да принцип језичке економије код њих није активиран..
Reference
Arsenijević, B. (2018). The Language of Dorian Gray: Why the Social and Cultural Treatment of Genders cannot be Improved by acting on Their Reflections in Language. BELLS, 10/1, 283–298. DOI: 10.18485/bells.2018.10.13
Bošković Marković, V. (2019). Rodna ideologija u diskursu mladih [Gender Ideology in the Discourse of the Youth]. Glasnik Antropološkog društva Srbije, 54/1-2, 35–39. DOI: 10.5397/gads54-19197
Bošković Marković, V. (2023). Language and Gender: Attitudes towards the Use of Gender-Sensitive Language among Students of Sports. Teme, 47/3, 701–715. DOI: 10.22190/TEME230502044B
Burić, M. (2021). Lingvistička opravdanost upotrebe moviranih feminina s sufiksom -kinja kategorije nomina agentis et professionis [Linguistically Justified Use of Gendered Feminine Nouns of the Category Nomina Agentis et Professionis Created by Suffix -kinja]. Folia linguistica et litteraria, 35, 197–213. DOI: 10.31902/fll.35.2021.10
Cvetinčanin Knežević, H., Lalatović, J. (2019). Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika [The Handbook for Using the Gender Sensitive Language]. Beograd: Centar za ženske studije.
Filipović, J. (2009). Rodno osetljive jezičke politike: Teorijske postavke i metodološki postupci [Gender Sensitive Language Policies: Theoretical Perspectives and Methodological Procedures]. Anali Filološkog fakulteta, 21, 109–127.
Filipović, J. (2011). Rod i jezik [Gender and Language]. U Ivana Milojević, Slobodanka Markov (Ur.), Uvod u rodne teorije (str. 409–423). Novi Sad: Centar za rodne studije, Mediterran Publishing.
Savić, S. (2004). Žena sakrivena jezikom medija: kodeks neseksističke upotrebe jezika [Women Veiled by Language of Media: Codex of Non-Sexist Language Use]. Novi Sad: Futura publikacije.
Tomić, S. (2021). Neki metodološki problemi u savremenom istraživanju socijalnih femininativa u srpskom jeziku [Some Methodological Problems in Contemporary Research of Social Femininatives in the Serbian Language], Poznańskie Studia Slawistyczne, 20, 323–346. DOI: 10.14746/pss.2021.20.17
*
Алексић, Д. (2023). Неки „родно осетљиви” деривати на -киња и творбени систем српског језика [Some “Gender-Sensitive” Derivatives Ending in -kinja and the Word-Formation System of the Serbian Language]. Јужнословенски филолог, 79/2, 211–238. DOI: 10.2298/JFI2302211A
Грицкат, И. (1995). О неким особеностима деминуције [About Some Aspects of Diminution]. Јужнословенски филолог, LI, 1–30.
Драгићевић, Р. (2016). Лексикализација (на примеру именичких деминутива) [Lexicalization (on the Noun Diminutive Examples)]. У Ј. Дражић, И. Бјелаковић, Д. Средојевић (Ур.), Теме језикословне у србистици кроз дијахронију и синхронију, зборник у част Љиљане Суботић (стр. 453–463). Нови Сад: Филозофски факултет у Новом Саду.
Драгићевић, Р., Утвић, М. (2019). Умножавање мовираних фемининума на -(к)иња у савременом српском језику [Multiplying of Movirani Femininum Ending in -(k)inja in Serbian Language]. Српски језик, 24, 187–200. DOI: 10.18485/sj.2019.24.1.9
Ђуровић, С. (2021). Нормативна (не)прихватљивост мовираних фемининума у оквиру Закона о родној равноправности [The Normrative (Un)acceptability of Social Femininatives in the Zakon o rodnoj ravnopravnosti]. У Драган Станић, Срето Танасић (Ур.), Положај српскога језика у савременом друштву: изазови, проблеми, решења (стр. 135–140). Нови Сад, Београд: Матица српска, Одбор за стандардизацију српског језика.
Ивић, М. (1995). О зеленом коњу: нови лингвистички огледи [About the Green Horse: New Linguistic Inquiries]. Београд: XX век.
Игњатовић, Н. (2017). Родно осетљив језик у јавном дискурсу [Gender-Sensitive Language in Public Discourse]. Philologia Mediana, 9, 479–499.
