ПОЛИЦИЈСКЕ НАУКЕ У 21. ВЕКУ: ИЗГРАДЊА ТЕОРИЈСКИХ И МЕТОДОЛОШКИХ ТЕМЕЉА
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME250207028MKljučne reči:
полицијске науке, методологија, теоријски оквири, интердисциплинарност, evidence-based policingApstrakt
Полицијске науке у 21. веку представљају академску област у успону, чије се методолошке и теоријске основе све интензивније развијају. Овај рад истражује процес конституисања полицијских наука као засебне интердисциплинарне области, анализирајући кључне факторе који доприносе њиховом научном утемељењу. Посебан фокус стављен је на дефинисање предмета полицијских наука, њихове теоријске парадигме и методолошке приступе, укључујући примену емпиријских истраживања у анализи полицијског рада. Такође, разматра се њихов однос према сродним дисциплинама, попут права, криминологије, социологије и менаџмента. Кроз анализу савремених трендова и изазова, рад наглашава потребу за успостављањем научно заснованог, evidence-based приступа у изучавању полицијских феномена, чиме се потврђује академска легитимност и практична релевантност полицијских наука.
Reference
Alimpić, D. (2018). Primena naučnih metoda u policijskim i sudskim istragama. NBP. Nauka, bezbednost, policija, 23(2), 201-204.
Banović, B., & Amanović, Đ. (2019). Prilog definisanja strukture policijskih nauka u Srbiji. Kultura polisa 16(38), 31–44.
Banović, B., & Amanović, Đ. (2022). Policijske nauke u Republici Srbiji – stanje i ciljevi. Revija za kriminologiju i krivično pravo, 60(2), 203–215.
Banton, M. (1964). The Policeman in the Community. New York: Basic Books.
Bayley, D. H. (1990). Patterns of Policing: A Comparative International Analysis. New Brunswick, NJ: Rutgers University Press.
Bayley, D. H. (1994). Police for the Future. New York: Oxford University Press.
Bittner, E. (1970). The Functions of the Police in Modern Society. Rockville, MD: National Institute of Mental Health.
Bruno, F. (1989). Le Scienze della Polizia, Polizia Moderna, 41(2/3), 2-6.
Buturac, K., & Solomun, D. (2013). Utemeljenost savremene policijske znanosti i njen doprinos policijskoj praksi. Policija i sigurnost, 22(1), 131-155.
Emsley, C. (2010). Crime and Society in England, 1750–1900 (5th ed.). London: Routledge.
Foucault, M. (2007). Security, Territory, Population: Lectures at the Collège de France, 1977–1978. New York: Palgrave Macmillan.
Gajić, S. (2008). Reforma policije u nekonsolidovanoj demokratiji u Srbiji. Bezbednost Zapadnog Balkana. 7-8. 29-55.
Goldstein, H. (1979). Improving Policing: A Problem-Oriented Approach. Crime & Delinquency, 25(2), 236–258.
Kesić, Z. (2013). Preispitivanje dometa pojedinih metodoloških pristupa u postupku naučnog istraživanja korupcije u policiji. NBP. Nauka, bezbednost, policija, 18(2), 107-124.
Kuhn, T. (1962). The Structure of Scientific Revolutions. Chicago: University of Chicago Press.
Kuribak, M. (2007). Reforma policije u Srbiji. Reforma sektora bezbednosti u Srbiji – dostignuća i perspektive, zbornik radova. Beograd: CCVO.
Laudan, L. (1977). Progress and Its Problems: Towards a Theory of Scientific Growth. Berkeley: University of California Press.
Loftus, B. (2010). Police occupational culture: Classic themes, altered times. Policing & Society, 20(1), 1–20.
Lum, C., Koper, C. S., & Telep, C. W. (2011). The Evidence-Based Policing Matrix. Journal of Experimental Criminology, 7(1), 3–26.
Milašinović, S., & Kešetović, Ž. (2012). Između kvalitativne i kvantitativne metodologije - utemeljena teorija. NBP. Nauka, bezbednost, policija, 17(2), 29-38.
Milašinović, S., & Milojević, S. (2016). Projektovanje i realizovanje naučnog istraživanja. Beograd: Kriminalističko-policijski univerzitet.
Milojević, S., & Janković, B. (2022). Osnovi policijske taktike. Beograd: Kriminalističko-policijski univerzitet.
Milojević, S., Milojković, B., & Janković, B. (2012). Certain aspects of security science methodological bases. In Procesiding: International scientific conference security and euroatlantic perspectives of the Balkans – police science and police profession (states and perspectives) (Vol. II, pp. 51–67). Faculty of Security, Skopje.
Milojković, B. (2020). Policijska topografija. Beograd: Kriminalističko-policijski univerzitet.
Milošević, N., & Milojević, S. (2000). Osnovi metodologije bezbednosnih nauka. Beograd: Policijska akademija.
O’Neill, M., Marks M., & Singh, A. (2007). Police Occupational Culture: New Debates and Directions. Sociology of Crime, Law and Deviance, 10, 85–102.
Palmiotto, M. (2011). Community Policing: A Police-Citizen Partnership. New York: Routledge.
Porada, V., Erneker, J., Holcr, K., Holomek, J. (2006). Theoretical Foundations of Police Sciences, Theory and Practice of Police Research in Europe Contributions and Presentations from CEPOL Police Research & Science Conferences 2003 – 2005, Bramshill / Vienna.
Ratcliffe, J. H. (2008). Intelligence-Led Policing. Cullompton: Willan.
Reiner, R. (2010). The Politics of the Police (4th ed.). Oxford: Oxford University Press.
Stenning, P. (2009). Police Occupational Culture: New Debates and Directions. British Journal of Criminology, 49, 916-918.
