О НЕЛИЧНОМ АУТОРСКОМ СТАВУ У НАУЧНОМ ПИСАЊУ: МЕЂУЈЕЗИЧКО И МЕЂУДИСЦИПЛИНАРНО ИСТРАЖИВАЊЕ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME250125053RKljučne reči:
нелични ауторски став, језички маркери, научно писање, одсуство аутора, неличне и пасивне конструкцијеApstrakt
Одсуство аутора у тексту, изражено кроз пасивне и обезличене конструкције, једна је од најистакнутијих карактеристика научног писања, које доприноси објективном писању и имплицитном изражавању ауторског става. Ова студија истражује квантитативну и квалитативну употребу маркера неличног ауторског става у три академске и три лингвистичке заједнице на основу корпуса од 124 истраживачка рада, написана од стране изворних говорника на енглеском, српском и немачком језику, у области лингвистике, економије и технологије. Квантитативни резултати указују на изразите разлике у међујезичкој и међудисциплинарној употреби ових маркера, јер се најчешће користе у немачком, а најређе у енглеском језику. Поред тога, највише их је идентификовано у радовима из области технологије. Ове разлике су детаљније разматране у квалитативној анализи, која истиче међујезичке и међудисциплинарне сличности и разлике у функционалним и формалним карактеристикама маркера неличног става.
Reference
Baratta, A. M. (2009). Revealing stance through passive voice. Journal of Pragmatics, 41, 1406–1421. doi:10.1016/j.pragma.2008.09.010
Blagojević, S. (2007). Autorovo ograđivanje kao retorička strategija u akademskom diskursu: kontrastivna analiza [Hedging as a rhetoric strategy in academic discourse – a contrastive analysis]. Zbornik radova Filozofskog fakulteta, 37, 125–133.
Blagojević, S. (2008). Metadiskurs u akademskom diskursu [Metadiscourse in scientific discourse]. Niš: Filozofski fakultet.
Charles, M. (2003). ‘This mystery...’: a corpus-based study of the use of nouns to construct stance in theses from two contrasting disciplines. Journal of English for Academic Purposes, 2, 313–326. doi:10.1016/S1475-1585(03)00048-1
Charles, M. (2006). The Construction of Stance in Reporting Clauses: A Cross-disciplinary Study of Theses. Applied Linguistics, 27(3), 492–518. doi:10.1093/applin/aml021
Clyne, M. (1987). Cultural differences in the organization of academic texts. English and German. Journal of Pragmatics, 11, 211–247.
Đorđević, R. (2007). Gramatika engleskog jezika (Četvrto izdanje) [Grammar of the English language (4th ed.)]. Beograd: Čigoja štampa.
Duden – die Grammatik (10. Auflage) [Duden Grammar (10th ed.)]. (2022). Berlin: Dudenverlag.
Hyland, K. (2001). Humble servants of the discipline? Self-mention in research articles. English for Specific Purposes, 20(3), 207–226.
Hyland, K. (2005). Metadiscourse. Exploring Interaction in Writing. London: Continuum.
Lachowicz, D. (1981). On the use of passive voice for objectivity, author responsibility and hedging in EST. Science of Science, 2(6), 105–115.
Luukka, M.-R., & Markkanen, R. (1997). Impersonalization as a Form of Hedging. In: R. Markkanen & H. Schröder (Eds.), Hedging and Discourse: Approaches to the Analysis of a Pragmatic Phenomenon in Academic Texts (pp. 168–187). Berlin: De Gruyter Mouton.
Malchukov, A., & Ogawa, A. (2011). Towards a typology of impersonal constructions: a semantic map approach. In: A. L. Malchukov & A. Siewierska (Eds.), Impersonal Constructions: A cross-linguistic perspective (pp. 17–54). John Benjamins Publishing Company.
Meyer, P. G., Frühwirth, A., Haupt, B., Kohn, A., Marsden, P., & Oelkers, T. (2002). Synchronic English Linguistics: An Introduction. Tübingen: Gunter Narr Verlag.
Quirk, R., Greenbaum, S., Leech, G., & Svartik, J. (1985). A Comprehensive Grammar of the English Language (17th impression). London and New York: Longman.
Reilly, J., Zamora, A., & McGivern, R. (2005). Acquiring perspective in English: the development of stance. Journal of Pragmatics, 37(2), 185–208. doi:10.1016/j.pragma.2004.08.010
Rodić, M. (2024). Authorial stance in scientific writing: A cross-linguistic and cross-disciplinary study of markers of authorial stance-taking in linguistics, economics, and technology research articles written in English, Serbian, and German. Doctoral Dissertation. Heidelberg University. doi: 10.11588/heidok.00035895
Stanojčić, Ž., & Popović, Lj. (2004). Gramatika srpskoga jezika (Deveto izdanje) [Grammar of Serbian language (9th ed.)]. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Tanasić, S. (2014). Sintaksa pasiva u savremenom srpskom jeziku [The syntax of the passive in the modern Serbian language]. Beograd: Beogradska knjiga.
Tarone, E., Dwyer, S., Gillette, S., & Icke, V. (1981). On the use of passive in two astrophysics journal papers. The ESP Journal, 1, 123–140.
Tepavčević, M. (2015). Academic Discourse: A Semantic and Syntactic Analysis. In I. Lakić, B. Živković, & M. Vuković (Eds.), Academic Discourse across Cultures (pp. 180–196). Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing.
Weinrich, H. (2005). Textgrammatik der deutschen Sprache (Dritte revidierte Auflage) [Text grammar of the German language (3rd revised ed.)]. Hildesheim/Zürich/New York: Georg Olms Verlag.