Јанић, А. (2013). Лексикализација именичких деминутива у српскоме језику [Lexicalization of Diminutives in the Serbian Language]. Philologia Mediana, 5, 367–380.
Јанић, А. (2017). Асоцијативни приступ лексикализованим именичким деминутивима са суфиксом -ица код студената Србистике [Associative Approach to Lexicalized Noun Diminutives with the Derivational Suffix -ica from the Perspective of the Students of the Serbian Language and Literature]. Теме, 41/1, 55–70. DOI: 10.22190/TEME1701055J
Клајн, И. (2003). Творба речи у савременом српском језику [The Word Formation in the Serbian Language], 2. део, Београд, Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства, Институт за српски језик САНУ, Матица српска.
Милорадовић, С. (2017). Језик родне равноправности: родно диференцирани језик и граматичка категорија рода у српском језику [The Language of Gender Equality: Gender Sensitive Language and the Gramatical Category of Gender in Serbian]. Наш језик, 48/1-2, 119–122.
Милорадовић, С. (2021). Чиме се обезбеђује родна равноправност [By What Means to Establish Gender Equality]. У Драган Станић, Срето Танасић (Ур.), Положај српскога језика у савременом друштву: изазови, проблеми, решења (стр. 31–32). Нови Сад, Београд: Матица српска, Одбор за стандардизацију српског језика.
Митић, И., Благојевић, А. (2021). Анализа родноосетљивих термина у правним документима [The Analysis of Gender-Sensitive Terms in Legal Documents]. Philologia Mediana, 13, 793–806. DOI:10.46630/phm.13.2021.48
Пипер, П., Антонић, И., Ружић, В., Танасић, С., Поповић, Љ., Тошовић, Б. (2005). Синтакса савременога српског језика: проста реченица [The Syntax of Contemporary Serbian Language: the Simple Sentence]. Београд, Нови Сад: Институт за српски језик САНУ, Београдска књига, Матица српска.
Пипер, П., Клајн, И. (2013). Нормативна граматика српског језика [The Normative Grammar of the Serbian Language]. Нови Сад: Матица српска.
Пипер, П. (2016). О социјалним фемининативима у српском и другим словенским језицима [Оn Social Femininatives in Serbian and Other Slavic Languages]. Јужнословенски филолог, 72/3-4, 35–65. DOI: 10.2298/JFI1604035P
Радић, Ј. (2011). Именички род у језику и равноправност полова у друштву (Логички нивои и моција рода у српском језику) [Gender of Nouns in Language and Gender Equality in Society: Logical Levels and Gender Motion in the Serbian Language]. У Милош Ковачевић (Ур.), Српски језик, књижевност, уметност: зборник радова са V међународног скупа, Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности, књ. 1, (стр. 43–56). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу.
Радић, Ј. (2013). Доследна „феминизација” и „афазија” [Consistent “Feminization” and “Aphasia”]. Прилози за књижевност, језик, историју и фоллор, 79, 73–81.
Радић, Ј. (2021). Сврха и последице „уродњавања” српског језика [The Point and Consequencies of a Gender Sensitive Language in Serbian]. У Драган Станић, Срето Танасић (Ур.), Положај српскога језика у савременом друштву: изазови, проблеми, решења (стр. 65–79). Нови Сад, Београд: Матица српска, Одбор за стандардизацију српског језика.
Спасојевић, M. (2021). Језик мимо граматике: о тзв. родно сензитивном језику [Language without Grammar: about the Gender Sensitive Language]. У Драган Станић, Срето Танасић (Ур.), Положај српскога језика у савременом друштву: изазови, проблеми, решења (стр. 107–112). Нови Сад, Београд: Матица српска, Одбор за стандардизацију српског језика.
Стијовић, Р. (2021). Да ли род именица дисквалификује родну равноправност? [Does the Gender of Nouns Disqualify Gender Equality?]. У Драган Станић, Срето Танасић (Ур.), Положај српскога језика у савременом друштву: изазови, проблеми, решења (стр. 81–86). Нови Сад, Београд: Матица српска, Одбор за стандардизацију српског језика.
Ћорић, Б. (1982). Моциони суфикси у српскохрватском језику [The Derivational Gender Suffixes in the Serbo-Croatian Language]. Београд: Филолошки факултет у Београду.
Ћорић, Б. (2008). Творба именица у српском језику [The Derivation of Nouns in the Serbian Language]. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
